Будимо паметни

ФОКУСОМ НА ДИГИТАЛНЕ ПРОИЗВОДЕ И УСЛУГЕ НАША ПРИВРЕДА МОЖЕ ДА ОСТВАРИ ОГРОМАН РАСТ И ГРАЂАНИМА ДОНЕСЕ БОЉУ БУДУЋНОСТ

Након Нордеуса, веома успешне компаније која се бави производњом видео-игара и има 190 милиона корисника широм планете, Бранко Милутиновић је прошле године покренуо и непрофитну организацију Иницијатива „Дигитална Србија“. „Тренутно окупљамо 19 компанија и организација које деле исту визију Србије као дигитално трансформисаног друштва. Иако долазимо из најразличитијих индустрија, од биотехнологије и видео-игара, до консалтинга, медија и банкарства, сви смо свесни шта доноси четврта индустријска револуција и чврсто верујемо да фокусом на дигиталне производе и услуге наша привреда може да оствари огроман раст и грађанима донесе бољу будућност“, каже Милутиновић који Србију види као водећу дигиталну економију у 21. веку.

Шта нам фали да бисмо то постали?

Да би се све то десило, неопходно је да покренемо корените друштвене промене. Оне се односе, пре свега, на јачање система образовања, унапређење правног оквира, пружање подршке иновативним стартапима, али и покретање јавног дијалога о предностима дигиталног друштва.

Пре неколико недеља су јавност збунили непотписани билборди и ТВ рекламе са децом која изјављују да не желе да буду незапослени када порасту и не желе да оду из Србије. Испоставило се да је реч о кампањи Иницијативе „Дигитална Србија“под називом „Будимо паметни“. Шта је њен циљ?

Желимо да позовемо целокупно друштво да застане накратко, погледа око себе и разуме тренутак у коме се свет налази. Суочени са до сада највећом индустријском револуцијом која суштински мења начин на који свет функционише, наш стил живота и однос према послу и другим људима – ми заправо стојимо пред историјским избором. Да ли ћемо се на време окренути будућности и искористити прилике које технологија доноси или ћемо поново пропустити шансу и из ове револуције још једном изаћи као губитници? Зато позивамо људе да сви заједно будемо паметни и донесемо праву одлуку. У кампањи се фокусирамо на образовање окренуто будућности јер смо уверени да ту лежи кључ шансе коју треба да уграбимо.

Привредници се често жале да образовни систем не одговара на потребе тржишта рада. У ком правцу би требало реформисати образовање у Србији?

Наш задатак је да премостимо јаз између образовања које имамо и образовања које нам је потребно. Први корак је да људи из привреде и наставници у школама и на факултетима почну да раде заједно. Ја сам поносан на то што је програмирање део обавезног програма у основним школама и што смо ове године добили више од 40 специјализованих ИТ одељења у гимназијама, али то је тек почетак. Активно разговарамо са неколико факултета око укључивања представника привреде у осмишљавање, али и реализовање различитих студијских програма, желимо да радимо више са професорима на решавању стварних проблема кроз мастер и докторске радове, како бисмо добили младе људе који ће говорити језиком савременог тржишта и бити спремни за послове будућности.

Често се поставља питање да ли ће ускоро роботи заменити људе и на којим позицијама. Предвиђа се да ће сваки трећи посао у наредних 15 година бити аутоматизован. Како држава и друштво могу да управљају овим процесом?

Због овакве, врло извесне будућности, својој деци дугујемо образовање које ће им омогућити да не постану јефтина радна сна- га и они којима ће технологија лако одузети посао. Уместо тога, образовање окренуто будућности даће им прилику да они буду ти који ће користити нове технологије и бизнис моделе да креирају велику вредност – из Србије ће унапређивати свет. Aко склоност ка природним и техничким наукама коју већ имамо као земља надоградимо модерним образовањем, имаћемо генерације младих људи који могу да креирају огромну вредност. Уколико сви буду стекли основна знања у областима као што су програмирање, вештачка интелигенција, роботика, биотехнологија или блокчејн, уместо губитка послова, четврта индустријска револуција донеће им могућност да своје будуће позиве, били лекари, адвокати или менаџери, обављају боље него велика већина њихових колега у свету. Верујем да имамо шансу, какву као друштво никад нисмо имали, да стигнемо, ако не и престигнемо најразвијеније земље света. Да будуће генерације остану у Србији и добро живе од свог рада који ће наплаћивати на глобалном тржишту. Мислим да је важно да верујемо у себе и радује ме што смо већ направили огромне кораке напред, не само у односу на регион, где смо далеко испред, већ и на најразвијеније земље. На пример, увођење програмирања кроз Python који ће учити сви основци у Србији, специјализована ИТ одељења у гимназијама, уз убедљиво најјачу дигиталну привреду у овом делу света, која несебично ради на бољем сутра за све нас, већ нас сврстава у веома мали број земаља на свету које праве конкретне кораке да се припреме за будућност која неминовно долази.

Да ли ћемо се на време окренути будућности и искористити прилике које технологија доноси или ћемо поново пропустити шансу