Држ’те лопова!
Министарство унутрашњих послова знало је за камп од 27. јула, Министарство одбране још од 21. маја, а Јавно предузеће Скијалишта Србије дало је, пред почетак кампа, бесплатне карте за жичару за свих 44 полазника кампа. А онда су се сви изненадили, забранили камп и за све оптужили опозицију
Рад државних институција у случају „Омладинско патриотског кампа - Златибор 2018“свео се на испуњавање политичко-пропагандних потреба власти, и није био у интересу грађана, у овом случају деце.
Много пре него што је полиција у ноћи између 16. и 17. августа забранила камп, и то дан пре његовог званичног завршетка, државне институције су биле упознате са плановима за одржавање кампа и чак дале дозволу и подршку. Министарство унутрашњих послова знало је за камп од 27. јула, када је поднета пријава за одржавање, а Министарство одбране је било упознато још од 21. маја, када им је организатор Жељко Вукелић, председник Савеза војних ветерана Србије и Удружења учесника оружаних сукоба на простору бивше Југославије, послао прво електронско писмо. Такође, јавно предузеће Скијалишта Србије дало је, пред почетак кампа, бесплатне карте за жичару за свих 44 полазника кампа. Они су, иако углавном малолетни, пролазили и војну обуку, попут постројавања, стројевог корака и гађања из реплика оружја.
Основна логика налаже да ако је било разлога да се забрани камп, онда је његово одржавање морало да се спречи пре него што је и почело. МУП је накнадно показао да уме и унапред да реагује па је организатору Вукелићу забранио скуп на Тргу слободе у Новом Саду, заказан за 25. август, на коме је било планирано да полазницима кампа доделе плакете и поклоне. То је једино што нису стигли да ураде на Златибору. „Забранили су скуп уз образложење да има доста наших противника па нам може бити угрожена безбедност. Жалићемо се Управном суду, јер имамо као и сви други гарантована права
на окупљање и слободу изражавања. Заказаћемо скуп и у Београду за 16. септембар где ћемо позвати све који нас подржавају“, каже организатор Вукелић.
С друге стране, камп на Златибору је забрањен тек након што је НИН 16. августа објавио репортажу о њему, у којој смо навели да су српски ратни ветерани, као и руски из контроверзног Е.Н.О.Т. корпуса, држали обуку и патриотску едукацију. Дан касније су иступили највиши представници власти. Председник Србије Александар Вучић је забрану искористио за напад на опозицију. Алудирао је на Милана Стаматовића, опозиционог председника општине Чајетина која је за капм обезбедила цистерну за воду, агрегат за струју, грађу за полигон и два оброка дневно. Министар полиције Небојша Стефановић је изјавио: „Приоритет нам је био да деца буду безбедна.“У покушају да попуни нелогичности, после њих се огласио и МУП. У накнадном саопштењу признаје да није забранио одржавање кампа које је пријављено по закону, 27. јула, полицијској станици Чајетина, МУП Србије, јер како су навели: „У допису организатора нигде није наведено да ће се спроводити војно-тактичка обука, да ће бити коришћене реплике оружја, као и да ће учесници кампа носити униформе.”
Са саопштењем су, међутим, отворена нова спорна питања. Да ли је МУП проверавао камп и да ли може да одобри нешто што није проверио? Организатор кампа Вукелић тврди да је полиција камп пре затварања обишла чак три пута и то без замерки, а МУП тврди да се то десило само једном и то на дан када је забрањен. Међутим, Вукелић остаје при својим тврдњама.
„Сви у кампу су видели да су долазили. Дошли су друго вече, па је четврти дан дошла патрола у току дана, па онда и шести дан. И пре него што су га забранили током дана је дошао заменик начелника полиције из Чајетине и прегледао цео камп, а детаљно је гледао реплике пушака. Ни тада нам није рекао да било шта није уреду“, каже Вукелић. Он нам је уступио и електронску преписку са надлежнима у Министарству одбране. Вукелић је, наиме, 21. маја упутио први мејл којим је тражио састанак са надлежнима у Министарству ради „представљања Омладинско-патриотског кампа за младе, који имамо у плану да одржимо на Златибору од 9. до 18. августа 2018“.
Из Министарства је стигао 1. јуна одговор у коме се наводи: „Потребно је да нам писаним путем детаљно образложите активност коју планирате да реализујете.“Прослеђен је одмах и детаљан одговор. „Камп се заснива на примеру сличних кампова у Русији, који се одвијају под оквиром државног програма Патриотско образовање грађана Руске Федерације, а на којима су учествовала деца из Србије од 2017. Камп је предвиђен за децу и младе да упознају српску војну, духовну, националну историју и културу, као и да се млади друже и вежбају са српским и руским војним ветеранима и инструкторима." По ставкама се наводи шта све програм обухвата, између осталог и “стројева обука, прелажење војничких препрека и друге војне примењене дисциплине”. Вукелић је у овом мејлу тражио помоћ у материјалу и да Министарство пошаље војне инструкторе. Одговор из Министарства је стигао 7. јула, „Иако се предметна активност није налазила у Годишњем плану сарадње Министарства одбране и Војске Србије са удружењима у 2018, Управа за тра-
Истог дана, али пре него што је полиција тражила затварање, два представника Амбасаде Русије су посетила камп и оставила поклоне за децу, а било је планирано да буду и на скупу у Новом Саду, који је забрањен
дицију, стандард и ветеране је у начелу подржала реализацију исте“. Додаје се да је из кабинета начелника ГШ Војске Србије стигло мишљење да „јединице ВС, због раније преузетих обавеза, нису у могућности да подрже предметну манифестацију“.
Удопису Министарства се закључује: „Надамо се да имате разумевање за став ВС и разлоге које је навела и да ћемо у наредном периоду наставити сарадњу у области развијања и неговања војних традиција.“Чини се да je мало ко стварно водио рачуна шта су доживела деца која су била у кампу. Поводом изражене бриге за децу министра Стефановића, организатор Вукелић је раније за НИН рекао да су ту ноћ полицајци упали држећи руке на пиштољима за опасачем. „Нарочито су млађа деца била уплашена. Начелник је захтевао да одмах зовемо родитеље и да дођу по децу. Међу њима је било и разумних, и после убеђивања су нам дозволили да деца остану до јутра да их не бисмо развозили преко ноћи. Председник општине Чајетина Стаматовић је обезбедио аутобус за 20 деце из Војводине, а по друге су дошли родитељи“, казао је Вукелић.
Психотерапеуткиња Марина Пауновић каже, за НИН, да све што је учињено према деци у кампу, од начина како су та деца дошла, до организације и затварања, представља снажан стрес.
„Психолошка штета би могла бити много дубља у каснијем индивидуалном и колективном развоју, као и у формирању уверења и вредносних ставова код неких од тих младих људи. За све нас, а посебно за младе, најопасније су дупле и збуњујуће поруке. Поруке у којима се користе методе неистине, нејасна комуникација, манипулација и непреузимање одговорности за одлуке које се доносе“, каже Пауновић. Она наводи да однос државе према кампу може да се упореди са ситуацијом у породици у којој родитељ једну ствар прво допусти и организује, а онда за исту каже да није добра и да се мора прекинути.
„Знамо да онда наступа хаос из кога најчешће проистичу збуњеност, љутња и агресија. Дупле поруке урушавају сваки вредносни систем. А чини се да их код нас има напретек. Стално се питамо шта се то догађа са младом генерацијом, а не видимо како ми одрасли доприносимо томе. Овај камп је пример за то. Замислите и да вам неко
изненада упадне у стан у 22 сата увече и тражи да га напустите без објашњења. Били бисте у стресу“, каже Пауновић.
Државно играње са кампом отворило је терен и да две силе, Америка и Русија, поново одмере снаге у Србији. Према речима организатора Вукелића, истог дана пре него што је полиција тражила затварање, два представника Амбасаде Русије су посетила камп и оставила поклоне за децу, а било је планирано да буду и на скупу у Новом Саду, који је забрањен. С друге стране, амбасадор САД Кајл Скот реаговао је на Твитеру наводећи да они подржавају другачију врсту активности. „Занимљиво је да руске колеге подржавају паравојни камп за децу на Златибору, док Амбасада САД подржава кошаркашке кампове, такмичења из географије и припреме средњошколаца за школовање у Америци“, навео је Скот. Из играња са давањем подршке а затим ускраћивањем исте види се да српску власт не брину пуно ни међународне последице, а да их је тек баш брига за психичко здравље сопствених грађана, па чак и када су деца у питању.