Батинама застрашују све новинаре
ВЛАДИМИР КОВАЧЕВИЋ, ПРЕТУЧЕНИ НОВИНАР
Ако се икада пронађу нападачи и наручиоци, сазнаће се и да ли је ово био директан удар на мене, на БН телевизију или на све медије и новинаре
Искрено, хиљаду ствари ми се мота по глави. Једино и безусловно у шта сам сигуран јесте да ово има везе са послом који радим. Ако се икада пронађу нападачи и наручиоци, сазнаће се и да ли је ово био директан удар на мене, на БН телевизију или на све медије и новинаре
Истрага се води за покушај убиства и то је једино што се зна о недавном крвничком премлаћивању бањалучког новинара, тридесетшестогодишњег Владимира Ковачевића, дописника БН телевизије, најгледаније у Републици Српској. Ковачевић је скоро деценију и по у овом послу, а име је стекао као новинар који је увек на лицу места. Ту ноћ се уживо јавио са бањалучког Трга Крајине, одакле редовно извештава о окупљању грађана који већ шести месец траже да се разреши
мистериозно убиство бањалучког студента Давида Драгичевића.
На улазу зграде сачекала су га двојица, засад непознатих, млађих мушкараца. „Ни речи нису прозборили, само су пришли и кренули металним шипкама да ме ударају. Деловали су као суви професионалци, врло одлучно - као људи који су тај посао, убеђен сам, радили и много пута раније. Тек кад сам почео да дозивам помоћ, када су комшије почеле да излазе, брзо су побегли. Нажалост, мени су спале наочаре
и нисам добро видио њихова лица, нити аутомобил којим су побегли“, прича Ковачевић за НИН.
Да ли је истина да је твој отац пронашао металну шипку којом су те тукли?
Јесте, истина је. Изгледа да тај увиђај није урађен прецизно, темељито, нису у тим првим сатима испитане ни комшије. Нисам стручњак за то, али изгледа да је на почетку било површно. Сад, колико се ја у то разумем, раде знатно
офанзивније. Кроз овај посао упознао сам неке изврсне људе у МУП-у, сјајне професионалце, али се бојим да ће они у неком тренутку наићи на зид, јер је питање ко је наручилац.
Шта мислиш - шта и ко стоји иза овог напада на тебе?
Искрено, хиљаду ствари ми се мота по глави. Једино и безусловно у шта сам сигуран јесте да ово има везе са послом који радим. Знам да је полиција испитивала многе моје другаре – да ли се коцкам, да ли пијем, јесам ли женскарош и сличне ствари. Ја сам разговарао сам са собом и покушао нешто пронаћи и – нема ништа. Мање-више, код мене је само посао и породица (пет дана пре напада добио је другог сина). Знам да неком можда звучи чудно, али ја сам човек који нема порока. Дакле, у питању је посао - да ли је ово био директан удар на мене, да ли је удар преко мене на БН телевизију, да ли је удар преко мене и БН-а на све медије и новинаре, то ће се сазнати ако се икада пронађу нападачи и преко њих дође до наручилаца. Ово је порука, и застрашивање је на делу.
На протесту новинара, који је одржан пред палатом председника Републике Српске преовладавало је мишљење да је то последица опште атмосфере у друштву?
И ја верујем да је тако. Кад слушате неке политичаре из владајућих странака у Републици Српској – то је директно стављање мете новинарима на чело. Знам да владајућим ово што се догодило не одговара, али они су најкривљи што је креирана таква атмосфера која траје годинама. Ако јавно проговориш о нечему што не ваља, одмах крене галама како је то напад на институције, па да си издајник Републике Српске, а ти само покушаваш указати како неки појединци или групе не раде како би требало. Извештили су се у томе и то тако да је сад постао сумњив и било какав цивилизован дијалог о било којој важној друштвеној теми. Једино је важно и једино исправно онако како власт мисли.
Ако јавно проговориш о нечему што не ваља, одмах крене галама како је то напад на институције, да си издајник Републике Српске, а ти само покушаваш указати како неки појединци или групе не раде како би требало
Јеси ли то рекао председнику Републике Српске Милораду Додику када те је посетио у болници?
И то и много више од тога. Захвалио сам се на посети и рекао му да верујем да му ово што се догодило политички не одговара, али сам му изнео свој став да је делимично одговоран због стварања атмосфере у којој су овакве ствари могуће. Он често новинаре вређа, етикетира, неке проглашава и издајницима. Рекао сам му да сви морамо радити како би се такво стање мењало, а да они који су на највишим позицијама власти морају радити највише. Мало ме је изненадио, јер то није до краја прихватио. Растали смо се са различитим мишљењима о томе.
Одбио си да се сликаш са њим?
Нисам се сликао ни са њим, али ни са неким опозиционим политичарима који су ме посетили. Верујем да новинарство колико год може, а имам наду да још може, мора да задржи непристрасну позицију и удаљеност од свих подједнако.
Ипак, владајући, како си рекао, често прозивају један број медија, често и твоју кућу – БН телевизију.
Не често, него стално. Некако са доласком нас групе млађих пре седам-осам година почео је успон информативног програма. Сваком информативном програму можеш наћи мане, па и нашем, али ми смо редак медиј, мислим на оне веће у Републици Српској, где се може чути и видети критика стања у друштву, она друга страна медаље која се покушава сакрити. Наши новинари, поготово ми извештачи са терена, годинама смо под притиском, што јавним, што прикривеним. Некако се овде одомаћило да се најлакше браниш од новинара тако што их назовеш издајницима или нешто слично томе.
И како се ти и твоје колеге носите с тим?
Сад је већ постало смешно, рекао сам то и председнику јер и он то често говори, а кад се то каже са те позиције онда има озбиљну тежину. Рекао сам, постоји правни оквир да заштити све и сваког од медија који износе неистине. Постоји Закон о клевети, постоји деманти и слично, али њима је овако лакше да етикетирају, да праве хајку на оне који не пишу оно што њима не одговара. Разумем ја да главни играчи на политичкој сцени имају своје политичке и друге интересе, али не можемо ми бити робови њихових интереса. Ни ми новинари, ни најшира јавност у име које и за коју ми радимо.
Ипак, у твом случају колеге из различитих редакција, које имају врло различите уређивачке политике, показале су јединствену солидарност.
Е, то ме у свему овоме баш обрадовало, коначно се и то десило. Камо среће да је оваква солидарност испољена много раније - када је било безброј вербалних напада с разних позиција моћи на новинаре - онда до овога вероватно не би дошло. Не можемо ми себе заштитити тако да се наоружамо не знам чиме па да се бранимо, али се можемо организовати да бојкотујемо насилнике разних врста. Правити, дакле, јаке новинарске асоцијације и пружати јак отпор. Јер, ово ће се једно време примирити, али стати неће уколико се не супротставимо.
У таквој атмосфери почиње и једномесечна кампања за октобраске редовне опште изборе. Медији су, утисак је, опет на линији ватре?
Биће свега. Прогнозирам више него оштру кампању, дај боже да не буде драматична, надам се да разумете на шта мислим. Ја мислим да неки политичари свој опстанак на власти виде као свој останак на слободи.
Кад слушате неке политичаре из владајућих странака у РС, то је директно стављање мете новинарима на чело. Знам да њима ово што се догодило не одговара, али они су највећи кривци што се годинама креира таква атмосфера