Волимо се, јер земља је млада

ИЗ АРХИВЕ: ЈУГОСЛОВЕН НАШЕГ ДОБА – БРАНКО ЋОПИЋ, ПИСАЦ

Пре шездесет година, књижевник Бранко Ћопић (1915–1984) прихватио је да „јавно“одговори на редовну НИН-ову анкету „Југословен нашег доба“. Касније тог лета објавио је роман Не тугуј бронзана стражо и добио НИН-ову награду. У овом броју објављујемо одговоре из тог необичног упитника, у аутентичном облику

Колико имате година? Јесте ли ожењени (удати)? Имате ли деце? Која је ваша школска спрема? Назначите ваше занимање и опишите укратко ваше радно место?

Бранко Ћопић: Имам 43 године, ожењен, без деце, завршио Филозофски факултет, занимање књижевник.

Јесте ли задовољни вашим занимањем? Какво вам задовољство оно пружа? Ако још не радите, назначите занимање које сте изабрали и зашто? Колико времена већ радите

на овом послу? Да ли бисте радили неки други посао када бисте имали могућности?

Веома сам задовољан својим занимањем. Осећам се као прави, истински стваралац. Кад ми пође за руком да у литератури створим неког живог, упечатљивог јунака, осећам да сам обогатио овај свет населивши га још једним стварним који ће, можда, живјети и дуже него какав „реалан“човјек, јер му не пријете свакодневне прозаичне болести, ратови и друге несреће и невоље.

Већ двадесет година радим овај посао. Створио сам два-три јунака, драга и знана читавој земљи. Весели су то побратими, радо се људи с њима сусрећу. То ми чини искрено и незаменљиво задовољство јер је све то саставни дио моје борбе за оптимистичко схватање и признање живота. У доброј мјери држим се ведре девизе чешког писца В. Л. Ванчуре: „Волимо се, јер земља је млада и наше ноздрве још удишу пролећни ветар.“

По моме мишљењу данас је најуносније оно занимање које највише

развезује стваралачке снаге једног човјека и даје пун замах његовој иницијативи. Оно даје највише резултата, највише радости и човјекову животност разбуктава до пуног максимума.

Колико су ваши укупни месечни приходи? Имате ли извора прихода ван редовног посла и колики су у односу на сталне приходе?

Мјесечни приходи су ми довољни за пристојан живот и за нормалан рад. Месечни буџет никад не планирам, јер за то немам потребе, зато што ми је просечан месечни приход изнад 100.000 динара.

Користите ли кредит? Коју суму отплаћујете и шта сте купили за кредит? Да ли штедите новац за непредвиђене случајеве? Јесте ли осигурали себе, своју породицу, своју имовину?

Кредит, наравно, не користим. Новац за непредвиђене случајеве штедим. Имовину сам делимично осигурао.

Да ли излазите у слободном времену? Куда најчешће одлазите и како проводите слободно време? Шта радите недељом? Чиме се најрадије бавите у слободном времену?

У слободном времену излазим у кафане и ресторане. Недељом излазим понекад у околину града, на излетишта. Прилично сам волио риболов, али сам га запустио. Највише волим да лутам у природи, а још више да прислушкујем разговоре непознатих људи. Свет је у доброј мери неопрезан и свашта прича. Лагање и хвалисање су саставни дио свакодневног живота. Примитивни у томе предњаче и најсочније живе у „лажима“.

Где сте провели годишњи одмор?

Годишњи одмор провео сам у иностранству (прву половину у једној словенској, социјалистичкој земљи, а другу у романској, капиталистичкој). У словенској је било све срдачније и једноставније: чак ми је било пријатно и то кад су ме сељаци, задругари, преварили и продали ми зелену лубеницу.

Какав имате стан? Да ли је дељив или станујете сами? У колико просторија? Је ли довољан за нормалан живот? Шта бисте од уређаја за стандард најпре желели да набави- те? (Електрични или плински шпорет, фрижидер, усисивач за прашину, бојлер, радио, грамофон, скутер, аутомобил.) Шта од набројаних ствари већ поседујете?

Стан је двособна гарсоњера с парним грејањем. Претесна је, није довољна за нормалан живот. Нарочито ме стешњавају књиге. Поседујем фрижидер, бојлер, усисивач за прашину, радио, грамофон, аутомобил.

Волите ли да маштате? Јесу ли ваши снови недокучива представа која вас преноси у свет у који не верујете да ћете икад стићи, или су ваши снови део вашег реалног плана за будућност, део ваших животних амбиција које желите да остварите?

Много маштам, то ми је неопходно, саставни дио живота. Снови ми се остварују и преко очекивања, с мање мог активног учешћа него што бих се то и сам надао. Снови су ми увек ведри и поетски, али ипак остварљиви и реални. Никад у сновима не тражим спас од животних тешкоћа, него доброг савезника у њиховом савладавању. Снови су за мене најбоље убојито оружје у борби за бољи и човечнији живот.

Како замишљате идеалан живот, у реалним оквирима, свакако? Каквих имате амбиција? Јесте ли срећни?

Не могу, чини ми се, замислити идеалнији живот од овог којим живим и просто-напросто, нећу да га замишљам. За мене је најидеалнији онај живот који створим сам, својим радом, својим знањем и талентом. Тај ме живот највише радује. Осећам се веома срећан у данашњим реалним људским оквирима, јер имам пристојне могућности за свој стваралачки рад, а што те могућности нису још боље, за то је ипак моја лежерност највише одговорна, лењ сам помало. Ако сам понекад и незадовољан и тужан, и то је саставни дио мог оптимистичког гледања на живот и један од покретача за даљњу, радосну, стваралачку активност. Ту су, рећи ћете, и болест, разне непредвиђене тешкоће итд. Па наравно, то је само неопходна тамна позадина на којој буја и расцветава се живот.

Кaкав значај придајете љубави у вашем животу? Ако сте у браку, кажите нам да ли сте брак тако замишљали?

Љубав је за мене најљепши цвијет живота који се вечито развија, вене и опет се обнавља вечито нов, жив и чудесно узбудљив. А брак? Кад ми понекад засмета, ја имам ту благородну особину да на њега и не мислим. Ако ми се учини да није баш најидеалнији, ја се сетим да би могао бити и много гори, па сам опет задовољан. Човек, чини ми се, има онакав брак какав заслужује. У браку мора бити криза и проблема, па то му је. Без тога не иде.

Које листове и часописе читате и зашто? (Дневне, недељне, спортске, филмске, стручне.) Читате ли редовно или нередовно књиге? Који вас је писац највише импресионирао својим делом? Које је то дело? Коју уметност највише волите и разумете?

Читам скоро све дневне и недељне листове и разне дечје забавнике. Највише волим хумор и Пају Патка. Књиге редовно читам и до данас ме највише импресионирају и узбуђују Сервантес, Киплинг и човекољубиви Максим Горки.

Од уметности највише волим књижевну прозу и глуму. По моме мишљењу, модернизам је један од истинских израза нашег времена уметности и, у исто време, једна од нужних болести нашег времена. Као и у свему то зависи од дате дозе. У модернистичкој поплави има сјајних уметничких резултата и сјајних примера опсенарства, неукуса и жалосног човековог срозавања испод свога људског достојанства. Модернизам је веома осетљиво убојито оружје, које у рукама мајстора пробија и отвара нове путеве, а у шакама безвезњаковића начини чудо и покор и поруши и оно што човек већ има и поседује.

Последњих година најбоље сам запазио читав низ талијанских неореалистичких филмова, затим Tајни живот Волтера Митија, Надницу за страх, Осамдесет дана око света. Дизнијеве цртане филмове и све Ханжековићеве филмове.

Стан ми је двособна гарсоњера с парним грејањем. Поседујем фрижидер, бојлер, усисивач за прашину, радио, грамофон, аутомобил

У позориште идем редовно, нарочито у Београдско драмско, које ми се чини најживотније и најсавременије.

Имате ли навика у животу којих бисте се тешко одрекли? Које су то навике? Верујете ли да је неопходно имати свој идеал у животу? Ако верујете, који је ваш идеал? Ако немате, објасните зашто живите без идеала?

У животу сам склон утврђеним навикама. То ми чак и смета у раду, окива ме добрим делом. Неопходно је имати идеал у животу, према њему се живот усмерава и концентрише као око неког чврстог стожера. Без правог идеала живот је расут, не може да се искристалише и претвара се у неко говеђе животарење. Неко и тако може и мора.

Волите ли град у коме живите? Који је то град?

Београд, град у коме живим, необично волим. Жив је, динамичан, пун духа, слободарски, савитљив, дрзак, разбарушен и весео. Никог не зарезује овај наш Београд, а праву вредност ипак увек прими и од срца подржи. За свој идеал спреман је да ратује, а никада срамно да пактира. У њему живи бучан, шарен и занимљив свет.

Што се тиче иностранства, најрадије бих да посетим СССР, нарочито Узбекистан и Сибир. Бескрајна је то земља, шаролика и занимљива, са добрим људима, неограниченим могућностима, поетски богата и неисцрпна. Већ сам и видео понешто од ње, неколико кутака, од Лењинграда испраног оштрим ветровима с Финског залива, до простране Москве и сунчане Јерменије, с мирним огледалом језера Севан и белом капом библијског брега Арарата.

Да ли се по вашем мишљењу генерација којој ви припадате разликује од претходне?

Моја генерација? У детињству се играла с пушчаним чаурама из Првог светског рата, а у Другом светском остављала је иза себе испаљене чауре на бојиштима своје Револуције. Генерација пре нас приводила нас је Револуцији и заједно с нама у њој учествовала. Наша генерација, у поетском заносу, пламсала је у Револуцији, а генерација која нас смењује јесте генерација стваралаца, генерација којој је можда најтеже, јер ствара, гори и троши се без наших гласних бојних бравура, у сталном напорном свакодневном раду. Ми смо с хуком и грмљавином срушили стари свет, а они подижу нови.

Солидаришете ли се са временом у коме живите, са његовим духом, начином живота? Шта мислите – која је основна одлика времена у коме живимо?

Потпуно се солидаришем с временом у коме живим, с његовим духом и начином живота. Ма каква побуна против свега била би знак, понајвише, старости и заостајања за својим добом.

Да ли волите што припадате вашој генерацији или бисте волели да сте живели у неком ранијем добу? Или бисте можда више волели да припадате некој од будућих генерација? Образложите ваш одговор.

Највише волим што припадам овој садашњој генерацији, јер она живи у једно врло бурно и занимљиво време. Претурила је преко главе многе преломне историјске догађаје и изгледа да је и у будућности очекују многи интересантни доживљаји.

Какве су, по вашем мишљењу, перспективе мира? Иде ли свет ка спокојству и престанку забринутости због ратне опасности? Или мислите да је рат могућ? Ако је неизбежан, објасните зашто.

Перспективе мира врло су шарене и неизвесне. Изгледа да ће људе понајпре ујединити и разуму привести страх од нуклеарног оружја.

Који је одлучујући фактор за очување мира у свету и ширење пријатељства и узајамног разумевања међу народима?

Одлучујући фактор за очување мира је активна коегзистенција, јединство радних људи и линија међусобног повезивања путем преговора и разноразних споразума. Указивање на реалну опасност од нуклеарног оружја може ту да одигра велику и одлучујућу улогу.

Шта вас је у протеклој 1957. години највише обрадовало, изненадило, узбудило, разочарало и ражалостило у вашем приватном животу? Назначите, затим, једну жељу коју бисте желели остварену у 1958. години?

Највише ме обрадовала вест да је једна моја књига проглашена за најомиљенију и најчитанију у кругу читалаца којима је намењена, а највише ме ожалостило што у штампи није изашао ниједан приказ те књиге.

Који догађај сматрате најзначајнијим за човечанство у протеклој години? По чему ће се она памтити у историји? Да ли је тај догађај имао неког утицаја на ваш живот и живот ваше породице? Очекујете ли да ће 1958. година бити богатија догађајима од протекле?

У протеклој години сматрам најзначајнијим догађајем пуштање у васиону совјетских вештачких сателита. Не очекујем да ће нас 1958. година у томе превазићи.

Који догађај сматрате најзначајнијим у протеклој години за народе Југославије?

У протеклој години најзначајнији догађај за народе Југославије не бих знао навести. Све је ишло нормално.

Шта вам највише смета у друштвеном животу земље? Шта мислите да би требало урадити ове године да се још више побољша животни стандард широких слојева становника? Како бисте ви то најефикансије урадили? Који проблем у нашем друштвеном животу сматрате најзначајнијим?

У друштвеном животу наше земље највише ми смета мешање разних некомпетентних фактора у разне области друштвеног живота, посебно у уметности. У производњи ми смета расипништво и аљкаво пословање, а у трговини крађа и прекрађа. Како бих подигао животни стандард широких слојева – то не знам. Најзначајнији проблем у нашем друштвеном животу је питање како да се до максимума развеже и развије стваралачка и радна иницијатива сваког нашег човека.

Снови су ми увек ведри и поетски, али ипак остварљиви и реални. Никад у сновима не тражим спас од животних тешкоћа