БУДУЋНОСТ ЈЕ ШАНСА
Немања Миленковић
Постоје два приступа Европским престоницама културе - један се своди на то да се четири године припремате, да сте невидљиви, после чега се град представи кроз најразноврсније програме, други је онај у којем ви стварате просторе и програме током четири године. Нови Сад се определио за други приступ
Уоквиру платформе Калеидоскоп културе, одржан је велики концерт Војвођанског симфонијског оркестра и солиста Фонда за унапређење вокалне уметности младих „Меланије Бугариновић и ћерке Мирјане Калиновић Калин“на Булевару Михајла Пупина у Новом Саду. Саобраћај је био затворен, а концерт је пратило око 10.000 посетилаца. Некадашња путања Корза добила је нови контекст. Са директором фондације „Нови Сад 2021 - Европска престоница културе“Немањом Миленковићем разговарамо о програмима у оквиру платформе Калеидоскоп, о континуираном развијању културних капацитета града, стрпљењу које нам није адут, о практичним странама визије Европске престонице културе Нови Сад 2021.
У оквиру Калеидоскопа културе у Новом Саду на делу Булевара Михајла Пупина који је једна од жила куцавица града, а исто тако и део путање некадашњег Корзоа, одржан је велики концерт Војвођанских симфоничара. Саобраћај је због тога био заустављен на неколико дана. Какву поруку шаљете овим несвакидашњим и у том контексту храбрим гестом?
Постоји више разлога одржавања концепта „Корзо“на поменутој локацији, али и утисака у реализацији овог успешног културног догађаја, као што је и ваша оцена да је то било храбро.
Прво, место на коме је одржан овај концерт, за Нови Сад има важну идентитетску одредницу. На том булевару, наш град је прерастао из вароши у град, пратећи у првој половини 20. века, у архитектонском смислу, тада савремене европске токове. У другој половини 20. века, некадашњи тзв. Корзо постао је култно место
окупљања младих Новосађана. И после свих тих година уређења саобраћајница, трка, комуналне инфраструктуре, манифестација, паркинг места, маратона, митинга, контрамитинга, револуција, назовиреволуција и чега све не, били смо уверења да та локација први пут заслужује да буде у служби културе. Коначно, у прошлости смо словили за грађане српске Атине, а 2021. године бићемо домаћини европске престонице културе. На речима то лепо звучи, али само на делима се доказује колико нам је култура важна. Толико важна, да су Новосађани били спремни да једну од најзначајнијих саобраћајница у граду подреде једном Моцарту, Чајковском, Вердију, Бизеу, Шостаковичу, Росинију и другим великанима класичне музике. То не може сваки град, већ само онај у коме влада уверење да је култура начин живота. Нови Сад и овим концертом, али и великим бројем посетилаца на више од 400 програма који чине Калеидоскоп културе показује да све више живи то уверење.
Друго, што се утисака тиче, затварајући само 180 метара дела улице, а не Булевара у целости, на почетку је изазвало реакције које су у ствари постале најбољи позив за готово 10.000 људи на концерт класичне музике. Онима који су критиковали такву одлуку, то је и даље остао један уобичајени дан у коме је потребан кривац, а онима који су дошли, и тиме подржали наш приступ, према многобројним позитивним коментарима које су нам упутили, то је био догађај који ће још дуго памтити. И једни и други су у праву, јер то је на крају лични утисак сваког од нас.
Визија тима Европске престонице културе јесте: људи, процеси, простори, програми. Почетак новог. Сада. Шта она у практичном смислу значи?
То су четири кључна стуба нашег пројекта који је победио са слоганом „за нове мостове“(4 new bridges). Иако радимо припрему за 2021. годину, ми ту годину видимо „само“као почетак даљег замајца у развоју Новог Сада.
Отуда, постоје два приступа Европским престоницама културе. Један је онај који углавном примењују западни европски градови и он се своди на то да се четири године припремате, да сте практично невидљиви, после чега се град представи кроз најразноврсније програме, не обавезно и нове просторе. Други концепт је онај у којем ви стварате просторе и програме током четири године, наравно са врхунцем у тој години када је град Престоница културе.
Нови Сад се определио за други приступ из неколико разлога. Први је да би јавност код нас тешко прихватила аргумент да ће се нешто видети тек за четири године. Разлози за то су вероватно и оправдани. Превише изневерених обећања и очекивања се десило на нашим просторима, а ни стрпљење нам баш није адут. Но кључан разлог за такву стратегију је потреба за континуираним развојем капацитета, а то се пре свега односи на изградњу процеса и људи. Истина, програми су најатрактивнији део ЕПК пројекта, ипак, највише се памте они просторни - инфраструктурни пројекти. И за једно и за друго, неопходни су процеси. Систематизовани и устаљени механизми различитих принципа који подразумевају отварање сцене према Европи, укључивањем грађана у културу као начина живота, дијалога базираног на чињеницама... свих тих процеса који нису део нашег поимања развоја друштва у целини. На Западу их можда подразумевају, код нас они су у повоју. А за то су најбитнији људи. Они су ти који
и стварају процесе из којих настају и простори и програми који ће привући публику стварајући нове вредности, коначно и идентитет једног града. Четири године нису довољне за то, али једном морамо почети. Ако на прошлост више не можемо да утичемо, будућност јесте шанса. Има оних који сматрају да је то немогуће и има нас који верујемо да је то могуће. Као што сам напоменуо - и једни и други су у праву. Остаје сада само питање ко ће са својим уверењима, па тиме и способностима и понашањима донети превагу.
У Нови Сад долазе представници удружења „Europa Nostra“, управо у години која је година европског културног наслеђа, поред њих у посету долази и европски комесар за образовање, културу, омладину и спорт Тибор Наврачић. У посету долазе да виде процесе унутар града у току припрема за Европску престоницу. Шта је оно на шта та посета указује?
Не бих желео да ја интерпретирам ствари, али чињеница је да ће наредне године обележити неколико европских престоница културе из региона. Па ипак, само Нови Сад је одређен за овако значајне посете. После позитивних оцена нашег рада панелиста Европске комисије током маја месеца и успешне презентације нашег пројекта у Берлину у јуну ове године, током додела Europa Nostra награда за културно наслеђе, дају нам за право да верујемо да су то знаци нашег успешног досадашњег рада. У том смислу јесу нам „ветар у леђа“да смо на добром путу.
Шта се дешава са Кинеском четврти? У оквиру Калеидоскопа тамо су изведени одређени програми, поменућу фестивал Новог циркуса, фестивал Tanzplatz у СКЦ-у… а опет коментарише се како се тамо ништа видљиво не дешава, да су мајстори изашли из радионица, и да нема конкретних радова. То је оно што је видљиво, које процесе бисте у контексту Кинеске четврти споменули да су у току, иако нису видљиви?
Простор некадашњег индустријског комплекса „Петар Драпшин“, Новосађанима познатији као тзв. Кинеска четврт, девастирано је место на једној од најатрактивнијих локација у Новом Саду. То место је метафора самог пројекта Нови Сад 2021. У њему постоје различити актери који су у последњој деценији обликовали његов хетероген идентитет, а који имају различита виђења и интересе. Захваљујући развоју културе дијалога, кроз истраживања, фокус групе и отворене дискусије дошли смо до чињеница и демократских закључака, а не произвољних утисака. Формиран је Савет за развој омладинског креативног полиса, кога чине поред представника надлежних градских управа и представници услужних заната, као и уметника из „Кинеске“. Управо у оквиру тог Савета, али и кроз Форум културе кога чине сви актери из области културе у Новом Саду, дефинисано је пет тачака даљег развоја тзв. Кинеске, а са којима се сагласио и градоначелник Новог Сада.
У складу са тим, до сада су уклоњени нелегални, небезбедни и нехигијенски објекти. Поједини услужни занати су на основу својих потреба и жеља, а уз помоћ града, пронашли одговарајуће просторе у којима ће и даље обављати своју делатност. Следи нова фаза, а то је увођење комуналне и друге инфраструктуре неопходне за потпуно уређење омладинско-креативног полиса. После тога, приступиће се обнови овог значајног индустријског наслеђа.
Договори са уметницима у погледу Кинеске четврти?
Кинеском су до пре годину дана доминирали магацини и празни простори. Управо су егзактна истраживања указала да су заправо уметници у мањини; Штавише, у најширем смислу дефинисану културно-креативну продукцију од свих искоришћених простора чинило је свега 9,3 одсто. У наредном периоду тај удео ће бити максималан, што је и била наша идеја од старта.
Оно што можемо најавити јесте отварање Свиларе 23. октобра, нове културне станице на месту некадашње свиларе на Подбари, која је, опет, у вези са Кинеском четврти. На који начин?
Оно што их директно повезује је чињеница да су то међу најзначајнијим објектима индустријског наслеђа у Новом Саду, који ће бити обновљени и стављени у функцију културе. Свилара, место из кога је почела индустријализација града, опет ће бити увертира за даљи развој Кинеске четврти. У непосредној близини културне станице Свилара налазе се и Академија уметности, Архив града Новог Сада и депо Српског народног позоришта. Смештен у Алмашком крају који је најстарији део Новог Сада, овај простор ће већ до краја године бити ново културно језгро у коме ће се дешавати многобројни програми културе. Управо на тим принципима развоја људи, процеса, простора и програма, развијаће се и будућа Кинеска - омладинско креативни полис. У том смислу, то јесте почетак новог. Сада.
Након месец дана програма који су под капом Калеидоскопа културе, шта је оно што сматрате најуспешнијим, а шта је за вас након овог процеса изазов?
Калеидоскоп културе је дело заједничког креирања простора и програма културе, којим се кроз различите уметности представља јединствена слика различитости и разноликости Новог Сада. Процес траје током целе године и у креирање Калеидоскопа укључени су не само уметници, установе културе, невладине организације, већ и сами грађани и публика. По томе је он значајан, али и јединствен. Започевши овај процес још прошле године, у коме је свако активан стваралац културе, а не само пасивни посматрач, верујемо да за четири године можемо да утемељимо уверење да је култура начин живота.
Већ ове године култура заједништва се потврдила као предност у представљању више од 1.000 уметника у 400 програма на 80 локација, а у сарадњи са више од 60 организација. Највећи изазов у даљем развоју Калеидоскопа културе ће представљати јединствен уметничко програмски концепт, јер 2021. године нас неће гледати као фондацију Нови Сад 2021, или као ова установа културе или она невладина организација, већ као Нови Сад - европску престоницу културе.
Позитивне оцене и успешне презентације у Берлину дају „ветар у леђа“да смо на добром путу