ПРЕТПОСТАВКЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА
Западни Балкан 2030. године
Не морате да будете пророк да бисте знали да је будућност Западног Балкана у Европској унији, што је у складу са стратегијом Европске комисије усвојене у фебруару ове године, поручио је Томас Шиб, нови амбасадор Немачке у Србији на регионалној економској конференцији – „Западни Балкан у 2030. – Визије, жеље и реалност“, коју је Немачкосрпска привредна комора организовала 26. и 27. септембра у Београду. Ипак, на том путу до ЕУ треба решити одређене проблеме који су посебно апострофирани, а међу њима је један од најважнијих - владавина права. „Од решавања тих проблема зависиће и улазак земаља у ЕУ“, предочио је амбасадор Шиб.
Представници привредних комора и привредници разговарали су на конференцији о томе како ће Западни Балкан да изгледа 2030. и шта би земље региона требало да испуне на свом путу ка ЕУ. Србија је до сада отворила свега четири преговарачка поглавља од којих су само два затворена, али амбасадор Шиб сматра да то не мора бити једини показатељ напретка већ су то реалне реформе које се дешавају у сваком делу друштва. Највише га је, како је рекао, импресионирала билатерална размена Србије и Немачке, која је 2017. износила четири милијарде евра.
„За нас су најважнија три стуба развоја: одрживи економски развој где су највећи изазови одлив мозгова и повећање квалитета радне снаге, затим демократија и владавина права и животна средина“, истакао је немачки амбасадор и додао да у остваривању циљева кључну улогу има политичка воља, али и бизнис заједница.
У којој мери Европска унија доприноси да се бар неки проблеми решавају на Западном Балкану указао је и Роналд Зелигер, председник Немачко–српске привредне коморе, генерални директор и председник Одбора директора Хемофарма, износећи податак да је та европска заједница земаља отворила 250.000 радних места на Западном Балкану.
„Постоји потенцијал за напредак. Ако се добро повежемо можемо добро да живимо“, рекао је Зелигер и напоменуо да је трговинска размена овог региона са Европском унијом 50 милијарди евра годишње. „Те бројке, како каже, могу да буду и веће уколико би се роба лакше превозила, односно ако се не би чекало на границама. Међутим, да би се до тога дошло не смеју се игнорисати проблеми како у самој Европској унији попут брегзита, мигрантске кризе, питања евра, замора од проширења ЕУ, али и јачања деснице и популистичких снага тако и у земљама Западног Балкана“.
Као локалне проблеме потенцирао је и политичку нестабилност, корупцију, национализам, лошу инфраструктуру. „Пред свима је много посла како би Западни Балкан напредовао у замишљеном правцу до 2030. године“, истакао је Зелигер.
Ни у Србији нису сви оптимистични у погледу приступања земаља Западног Балкана ЕУ, а међу њима је и Стеван Никчевић, државни секретар у Министарству за трговину, туризам и телекомуникације. „Државе, чланице ЕУ немају снаге да се боре саме са собом и тренутно су неке од њих против проширења ЕУ, а напредак Берлинског процеса је готово невидљив“, рекао је Никчевић.
Осим тога, земље у региону се међу собом гледају као конкуренти и штите своја тржишта. „У цени производа на Западном Балкану трошкови логистике износе 15 одсто, а просек у ЕУ је девет процената, док о технолошкој неразвијености говори податак да је удео примарних производа у извозу 35 одсто, док је у Чешкој 14 а у Мађарској 17 одсто. Свега четири одсто извоза земаља Западног Балкана чине високотехнолошки производи“, указао је Никчевић. Поред слабе економске развијености, одлив мозгова и недостатак квалификоване радне снаге су највећи проблеми земаља Западног Балкана, а од 2000. године, како је рекао, са овог подручја отишло је 4,4 милиона људи, а из Србије 1,5 милиона.
Јанус Кулик, члан борда Источноевропске асоцијације немачке привреде, каже да је то проблем свих земаља у источној Европи и да млади одлазе у земље које им могу понудити веће плате. „Немачке компаније су тај проблем препознале пре 15 година, и спремне су да уложе новац, али су основни предуслови владавина права и поштовање прописа што су и темељи економског напретка“, констатовао је Кулик.
Представници привредних комора су нагласили значај регионалног повезивања, брисања граница и унапређења привреде кроз регионализацију.
По речима Марка Чадежа, председника Привредне коморе Србије, потребно је створити амбијент да млади људи остану и раде у домаћој привреди. Он мисли да нисмо далеко од циља, од економске интеграције региона. „За то су потребни политичка воља и напор како би се подстакла економска сарадња“, рекао је он и истакао да је ПКС спремна да помогне привреди у дигитализацији. Због тога су недавно сертификована 22 консултанта који одлазе у предузећа и помажу им да се дигитализују.
„Индустријска револуција јесте примена технологија на традиционалну економију. Циљ је да домаће ИТ компаније праве своја решења која могу да примене и домаће компаније, а не само да раде услужно програмирање за странце. На тај начин је једна мала фирма из Земуна решила проблем крађе Телекомових оптичких каблова који је коштао националног оператера милион евра годишње. Сада њено решење тражи и лондонски аеродром Хитроу и многи други. За нас је управо то дигитализација – подршка малим компанијама у сарадњи са великима на обострано задовољство“, објаснио је Чадеж.
Берат Рукићи, председник Привредне коморе покрајине Косово, сликовито је објаснио проблем граница у региону. Наиме, он је рекао да му је за долазак у Београд било потребно неколико сати више него што би то било да нема граница и да је путовао са „некаквим папирима, а не регуларним документима“.
„Нема визије Западног Балкана без ЕУ. Изазови не леже у пословној заједници већ у политици, а либерални глас полако нестаје. Осим тога, Европска унија би волела да има приступ Балкану, али да развија односе са локалним моћницима, а ми бисмо волели да имамо моћне институције и секторе, а не појединце. Берлински процес је требало да подржи одређене пројекте попут ауто-пута Ниш – Приштина, али се у погледу тога ништа не дешава. Такође, постоји много бирократије у приступу новцу у европским фондовима“, рекао је Рукићи, наглашавајући да би волео да 2030. не буде никаквих баријера, да уместо одлива дође до прилива мозгова на Западни Балкан и да он постане регион иновација, јер постоји много потенцијала за то.
Властимир Голубовић, председник Привредне коморе Црне Горе, каже да и у тој земљи малим и средњим предузећима пружају подршку у погледу дигитализације те да су за ту сврху основали и Центар за иновативну подршку МСП. Као и друге земље у окружењу, и Црну Гору мучи недостатак квалификоване радне снаге. „Привреди нису потребни кадрови са дипломама већ са вештинама и знањима. Због тога смо покренули реформу образовног система. Дуално образовање је уведено у средње школе, послодавци су заинтересовани, а трудимо се да такав систем уведемо и у високо образовање“, рекао је Голубовић.
Регионалну конференцију је затворила прослава 15 година програма стипендирања Фондације „Зоран Ђинђић“, чији је део било 700 стипендиста из седам земаља региона Западног Балкана.