Гледање кроз прсте
НОВИ ЗАКОН ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
Тим Неле Кубуровић дао је све од себе да ЕУ понуди закон којим би доказао да се бори против корупције, а да ипак актуелним функционерима остави мало слободног простора за дозе корупције на које су навикли
Тим Неле Кубуровић дао је све од себе да ЕУ понуди закон којим би доказао да нешто ради око борбе против корупције, а да ипак актуелним функционерима остави мало слободног простора за дозе корупције на које су навикли
Министарство правде је изнедрило још један предлог закона од ког се целој струци дигла коса на глави, али то није спречило Нелу Кубуровић да се диви сопственом раду. Зашто и не би? Баш као у случају предлога за измену Устава у области правосуђа и овога пута је успела да уприличи нешто за шта тврди да је у складу са европским вредностима, а што обезбеђује пуну контролу странке којој припада над независним институцијама.
Тврдећи да не разуме примедбе на Нацрт закона о спречавању корупције, јер је рађен по препорукама GRECA, истакла је свој допринос: након десетогодишњег праћења проблема у раду Агенције за борбу против корупције, понуђен је текст који је много бољи од до сада важећег Закона о aгенцији.
Да ли је баш тако? Довољно је само присетити се прошлогодишњег извештаја GRECA (тела Савета Европе задуженог за корупције) у ком је истакнуто да је неопходно „предузети одговарајуће мере којима би се обезбедио већи степен независности Агенције“. Министарство је тврдило да је законом који је у процедури, то већ обезбеђено, а онда је обелоданило текст по ком Одбор Агенције, који не само што бира директора, већ има могућност да оспори и све његове одлуке, остаје под пуном политичком контролом актуелне власти. Већину чланова ће као и до сада предлагати директни носиоци политичке власти (одбор Народне скупштине за административна питања, председник Републике, Влада, Социјално-економски савет) или индиректно ( Врховни касациони суд и заједнички предлог омбудсмана и повереника за заштиту информација), док ће представника новинара или предлог Родољуба Шабића, скупштинска већина моћи да опструира у недоглед.
„Остао је исти састав Одбора, а у претходном периоду смо видели на који начин је парламент, односно владајућа партија манипулисала не само са његовим саставом већ и са целом Агенцијом. Она је на чело и довела данашњег директора Драгана Сикимића, тако да Агенцију у овом тренутку води човек који је у сукобу интереса и који не би требало да донесе ниједну одлуку везану за влада-
јућу партију“, каже Златко Минић из Транспарентности Србија, организације која је изложила низ примедaбa на понуђена решења.
Дакле, и даље ћемо имати Одбор који је спреман да затвори очи пред чињеницом да кандидат СНС-а на локалним изборима, донатор странке и финансијер председничке кампање Александра Вучића није погодна особа да одлучује да ли Горан Весић злоупотребљава место градског менаџера током локалних избора, када по школама промовише СНС. Или, да ли функционери смеју да током изборне кампање користе службена возила и државну имовину ради партијске промоције. За сада, и по мишљењу Сикимића и Одбора могу, мада је то незамисливо у демократским земљама на које се Нела Кубуровић позива када тврди да је понудила одличан закон.
Није, јер какав би требало да буде недавно је прецизирала амбасадорка Аустралије у Србији Џулија Фини: „Пре неколико година премијер Новог Јужног Велса поднео је оставку због флаше вина. У питању је било добро вино, а он није пријавио да га је добио на поклон. У Аустралији никад више неће моћи да се бави политиком. То је оно што треба да постигнете”.
Ако оставимо по страни политички утицај и погледамо само постојеће законско решење, јасно је да оно не ваља. И није било потребно 10 година провере у пракси, јер је бивша директорка Татјана Бабић са својим тимом још 2013. понудила модел закона по ком би се он унапредио, али бивши министар правде Никола Селаковић није желео ни да га погледа: био је љут јер га је Агенција ухватила у сукобу интереса, а није био ни рад да јој да овлашћења на основу којих би могла да га смени. Због тога је 2015. формирана радна група за израду новог модела која је тај посао релативно успешно завршила крајем 2016. али се из непознатих разлога са усвајањем чекало до сада. И онда је уследило изненађење - Министарство правде је понудило сопствени текст којим је уназађено све оно на чему је струка озбиљно радила.
„Тврдећи да Транспарентност није у праву и да је понуђени закон бољи од постојећег, министарка Кубуровић замењује тезе. Ми смо рекли да је то значајно уназађен текст од онога што је радна група предложила пре две године. Слажемо се да је овај текст бољи од постојећег Закона о агенцији, мада је то побољшање видљиво само у неким техничким детаљима и можда у једној до две ствари које нису довољне да би се на основу њих унапредила борба против корупције. Највећи помак уназад је то што Агенција нема директан приступ документима, што нема приступ привредним друштвима и предузетницима, нити могућност да тражи документа од њих, што је неопходно да би контролисала финансирање политичких партија. Такође не постоји могућност да Агенција приступи токовима новца функционера, већ то може само уз њихов пристанак. Због тога је Транспарентност поднела 30 амандмана којима би се предлог могао поправити, али нас је уплашила реакција министарке. Не зато што тврди да је њихов закон добар, већ зато што се позива на међународна мишљења по којима овакав закон може да прође. Таква мишљења постављају најнижу границу и можда са овим предлогом нису испод те границе. Али наше потребе су веће него у Данској или Шведској по питању борбе против корупције и зашто бисмо се позивали на минимум и добили само прелазну оцену?“, каже Минић.
Вероватно због тога што би актуелним функционерима требало оставити мало слободног простора за дозе корупције на које су навикнути. Како им, рецимо, одузети могућност да удвајају функције и подижу сопствене приходе уз решење које је било у нацрту из 2016. и које је било изричито: једна функција и тачка. Због тога је осмишљена мало лабавија формулација, по којој ће то моћи да раде ако им Агенција да дозволу. Или, како омогућити Александру Вучићу да наступајући као председник Србије безбедно промовише политику СНС-а, јер није баш демократски да током конференције за штампу, уприличене у председништву, излива кофе увреда по опозицији?
Лако, вештим законским предлогом по ком функционер мора да предочи јавности да ли наступа као функционер или као представник странке, сем у случајевима када се ради о функционерима који су изабрани непосредно од грађана. С обзиром на то да су и Вучић и Маја Гојковић и сви председници одбора у Скупштини изабрани на изборима, они могу да користе своје функције и промовишу партију колико год хоће, притом стварајући утисак грађана да је у питању државни а не страначки став.
Уочивши све те слабости, Транспарентност је изнела низ предлога: да се кривично дело у вези са давањем лажних података о имовини прецизира, а гоњење олакша укидањем недоказиве „намере” да прекршајно гоњење буде могуће у року од пет година, а не две како сада стоји; да закон потпуно забрани кумулацију јавних функција; да функционери буду дужни да пријављују поклоне велике вредности, чак и када им наизглед нису дати у вези са јавном функцијом; да чланови Одбора и директор Агенције не могу бити лица која су повезана са политичким субјектима; да Агенција добије ефикаснију могућност приступа документима који су јој потребни у раду...
И, ником ништа. Министарка Кубуровић тврди да је као и увек „на правом путу“, а премијерка Ана Брнабић најављује састанак у вези са замеркама, али без прецизираног датума. На примедбу Минића да ће до тада закон већ бити усвојен, лаконски одговара – и ако буде усвојен, он после може да се мења. Рецимо, за 10 година.
Агенција нема директан приступ документима, привредним друштвима и предузетницима, нити могућност да тражи документа од њих, што је неопходно да би контролисала финансирање политичких партија
Не постоји могућност да Агенција приступи токовима новца функционера, већ то може само уз њихов пристанак