ГРАДОНАЧЕЛНИК ПРОТИВ СПЕНСА

Рушење симбола Новог Сада

Да ли ће се и у Новом Сада применити деструкција као решење за проблеме које градска управа није способна да реши, па ће срушити спортски центар Спенс и изградити мањи и економичнији, а околни простор искористити комерцијално

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић најавио је да би Спенс, најпознатији спортски објекат у граду, могао да буде срушен а да на његовом месту буде подигнут нови – „мањи, функционалнији, јефтинији и ефикаснији“. То је изазвало негативне реакције како стручне јавност, тако и грађана на друштвеним мрежама и порталима. Не критикује се само намера да се сруши један од најпознатијих симбола града, већ и чињеница да је градоначелник тако озбиљну тему отворио без озбиљне анализе.

„Пре кандидовања овако осетљивих идеја, потребно је све испитати на неколико

различитих нивоа. Веома је проблематично када се користи позиција моћи и обављања јавне функције да се пласирају непроверене и личне идеје“, каже за НИН председник Друштва архитеката Новог Сада Слободан Јовић.

Као разлог за рушење Спортског и пословног центра Војводина (како је званични назив Спенса) наводи се чињеница да он годинама прави губитке и представља велики проблем за градски буџет. Само у прошлој години Спенс је био 300 милиона динара у минусу, а укупни губитак тог јавног предузећа, према финансијском извештају на сајту Агенције

за привредне регистре, премашује милијарду динара.

„Сигуран сам да би у великој већини држава донела одлуку да се сруши постојећи објекат, изгради мањи и економичнији, са бољим дворанама, а да се околни простор искористи комерцијално. Али у Новом Саду често немате такав амбијент, једноставно овде се расправља о томе да ли је бензинска пумпа симбол града. Тиме се отвара и питање да ли ће Нови Сад бити полумилионски град или ће да тавори као варошица. Сагледавајући све аспекте, мислим да би најбољи потез био изградња новог, економичнијег и

модернијег Спенса“, рекао је Вучевић медијима.

Након негативних реакција у јавности, он је казао да поента његових намера није у рушењу, већ да би нови центар био апсолутно економски најисплативије решење – са новим спортским халама, новим клизалиштем, базенима, свлачионицама, купатилима, а без дискотека и бутика.

„То нека раде приватници. Ја кажем да је време за нови Спенс. То је моја порука“, рекао је.

НИН није из градоначелниковог кабинета добио одговор на питање да ли је рађена студија о изводљивости или некаква друга анализа о томе у ком би року читав пројекат требало да се руши или пак гради нови. Ипак, према ономе што се зна, таква студија није ни наручена ни урађена.

„Управо у паушалном разматрању ове заиста комплексне ситуације лежи суштина проблема. Градоначелник је вероватно у праву када говори о неодрживости статуса кво и свака тема јесте легитимна и о њој треба разговарати, али не на овај начин“, оцењује Јовић.

Он каже да би било неодговорно ад хок улазити у процене да ли би Вучевићева идеја била исплативија од, на пример, реконструкције објекта који пре свега муче енергетска неефикасност и чињеница да је највећи потрошач воде у граду.

„Све процене колика би била цена рушења објекта или његова реконструкција, а без претходних студија и пројеката, неозбиљне су и паушалне. Зато је потребно урадити озбиљне анализе и студије које ће објективно и са више различитих аспеката проверити све могуће сценарије будућности Спенса, јер као што Спенс није само симбол града, тако није ни само велики потрошач топле воде и струје и објекат који заузима превише интересантног грађевинског земљишта. Решење мора укључити све ове факторе, а ми као друштво морамо доказати да смо способни да проналазимо иновативна и креативна решења за сопствена иновативна и прогресивна достигнућа у прошлости, као што је Спенс, избегавајући да примењујемо деструкцију као решење за проблеме које не разумемо и нисмо способни да решимо“, оцењује Јовић.

Директор новосадске пројектантске куће Орбис компани Дарко Веселиновић указује на то да је Спенс давно грађен и да су тада постојали другачији грађевински стандарди.

„У оно време, то је био врхунски објекат. Али чињеница је да се могу уочити значајни недостаци. На пример, клизалиште је тако оријентисано да кроз стакло директно на њега падају сунчеви зраци. То изискује огромну потрошњу енергије, поготово што лед хладе неке веома старе машине“, наводи и додаје да је енергија данас изузетно скупа, неупоредиво скупља него што је била пре четири деценије када је објекат грађен, али и вероватно много јефтинија него што ће бити у будућности.

„Да би се све те аномалије исправиле, потребне би биле озбиљне санације. Али проценити у ком временском периоду би се то исплатило и колико би то коштало, јесте питање од милион долара. Потребно би било неколико месеци озбиљног рада само да би се направиле анализе“, каже Веселиновић за НИН.

Градоначелникова идеја изазвала је негативне реакције и код опозиције, а најконкретнији био је народни посланик Демократске странке Горан Јешић, који указује да највећи део трошкова Спенса, упркос слици која се ствара у јавности, не одлази на одржавање, енергију и воду, већ на плате чак 231 запосленог.

Наводи да је према Извештају о реализацији пословања за 2017. годину, остварен приход од 513 милиона динара, а расход од 808 милиона динара. За трошкове, као што су струја, грејање, вода, фреон и слично, потрошено је 156 милиона динара, а ту треба додати и остале трошкове одржавања, што све заједно чини око 166 милиона динара. На другој страни, за трошкове плата и свих припадајућих доприноса, путних и других трошкова, издвојено је осетно више, око 226 милиона динара.

„Зараде су учествовале у трошковима предузећа са тричавих 45 одсто, а текући и инвестициони трошкови, због којих треба срушити Спенс, са 32 одсто. Дакле, и овакав какав је Спенс може да послује позитивно“, наводи Јешић у разговору за НИН.

Решење види у укидању јавног предузећа. „Смањити број запослених, заправо отпустити све до једног. Текуће одржавање препустити професионалним фирмама, ’прављење уговора’ које данас ради 50 запослених препустити некоме у градској управи и трајно угасити бесмислено јавно предузеће. Са 200 милиона динара који би годишње преостали када се разјуре тетке, стрине, ботови и лепачи плаката, може се много тога урадити на оптимизацији и модернизацији потрошње енергије“, додаје.

Спенс је изграђен 1981. године за потребе одржавања Светског првенства у стоном тенису, а током година у њему су одржавана бројна значајна спортска такмичења, од шаховске олимпијаде до Европског првенства у кошарци. Данас има велику и малу спортску салу, затим ледену дворану и дворане за џудо, бокс, стони тенис, рвање, те стрелиште, затворени и отворени базен и теретане. Домаћин је близу 100 екипа у 18 спортова.

Јовић каже да је Спенс „један од најзначајнијих урбаних репера Новог Сада, око којег читав један део града гравитира већ деценијама“.

„Он је и од несумњивог значаја за архитектонско наслеђе града. Овакву тврдњу поткрепљује и велика изложба која је управо у току, са темом архитектуре у СФРЈ у њујоршкој МоМа галерији, где је препозната њена специфичност и квалитет. Наша неспособност да препознамо сопствене квалитете није новост, а за сопствени немар према оваквим објектима тражимо брза и неквалитетна решења“, каже саговорник НИН-а.

Јешић саркастично указује да, када се већ Спенс доводи у питање зато што је нерентабилан, можда не треба бежати ни од идеје да се сруши и Српско народно позориште.

„Тек они не праве никакву лову и само безвезе заузимају екстра грађевинско земљиште у најужем центру града“, каже.

Са 200 милиона динара који би годишње преостали када се разјуре тетке, стрине, ботови и лепачи плаката, може се много тога урадити на оптимизацији и модернизацији потрошње енергије Горан Јешић