ДОСИЈЕИ У СЛУЖБИ ВЛАСТИ

Политичка узурпација личних података

Nin - - Садржај - ВУК З. ЦВИЈИЋ

Јавност је већ навикла да председник Србије, без икаквих последица, крши претпоставку невиности, а у последње време се све учесталије позива на податке из досијеа. Други представници власти се обилато угледају на њега

Уобрачунима са неистомишљеницима и критичарима, али и обичним грађанима, досијеи и лични подаци не пласирају се више само преко провладиних медија већ их неретко властодршци износе сами без обзира што је то кривично дело.

Примери да представници власти користе личне податке, за шта је запрећена казна до три године, бројни су, а посебно забрињава што то константно пролази без последица. Тако је својевремено у емисији на провладиној телевизији са националном фреквенцијом објављен психијатријски досије новинара Александра Корница, који је критиковао тадашњег премијера и Владу. Предводник посланика СНС Александар Мартиновић у Скупштини махао је папиром за који је тврдио да садржи личне податке из војног и полицијског досијеа опозиционог посланика Зорана Живковића. Најприземнији је био посланик СНС Маријан Ристичевић који је користио здравствене податке болесне једногодишње ћерке опозиционог посланика Дејана Николића. Објављивани су подаци о примању социјалне помоћи особа које су учествовале у демонстрацијама у Пожеги, подаци из радног досијеа супруге академика Душана Теодоровића, подаци из пореског досијеа доскорашњег председника ДЈБ Саше Радуловића, чланови СНС пропагирајући своју странку долазили су до станова грађана са списковима станара...

И председник Србије Александар Вучић, који је са сваком променом функције селио и политичку моћ, од почетка је кршио претпоставку невиности, а у последње време се учестало позива на податке из досијеа. Најпознатији примери када је кршио претпоставку

невиности су у случајевима Мирослава Мишковића и Драгослава Космајца, против кога је чак и истрага почела тек након изјаве Вучића. Последњи пример је са Стојанком Стојановић, осумњиченом за убиство грађевинског инвеститора Зорана Трифуновића у Београду. Не само да је Вучић осумњичену назвао убицом, што је кршење претпоставке невиности, већ се позвао и на њен досије: „Хоћете ли да видите досије шта је та баба радила и кога је покушала све да убије?“Наравно, као и више пута до сада, већ уиграно, након изјаве председника, наводне делове досијеа осумњичене жене су објављивали провладини таблоиди. Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић каже, за НИН, да је у више поступака надзора утврђено да су службена лица злоупотребљавала право приступа службеним евиденцијама и употребљавала личне податке у сврху за коју нису намењени.

„Утврђено је да то чине службеници у министарствима, полицији, безбедносним службама, пореским органима, војним одсецима, локалним самоуправама, факултетима ... Ови подаци се пласирају у медијима или чак у скупштинским расправама, са циљем да се поједина лица облате. Овакви поступци представљају кривично дело неовлашћеног прикупљања података о личности за које је службеном лицу запрећена казна затвора до три године“, наводи Шабић. Он напомиње да увид у медицинске досијее није дозвољен ником без пристанка особе о чијим подацима се ради.

„Чак и тужилац, у складу са одредбама Закона о правима пацијената, то може само на основу одлуке суда. Мучни је случај када је из државне болнице, уз учешће два министарства, психијатријски досије новинара који је критиковао власт, доспео у ТВ ток-шоу. Не знам чиме је објашњиво да тужилаштво ни након скоро три године, и поред неспорних доказа, не може утврдити ко је неовлашћено прибавио досије“, додаја Шабић.

Можда је најдрастичнији пример узурпације личних података када је то учињено заменику тужиоца за организовани криминал Саши Иванићу, који је водио неке од најзначајнијих поступака - против Дарка Шарића и Станка Суботића Цанета. Тужиочева фотографија из базе електронских података грађана, којој имају приступ само овлашћена службена лица из МУП и БИА, објављена је на опскурном сајту Антидот који подржава одбрану Шарића и Суботића. Сајт је првобитно био регистрован на адвокате Суботића у Швајцарској. Иако је случај пријављен и утврђено је да је неко из БИА преузео фотографију штићеног лица – тужиоца, која је завршила на сајту који подржава оптужене за организовани криминал, последица није било. На истом сајту су и текстови о подршци власти уз нападе на њене неистомишљенике.

Драстичан је пример незаконитог објављивања личних података двојице швајцарских репрезентативаца

албанског порекла. Утврђено је да је њихове личне податке, који су се појавили у провладиним таблоидима, од МУП тражила Канцеларија за Косово и Метохију. На питање о томе Марко Ђурић је покушао срамно да замени тезе наводећи да новинари навијају за швајцарске репрезентативце. Није смео да се суочи са суштином да закон мора да важи за све без обзира на то звали се они Шаћири и Бехрами или Вучић и Ђурић. Повереник Шабић сведочи да је због тога што је деловао у овом случају, што му је законска обавеза, и сам био изложен не само негативној кампањи већ и претњама смрћу.

„Иако је било очигледно да је повређено неколико закона, и да је почињено кривично дело, моје деловање је пропраћена жестоком негативном кампањом, која је поред текстова у којима су неистине и увреде износили и високи представници власти, укључила и појављивање спонзорисаних постова на Фејсбуку, где су очигледно организоване групе ботова, које су масовно поред осталог позивале и на ликвидацију повереника. То је и био повод да два новинарска удружења позову председника и председницу Владе да се јавно према томе одреде. Колико знам, они то нису учинили“, каже Шабић.

Канцеларија повереника је поднела 36 кривичних пријава против службених лица због незаконитог коришћења података о личности грађана, а у само једном случају донета је правоснажна осуђујућа пресуда, и то условна. Већина случајева је застарела или је примењен опортунитет, а остали су пред застаревањем.

„Применом начела опортунитета тужиоци су уз обавезу окривљеног да плати неки, најчешће скроман износ новца у неке хуманитарне сврхе, одбацивали кривичну пријаву. Имамо чак и примере да је једном лицу у два случаја извршења кривичних дела омогућено да се користи начелом опортунитета. Мислим да је оваквој ’политици гоњења’ сувишан коментар“, каже Шабић и додаје да се намеће утисак да се у осталим случајевима само чека да наступи застарелост.

Власт не само да је утврдила систем у коме за обрачуне са неистомишљеницима користи личне податке директно и преко медија, који имају улогу пропагандних одељења, већ је урушила и правосуђе успостављањем некажњивости.

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.