МОГЛО ЈЕ И ГОРЕ
ИЗБОРИ У ШВЕДСКОЈ БЕЗ ПРАВОГ ПОБЕДНИКА Отвара се могућност да крајња десница утиче на то ко ће формирати владу
Перцепција управо одржаних парламентарних избора у Шведској зависи од тога да ли се ствари сагледавају из песимистичког или оптимистичког угла. Посматрано из прве перспективе, земља се суочава с политичком блокадом јер ни леви ни десни блок немају већину за формирање владе; подршка традиционалним странкама левог и десног центра, досад владајућим социјалдемократама и опозиционим Модератима, и даље се осипа; радикална десница, оличена у Шведским демократама (СД), уздигла се до трећег места по броју посланичких места; а земља која је за себе дуго веровала да је просвећенија и еманципованија од других, испоставило се, није другачија од њих.
Гледано с ведрије стране пак, ствари не изгледају тако лоше. Социјалдемократе, већ дуже од столећа у континуитету најјаче у земљи, јесу забележиле најгори резултат у том периоду; али су с 28,4 одсто гласова и даље убедљиво први и остају кључни актер националне политике. Модерати су процентуално изгубили и нешто више, али су зато друге „нормалне“странке, Левица (бивши комунисти) на једној, те Партија центра и демохришћани на другој страни, забележиле раст. СД, чији су корени неонацистички, јесте порасла на 17,6 одсто, и имаће преко 60 посланика у 349-чланом парламенту; али је то доста мање од онога што им је доскора предвиђано.
И да, владу неће бити лако саставити: трочлани леви блок са 144 и Модератима предвођена четворочлана Алијанса са 143 посланика (минималне промене могуће су кад буду урачунати и гласови пристигли поштом) не добацују до потребне већине од 175 места. Али није смак света, већ само „холандизација“, како британски професор Сајмон Хикс - подстакнут збивањима у Холандији, где је после прошлих избора у парламент ушло 13 странака - назива уситњавање политичке сцене приметно у бројним европским земаљама.
Како би ситуација око формирања владе могла да се расплете? Вођа Модерата Улф Кристерсон тражи од премијера Стефана Левена да поднесе оставку; Левену тако нешто не пада на памет. Незванично, у оптицају су засад две могућности: да Левен, уз досадашње партнере Зелене, у владу осим Левице позове и две чланице Алијансе, Партију центра и либерале - мада се сумња да би потоње хтеле да сарађују с бившим комунистима. Или да Mодерати и демохришћани, за упадљиву нијансу мање гадљиви на СД од Партије центра и либерала, покушају да направе мањинску владу уз парламентарну подршку СД. Било би то кршење табуа - досад су све мејнстрим странке одбијале сваку сарадњу са СД - али власт је власт: неће бити ни први ни последњи пут да пут до ње подразумева продају душе ђаволу.