У чије име
За успех референдума неопходно је да се половина грађана уписаних у бирачки списак позитивно изјасни о пријему у Европску унију и НАТО. У супротном о томе ће одлучити Собрање
Премијери Грчке и Републике Македоније, Алексис Ципрас и Зоран Заев, кренули су путем којим није ишао нико пре њих. Постигли су договор о промени имена Републике Македоније и скидању грчког вета на пријем македонске државе, под новим именом, у Европску унију и НАТО. Потом је историјски споразум Грчке и Републике Македоније потписан 17. јуна 2018. на Преспанском језеру.
Према том коначном споразуму, Република Македонија је у обавези да изврши уставне измене и промени име у Република Северна Македонија. Поред тога, Република Северна Македонија не сме полагати никакве претензије на античку историју Македоније која се мора сматрати изричито грчком. Сви споменици на простору Републике Северне Македоније, подигнути античким херојима, морају носити видљиву ознаку да је реч о хеленској историји.
Македонски председник Ђорге Иванов је избацио Заева из свог кабинета када је премијер дошао да га упозна с текстом коначног споразума. Иванов је доцније одбио да потпише Указ о проглашењу Закона о потврђивању коначног споразума Грчке и Републике Македоније. С тим у вези, коначни споразум до сада није ступио на снагу. Македонска влада је одлучила да игнорише фактички вето председника Иванова и од тада сасвим самостално вуче потезе за које је добила подршку евроатлантске заједнице.
Први гестови добре воље македонске стране били су промена имена Ауто-пута „Александар Македонски“у Ауто-пут пријатељства и Аеродрома „Александар Велики“у Међународни аеродром Скопље. Македонски народ није показао никакве озбиљне знаке отпора овим променама, чиме је отворен пут да се до краја сруши концепт бившег премијера Николе Груевског, засвођен пројектом „Скопље
2014“, да најдубљи корен савремене македонске државе сеже управо у историју античке Македоније.
Недостатак отпора не треба да чуди јер су присталице ВМРО-ДПМНЕ, које су 27. априла 2017. упале у Собрање да би спречиле избор Таљата Џаферија за председника македонске Скупштине, убрзо по успостављању владе Зорана Заева ухапшене и осуђене на дуготрајне казне затвора. Дакле, на радикалнији протест се нико више не би ни усудио.
Упркос томе, за већину македонских грађана су неприхватљиве драстичне промене идентитета њихове државе. Због тога се у тако изричитом виду ова идентитетска питања неће наћи пред грађанима, већ ће они – о истој теми – бити питани на сасвим другачији начин. Грађани с правом гласа ће на референдуму 30. септембра дати одговор на питање: „Да ли сте за чланство у Европској унији и НАТО са прихватањем споразума Републике Македоније и Републике Грчке?“
Да би референдум био успешан, позитиван одговор на референдумско питање требало би да да половина македонских грађана уписаних у бирачки списак. Дакле, не половина изашлих на референдум. Председник Иванов је позвао на бојкот референдума, а опозициона ВМРО-ДПМНЕ је бирачима ставила до знања да је изричито против промене имена државе у Република Северна Македонија.
Влада Зорана Заева, суочена са могућношћу да референдум не буде успешан, утврдила је да је ово изјашњавање консултативно а не обавезујуће.
Дакле, уколико „скоро сви“бирачи албанске националности и мањина македонских бирача не успеју да остваре тако висок одзив на референдуму, о пријему у Европску унију и НАТО одлучило би Собрање.
Међутим, противници Зорана Заева и његове владе сматрају да ће власт, уз подршку Запада, фабриковати и излазност и резултате референдума. Стога ће „победа“бити проглашена са усхићењем. Атина ће затим потврдити условно подизање вета на пријем Скопља у Европску унију и НАТО, а вето ће до краја бити подигнут када Скопље изврши уставне промене у складу са коначним споразумом.
С тим у вези не треба имати никакву дилему да ли ће Република Северна Македонија ући у НАТО или не. Биће увучена у складу са интересима Запада да се НАТО снагама попуне преостали постјугословенски простори.
Евроатлантски планери извесно неће дозволити да се понови словачки сценарио из маја 1997. када је само 9,5 одсто гласача изашло на референдум чије је питање гласило: „Да ли подржавате улазак Словачке у НАТО?“Иако је референдум пропао, Словачка је 2004. увучена у НАТО. Македонски референдум не би смео да доживи такав фијаско, иако дакле увек постоји излазно решење да Собрање „исправи“одлуку грађана уколико буде негативна.
Када је реч о малим државама, интерес НАТО је изнад интереса грађана. Одлучује се док исход, на било какав начин, не буде позитиван. То је после примера Словачке показао, рецимо, и пример Црне Горе. Америчко
Евроатлантски планери неће дозволити да се понови словачки сценарио из маја 1997. када је само 9,5 одсто гласача изашло на референдум чије је питање гласило: „Да ли подржавате улазак Словачке у НАТО?“
истраживање компаније Галуп, које је 2016. спроведено у Црној Гори, показало је да мањина од 21 одсто грађана Црне Горе види НАТО као заштиту, да већина од 29 процената грађана Црне Горе сматра НАТО претњом, а да чак 35 одсто не види НАТО ни као заштиту ни као претњу. Већина грађана Црне Горе није била нити за НАТО нити за признање сецесије Косова. Ипак, догодило се и једно и друго.
Када је реч о уставним изменама у складу са грчко-македонским споразумом, ако и нису могуће док је Иванов председник (до маја 2019), биће спроведене по истеку његовог мандата, када највероватније ту позицију као вршилац дужности привремено преузме Таљат Џафери. Албанци Иванова сматрају архинепријатељем јер је спречио ступање на снагу закона којим је Република Македонија требало да буде реконструисана у двојезичну македонско-албанску државу. Не треба сумњати да ће искористити прилику да му се реванширају чим се за то укаже прилика.
После тог реванша, или истовремено, албанска страна ће испоставити своје захтеве за додатне уставне измене. Извесно је да ће суштински делови законског решења о двојезичности, које је усвојило Собрање а зауставио Иванов, наћи место у новом уставу Републике Северне Македоније.
На територији Републике Северне Македоније НАТО неће штитити македонске интересе као што није штитио ни грчке интересе када су Грчка и Турска, две земље НАТО, 1974. заратиле око Кипра. НАТО ће се увек определити у корист Албанаца чији је етнички простор постао најсигурнији носач авиона у југоисточној Европи.
У четвороуглу који чине Македонци, Албанци, Грчка и Запад, губитници ће бити Македонци. Република Северна Македонија ће у неком наредном кораку бити федерализована, у складу са „Тиранском платформом“, а име за албанску федералну јединицу већ постоји – Република Илирида.
Безрезервна кооперативност македонских државника, дипломата и политичара није уродила плодом. Тако је када је реч о елити. Али и македонски народ има, међутим, „велику ману“другог типа, која би управо требало да буде његова врлина. Македонци су културолошки обликовани као Југословени. С тим у вези себе виде најближим Србима. Када су им преко масовних медија сугерисали да ове године не налажу бадњаке јер је то „српски обичај“, Скопље је на Бадње вече 2018. било у буктињама бадњака. То су биле манифестације тихог али јавног отпора. Ни то се не прашта.
Када је реч о Грчкој, тамошњег референдума о македонском питању извесно неће ни бити. Грчки народ је све уморнији, све сиромашнији и без иницијативе. Подложан је томе да му се решења тихо наметну. Могуће је да је Алексис Ципрас само једна од унапред планираних инсталација, исто као и Зоран Заев. Ципрасова Грчка није постала „Куба Медитерана“, као што је то био Кипар архиепископа Макариоса.