ОРБАНОВО РАЗГРАНИЧЕЊЕ
Срђан Цвијић
Иако из релативно мале државе чланице, мађарски председник је због екстремних закона и политика без преседана, постао нека врста лакмус папира за десни популизам у Европи. Тако глас за или против њега странку или целокупну владу сврстава у један или други табор
Брегзит, победа Доналда Трампа у САД, изборни успех странака екстремне деснице у неколико европских држава, лагано умирање демократије и владавине права у Мађарској и Пољској, по ко зна који пут претварају у црнохуморни виц тезу о крају историје америчког политичког мислиоца Франсиса Фукујаме који је 1989, написао да je пад Берлинског зида означио не само крај Хладног рата већ и бесповратно успостављање владавине либералне демократије широм света.
Ипак, за све оне који предвиђају крај Европске уније какву познајемо и незаустављиву победу популистичке деснице на свеевропским изборима у мају следеће 2019, гласање у Европском парламенту прошле недеље донело је велико изненађење. Први пут у својој историји, ЕП се одлучно супротставио систематском кршењу европских вредности владе једне од својих земаља чланица.
Како би се покренуо поступак усмерен ка зауздавању режима Виктора Орбана и обнови демократије и грађанских слобода у Мађарској, 448 посланика Парламента ЕУ (69 одсто од укупног броја посланика) гласало је за активирање члана 7. Уговора о ЕУ. У говору пред парламентом, дан пре гласања, од критике да гуши демократију, Орбан се као сваки популистички
националиста скривао иза свог народа и државе. Већини који су говор слушали било је јасно да су оптужбе да је Европа против Мађарске јефтина демагогија и да је могуће санкционисање Будимпеште усмерено ка враћању демократије. Глас против режима у Мађарској треба схватити и као поруку властодршцима у другим државама ЕУ, али и на Балкану, да се не играју ватром и не следе политику Орбана.
Извештај европске посланице зелених Јудит Сархентини из Холандије, за који је Европски парламент гласао, садржи детаљан преглед ситуације у Мађарској. У њему се описује низ системских проблема за које је ретко ко могао замислити да ће икад постојати у земљи чланици ЕУ: демократско назадовање, прекрајање изборних јединица у корист владајуће странке, гушење слободе медија, неиздрживи притисци на локално цивилно друштво, удар на аутономију универзитета преко напада на Централноевропски универзитет, миграциона политика оличена у постављању бодљикаве жице на граници, ендемска корупција као и заробљавање државних институција укључујући и правосуђе које спроводи Орбанова странке Фидес. Напади на посланицу Сархентини у мађарској штампи су се у неколико наврата приближили стилу провладиних таблоида у Србији.
Од увођења кривичног дела пружања правне помоћи мигрантима и драконских казни за мађарске грађане који помажу избеглицама који долазе у Европу у потрази за бољим животом, преко пореза од 25 одсто на активности НВО везаних за миграцију, увођења новог система дозвола за рад овим НВО, до спољашњег физичког обележавања њихових канцеларија, атмосфера у Мађарској неодољиво подсећа на постмодерну репризу почетних фаза нацифашизма.
Прошлонедељни глас у Европском парламенту значајан је због тога што су многи посланици из групације конзервативне Европске народне партије, којој још увек припада Орбанова странка, гласали за извештај Сархентинијеве. Са неким изузецима на страни већине били су посланици из конзервативних партија тзв. старе ЕУ. Предводио их је Баварац Манфред Вебер, шеф посланичке групе конзервативаца и могући кандидат за следећег председника Европске комисије. Чак су и Аустријски конзервативци из странке премијера Себастијана Курца, који код куће владају са десничарима Хајнца Кристијана Штрахеа, гласали против Орбана. Изабрани представници конзервативаца из централне и источне Европе, земаља Вишеградске групе и осталих, су гласали против или су остали уздржани.
Када је реч о осталим политичким групама, за Орбана су гласали екстремни десничари из свих држава ЕУ. Против њега гласале су и све остале политичке групације без обзира на земљу из које долазе: од левичара из грчке Сиризе и њихових савезника из других земаља чланица, преко Зелених, Ферховштадових Либерала, Социјалдемократа, до Европских посланика из покрета италијанског комичара Бепеа Грила. На овај начин ово гласање је показало да, без обзира на велика, понекад и непремостива политичка несла-
гања о заиста важним темама (на пример, за мере штедње или против њих), огромна већина Европљана је спремна да међусобне разлике остави по страни, уједини се и каже одлучно не растућем екстремизму.
Поступак по члану 7, поред ЕП, могу да покрену и Европска комисија (као што се већ десило у децембру 2017. у случају Пољске због удара извршне власти на судски систем) или Савет министара на иницијативу једне трећине земаља чланица.
Пошто је поступак покренут, као у случају Мађарске прошле недеље, Савет министара ЕУ већином од 22 од 27 земље чланице (Мађарска не гласа) одлучује да ли у држави постоји ризик систематског кршења европских вредности и предлаже промену проблематичних норми и поступака. Ако нема напретка, Савет министара једногласно (наравно опет без Мађарске) потврђује систематско кршење и онда уз четворопетинску већину осталих чланица уводи држави преступници санкције, попут одузимања гласачких права у европским институцијама. Пољска и Мађарска су већ најавиле међусобну подршку. Остаје да се види да ли ће, ако дође до оваквог гласања у Савету, падати владе у неким земљама чланицама. У Италији, примера ради, владајућа коалиција је подељена по овом питању. Са једне стране ксенофобни лигаши Матеа Салвинија подржавају Орбана док је грађански покрет Пет звезда, како се видело приликом гласања у Стразбуру, против њега. Чињеница је и да су се многи приликом гласања водили, уз подршку основним начелима ЕУ, и политичким резоном везаним за њихов национални контекст. Није баш најјасније ни шта, осим јефтине и агресивне демагогије, спаја Салвинија и Орбана. Док се први жали да је Италија остављена да се сама суочава са надолазећим бродовима пуним људи, други мигранте неће уопште да прими.
Колико би поступак санкција против Мађарске могао да траје, као и која би тачно права, осим права гласа, могла да се одузму земљи чланици под санкцијама, остаје непознаница. Због постхладноратовске погрешне претпоставке да је демократизација једносмеран процес, ЕУ норме и процедуре за сличне ситуације нису прецизно дефинисане.
Остаје и да се види да ли ће Европска народна партија у јеку предизборне кампање за Европски парламент, привремено или стално одстранити Орбанов Фидес из чланства. Ако се посматра прошлонедељно гласање у ЕП, то не изгледа много вероватно. Прва прилика за овакав глас је већ ове недеље у Стразбуру.
Иако из релативно мале државе чланице, Орбан је због екстремних закона и политика без преседана, постао нека врста лакмус папира за десни популизам у Европи. Тако глас за или против њега странку или целокупну владу сврстава у један или други табор. Права истина је да екстремизам и теме које се Мађарима сервирају у доброј мери служе како би одвратиле пажњу бирача од високо коруптивне праксе у земљи. Без обзира на ово, извесно је да ће подела на демократску и ауторитарну Европу бити главна линија разграничења у кампањи за изборе за Европски парламент у мају 2019. Тако је ово гласање у ЕП било и неформални почетак те кампање.
Јасно је такође и да ће се припадници демократског корпуса, попут француског председника Макрона који је њихов некрунисани вођа, озбиљно противити примању у чланство било које државе Западног Балкана док она претходно не успостави систем владавине права, не сузбије корупцију, ослободи медије и демократизује друштво у целини. Уз постојеће проблеме унутар ЕУ, нико не жели нове Орбане било то 2025. или касније.
Глас против режима у Мађарској треба схватити и као поруку властодршцима у другим државама ЕУ, али и на Балкану, да се не играју ватром и не следе Орбанову политику