ЛЕГИТИМНЕ ОБМАНЕ
КО УПРАВЉА БЕОГРАДОМ
Да ли су листама за локалне изборе у марту грађани обманути, како тврди опозиција, или је критика основана само докле је власт недостижна
Од свих имена са врха листе Зато што волимо Београд, Александар Вучић - по функцији председник државе - остао је инволвиран у престоничке послове највише. Као и у многе друге за које је ненадлежан, своју инволвираност председник не крије. Опозиција се, међутим, након локалних избора у марту не жали на процедуру одлучивања у главном граду, према којој Вучић, који је своје име само „позајмио“листи, не би имао да се меша у управљање Београдом, него на чињеницу да су баш та имена с врха листе - масовним оставкама своја места уступила анонимним страначким кадровима које грађани нису бирали. Том логиком, позајмица Вучићевог имена била је једина поштена околност.
На изборима с почетка марта, након којих је формиран актуелни сазив
градске скупштине, листа окупљена око напредњака освојила је 64 мандата. Одмах је четири места добила Партија уједињених пензионера Србије чији одборник Миодраг Грдинић чини једино „прескакање“на тој листи и као 110. добија одборничко место. Остала имена померала су се редом након што су напредњаци одлазили на градске функције или подносили оставке. Листа се праволинијски померала до 77. места с којим је закључено именовање одборника, међу којима више нису: актуелни градоначелник Зоран Радојичић, министар финансија Синиша Мали, Горан Грбовић који је именован за директора Штарк арене, као ни директорка Сигурне куће Весна Станојевић, кошаркаш Милан Гуровић, глумац Светислав Гонцић, професор Сима
Аврамовић и одбојкашица Драгана Белојевић. Кад се у рачуницу убаце социјалисти, којима су с листе нестали историчар Предраг Марковић, адвокат Тома Фила и носилац листе Александар Антић (и током кампање актуелни министар енергетике и рударства) број одборника владајуће већине умањен је на самом почетку мандата тек за један десети део освојених места. Да ли су тиме грађани обманути?
Професор на Факултету политичких наука Милан Јовановић објашњава да партије желе да на својим листама имају истакнуте појединце, успешне и доказане у својим професијама и да се то не може увек сматрати обманом. „То није специфичност српске политичке сцене. Њихова популарност може да
допринесе популарности листа на којима су, али не значи да се она по аутоматизму претвара у гласове бирача. Најбољи пример за то су САД, као систем са развијеном партијском борбом где се масовна подршка јавних личности - уметника, спортиста и других - Хилари Клинтон није преточила у њену победу, него је она изборе, ипак, изгубила. Код нас је тај тренд присутан од деведесетих година, али се, такође, подршка није претварала у мандате. Бројне јавне личности подржавале су листе, али то није значило да ће они преузети политичке функције. Да ли се то може третирати као превара бирача? „Може“, каже Јовановић, по чијем мишљењу је „исто тако легитимно да угледни и остварени људи имају потребу да део свог ауторитета позајме политичкој опцији за чије се вредности залажу. И није проблем што они нису након избора засукали рукаве да на јавној функцији раде на остваривању тих идеја и циљева све док их и даље деле. Не значи, дакле, да су их се одрекли оног момента кад не постану посланици, одборници или министри. Осим тога, да су они сви преузели политичке функције након избора, могло би се закључити да су неку идеју подржали због личне користи, а не из принципа“.
Ретки уметници попут Бранислава Лечића, Неде Арнерић, Бате Живојиновића, Воје Брајовића имали су и амбицију и потребу преточити активизам у функцију. Бројнији су они којима је политичка делатност била страна, али не и активизам. Анте Марковић био је први политичар који је добио готово безусловну подршку звезда шоу-бизниса, који нису радили за њега, а међу последњима је и пример када је најомиљенији тренер у историји српског спорта Душан Дуда Ивковић пружио несебичну подршку Јанковићевој председничкој кандидатури и овај је обилатио искористио.
Међу одборницима напредњака остало је још препознатљивих адута: кореограф Аја Јунг, бивши министар културе Иван Тасовац, водитељ Живорад Николић алијас Жика Шареница, глумац Бранко Милићевић познатији као Бранко Коцкица, а код социјалиста Александар Каракашевић, стонотенисер.…Александар Шапић заједно са наредних 11 кандидата улази у одборничке клупе, а да се угледни грађани са других листа не увреде, ваља подсетити и да од одборничког места са листе „Драган Ђилас - Београд одлучује, људи побеђују“одустаје девети по реду, познати адвокат Боривоје Боровић. Наредних 26, махом искусних политичара из неколико партија које су чиниле ту коалицију постају одборници у две групе - Савез са Србију са 18 мандата и Покрет слободних грађана са осам.
„Ми смо политику врло брзо препустили професионалним политичарима, а то није добро“, објашњава професор Јовановић зашто је учешће кредибилних грађана у политици пожељно. „Квалитетни људи, способни да управљају и доносе одлуке, остварени у својим областима и људи од ауторитета, могу бити и веома успешни носиоци јавних функција. Странкама је, такође, неопходно да се кадровски освежавају таквим људима. Таква кадровска проветравања доприносе квалитету страначке структуре и раду странке. Бирачи, такође, шаљу поруке да то желе и да на то добро реагују, па су и странке то разумеле.“
Разлику између победничке и других листа на мартовским изборима у Београду је чинило и то што су листе попут Ђиласове појединце од угледа (међу којима су бројни универзитетски професори, драматург Борка Павићевић, књижевник Драган Великић, глумац Никола Ђуричко, редитељ
У нашем изборном систему, бирачи гласају за анонимне листе, заправо, за лидера. А јавне личности треба да прикрију одређени број анонимних страначких кандидата Милан Јовановић
Здравко Шотра, генерал-пуковник Здравко Понош) котирали даље од 45. места на листи. Тамо, дакле, где су њихове шансе једнако нереалне колико и намере да постану одборници.
Разлика у редоследу је, такође, небитна када се гласа по нашем изборном систему, сматра професор Јовановић. „У нашем изборном систему, бирачи гласају за анонимне листе, заправо, штавише - за лидера. А 15, 20 или 30 јавних личности треба да прикрије одређени број анонимних страначких кандидата. То да ли су први или последњи на листи правило би разлику да је наш систем персонализован и да бирач гласа на основу преференција. У суседној Хрватској, која има персонализован систем, председник странке је затражио да буде последњи на листи и добио је највећи број гласова. Кад грађани заокружују име - оставке су обмана. Овако, ми, заправо, не видимо листу, него нам имена на њој само сугеришу могући избор.“
Последњи, стотину десети, са листе одборника чија се група данас жали на обмане манипулисањем именима познатих - Саша Јанковић, и сам је био у ризику да се нађе у градској скупштини да је ова листа освојила 96 одсто гласова. Да се то, ипак, догодило, да ли би Јанковић постао одборник поштења ради иако би већ тада знао да комотно може да постане председник?
Очигледно некреативну опозицију, али и неконструктивну толико да због погибије радника који није био пријављен на градилишту није затражила оставку министра за рад, али је поставила клизаво питање обмане на изборима - у критици су демантовали и сопствени редови. Свега неколико дана по протесту због Гуровића и њему сличних, ПСГ је објавио да се са одборничке функције повлачи друга особа са листе Ана Јанковић Јовановић због „значајне дужности у једној од агенција Уједињених нација“. Јер ако функција одборника главног града Србије није довољно значајна за каријеру прве кандидаткиње ПСГ, тај покрет губи право да се жали што та функција није атрактивна кошаркашком тренеру и првом капитену репрезентације Србије. Узгред тек 13. на супарничкој листи.
То да ли су први или последњи на листи правило би разлику да је наш систем персонализован и да бирач гласа на основу преференција