КВАЛИТЕТ И ПОСЛОВНА КУЛТУРА ПУТ ДО КУПЦА
Top spider д.о.о.
Прича о томе како је настао и растао Top Spider могла би послужити као дефиниција и правило за потенцијалне привреднике ако размишљају да крену у приватни бизнис. Још пре 35 година када је одлучио да најпре региструје самосталну занатску радњу господин Милош Ћеранић, отац данашњег сувласника Топлице Ћеранића, знао је да једино на чврстим темељима, квалитетним производима, може опстати и развијати се. Супружници Данијела и Топлица, власници Top Spider-a наставили су, лаганим али сигурним кораком, да воде фирму и доведу је до самог врха међу најугледнија мала предузећа у Србији и окружењу. Поред квалитетних производа Top Spider је препознатљив и по високој пословној култури свих запослених.
О првим данима, као и о томе како су стигли међу најбоља мала приватна предузећа причају Топлица и Данијела. „Мој отац је 1983. године отворио прву занатску радњу Топлица, названу по мом имену. Од ране младости мене је укључивао у посао - сећа се Топлица. Од њега сам учио све о производњи коју смо тада имали. Када се отац уверио да све могу и хоћу стручно да обављам, у 21. години ми је потпуно препустио вођење радње, наравно уз његова упутства. Значи, 1995. године сам отворио своју самосталну радњу. Оженио сам се у 23. години, а моја супруга је имала само 21 годину. Са сигурношћу могу рећи да је улазак Данијеле у нашу породицу обележио и снажан развој и нашег бизниса. Она одлично познаје економију и перфектно говори немачки и енглески језик.“
„Фирма се развијала и почели смо да примамо нове раднике, а имали смо и одличне про- изводе, размишљали смо како да се што боље представимо купцима - прича Данијела. Мада је то изискивало за нас прилично велика средства, схватили смо да је најсигурнији пут да нас купци упознају излагање на сајмовима. Године 2001. кренули смо са наших око 200 производа, од гуме за ауто-индустрију, најпре на крагујевачки сајам Компо, затим на Београдски сајам аутомобила где сваке године излажемо, а пошто имамо и део који се односи на тракторски програм, седам година смо излагали и на Новосадском пољопривредном сајму. У Истанбулу на сајму ауто-делова смо излагали 2015. године.
Врхунац нашег веома успешног представљања је на овогодишњем, највећем на свету са преко 5.000 излагача, сајму ауто-делова у Франкфурту.“
На питање да ли уговорени послови оправдавају велике трошкове за излагање на сајмовима, Топлица Ћеранић каже:
„Наравно да оправдавају. Остварени су бројни контакти. Мислим да су нас посетили излагачи из свих држава. Знају ко смо и какви су нам производи. Већ смо добили и поруџбине из неколико земаља. Ту су интересантне приче са сајма у Франкфурту: посећивали су нас пословни партнери из свих наших бивших република. Била су то пријатна дружења, међутим један Италијан који је имао производњу као и ми подозриво и некако непријатељски је гледао на нас. Распитивао се ко смо и након што је добио информације о нама, пришао нам је, честитао и прикључио се нашем друштву и разговарали смо о могућој сарадњи.“
„Сваке године ширимо асортиман“, каже Данијела, „а од пре шест година нашу производ- њу смо фокусирали на производњу црева за интеркулере и турбине и то нам је преокупација, да што више ширимо асортиман тих црева. На сајму у Франкфурту били смо једини из Европе који смо имали ову производњу. Већ имамо позитивне сигнале са сајма из Франкфурта, увелико стижу поруџбине.
Како се потражња за нашим производима повећава планирамо да уведемо још једну смену и примимо нове раднике, поготово што имамо потребну опрему и пословни простор од 1.000 квадратних метара. Проблем је што не можемо да нађемо раднике – неће да раде, поготово млади. Ми им нудимо сигуран посао, јер је предузеће стабилно. Куповином нове пресе обезбеђена је производња и пласман у наредних 10 година, али они би да бирају посао да раде у канцеларији, за компјутером... То је апсурд ако се зна да је у Националној служби за запошљавање много људи који траже посао а посао код нас није компликован нити тежак и брзо се научи. Код нас раде радници који су дошли пре петнаест, двадесет година а имамо и оне који раде 23 године. Наше предузеће је познато по томе да за 35 година од када постојимо никада нисмо прекорачили рок за испоруку робе.“
Често чујемо са званичних места како ће се држава залагати и подстицати производњу, а нарочито мала предузећа, да ли сте ви од државе користили неку финансијску подршку, питамо Данијелу Ћеранић?
„Када смо одлучивали да купимо машину која нам је потребна за производњу, издвојили смо део сопствених средстава, а за други део смо користили комерцијални кредит. Баш тих дана на државном нивоу расписан је конкурс за доделу педесет посто средстава потребних за ту машину. Ми смо аплицирали. У потпуности смо испуњавали све тражене ставке - да је машина коју купујемо нова, да имамо преко 20 запослених, да имамо запосленог инвалида, да нисмо губиташи, да водимо двојно књиговодство...После извесног времена објављено је да је конкурс поништен и када је поново расписан средства су добиле фирме без обзира на производњу, иновативност, број запослених...Набавили смо машину, чекали је годину дана, а кредит смо морали да враћамо. То је скупа машина, око 100.000 евра, што је за мало предузеће много.
Али ми нисмо били оптерећени горчином због неправде, набавили смо машину и ускоро ће она сама себе отплатити.
Поново смо аплицирали код Развојне агенције Србије, поднели смо сву потребну документацију и прошле недеље смо добили одговор да нам одобравају 50 посто уложених средстава за излагање на сајму у Франкфурту. Трошкови за излагање на овом сајму су огромни, али Агенција не прихвата све трошкове већ само за простор и опремање.“