ДОДИКОВА РУСКА БАЈКА
Уочи општих избора у БИХ
Овог викенда у БиХ се одржавају редовни општи избори, а да је неупућени намерник свратио, слушао и гледао предизборну кампању, вероватно не би поверовао да је рат овде завршио пре двадесет три године, јер неке теме напросто не силазе
са дневног реда. Међунационално одмеравање снага како време пролази поприма само другачије појавне облике, а у суштини то су старе приче и једино се преко њих, тако је било до сада, добија поверење бирачког тела.
Ове предизборне приче, нешто више него пре, обележио је судар бошњачких и хрватских политичких
партија, пре свега због веома видљивог мешања званичног Загреба. Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић је у свим својим међународним активностима од Уједињених нација до свих важних светских престоница стављала на дневни ред изборе у БиХ. У стопу су је пратили представници Хрватске у разним телима Европске уније. Суштински, реч је о концептуaлном сукобу – Хрвати доказују да их Бошњаци мајоризују у оквиру ентитета Федерација БиХ, а Сарајево да Хрвати добијају много више него што им припада. Бошњака је четири пута више него Хрвата, а практично деле тај ентитет. Хрвати прете да ће након избора, уколико Бошњаци изаберу хрватске представнике по својој мери, блокирати формирање власти на свим нивоима и тако паралисати читав систем. Ту се, пре свега, мисли на дуел између председника ХДЗ Драгана Човића и Жељка Комшића из Демократског фронта за место хрватског члана Председништва БиХ. Комшића су пре осам година баш Бошњаци изабрали за тај положај и та криза је некако превазиђена, а сад и Загреб и Мостар прете да на то овог пута неће пристати. Утисак је да је то тек прича и проблем у настајању и да ће се многи о том јаду у наредном времену забавити.
Због ове ситуације у другом плану је остао стални сукоб Бањалуке и Сарајева, али, дабоме, и овог пута из Бањалуке су послане поруке да нема никакве даље централизације и унитаризације, тражиће се и враћање раније пренесених надлежности. Из Сарајева, очекивано, мање или више шифровано обећава се даље јачање, како кажу, централних органа власти. У Сарајеву је чак наметнут и стандард да више нико у јавној комуникацији не изговара „Република Српска“већ само, ако се већ мора нешто рећи, „мањи ентитет“или само РС.
Поред ових међунационалних надгорњавања, љута битка се бије и за унутарнационално првенство. Код Бошњака и даље је Изетбеговићева СДА прва, али изгледа ни приближно тако јака као досад. Не треба искључити ни могућност да их група мањих партија у оквиру постизборне коалиције пошаље у опозицију. Код Хрвата, сва истраживања показују, ХДЗ је и даље неприкосновен, али остаје та борба за Председништво БиХ.
У Републици Српској „гори ватра пуна плама“– два блока, коалиција око Додиковог СНСД и Савез за победу, групација партија око СДС-а воде баш тешку битку. Различита истраживања показују дијаметрално супротне резултате. Ипак се сви слажу да ће парламентарну већину обезбедити они који победе за појединачне функције, а за председника Републике Српске надмећу се садашња премијерка Републике Српске Жељка Цвијановић и председник СДС Вукота Говедарица, а за место српског члана Председништва БиХ човек који је и сада на тој позицији, Младен Иванић и садашњи председник РС Милорад Додик.
Додик је, чини се, успео у намери да бирачима покаже да има подршку Русије, Србије и Српске православне цркве. У току кампање у Бањалуци је боравио министар спољних послова Русије Сергеј Лавров, одмах после тога Додик се састао са руским председником Владимиром Путином у Сочију, који му је пожелео успех на изборима, један број министара Владе Србије учестало је походио разне крајеве у Републици Српској, са патријархом Иринејом се састао у Бихаћу и Требињу. Отворено је неколико здравствених објеката, тридесетак километара ауто-пута, пензионерима је стигла повишица… Упорно и вешто, уз здушну помоћ оних из Београда који воле да их зову аналитичарима, пласиране су приче о разним спољним и унутрашњим непријатељима, издајницима и слично. Према ономе што се могло чути једини прави Срби су они коју су са Додиком. Сви други су издајници или у најмању руку сумњиви.
Групација партија у оквиру Савеза за победу није се баш највештије бранила од ових оптужби, најчешће су говорили - ваљда је народу јасно да је то само димна завеса како би се прикрио силан криминал и корупција и потпуни демографски суноврат, јер Република Српска има најмање становника на квадратни километар на подручју бивше Југославије, што због ниског наталитета што због огромног одлива становништва у потрази за бољим животом.
Ипак, предизборна кампања у Републици Српској била је у великој мери у сенци мистериозне смрти студента Давида Драгичевића и протеста који свакодневно трају већ седми месец у центру Бањалуке. Већ су пале све верзије које је полиција пласирала на почетку, а то је било да је Давид био под дејством опијата, па провалник који је вероватно извршио самоубиство. Овлашћене лабораторије, паралелно у Београду и Загребу, нису нашле да је студент био дрогиран, а није пронађен ниједан доказ ни да је провалио у било коју кућу, како се на почетку тврдило. Током увиђаја и обдукције тела настрадалог нестали су неки важни докази и предмети и већ је смењено неколико ниже позиционираних полицијских функционера, двојица полицајаца су такође у притвору, а проносе се вести да је могуће хапшење и неких високих полицијских функционера, па и тужилаца. Убрзано падају теорије о „обојеним револуцијама“, „Сорошевим плаћеницима који протестују“, све је више оних који верују да се догодило организовано убиство, а онда низ озбиљних покушаја да се оно заташка.
Додик се у целој причи баш на овом случају озбиљно обрукао. У неколико наврата на различитим местима јавно је баш извређао оца покојног Давида, износио неистине (о дрогирању и слично) и био врло, врло неодмерен и груб. А онда је пред сам крај кампање, изашао на овдашњи јавни сервис РТРС, одмах после Дневника, и скрушено се извињавао Давору Драгичевићу, правдајући се да је често уморан, па му се тако омакне нешто што баш и не мисли. Да ли је то урадио зато што је добио информације да није онако као што је полиција на почетку тврдила, или је добио упозорење да због овог случаја, а не због јаке опозиције, може изгубити изборе, јер је јавност све више на страни породице убијеног студента, нејасно је.
Последњег дана кампање, а то је петак, отац настрадалог студента на централном градском тргу организује, како је најављено, велики протест када ће саопштити, како је рекао, ко су налогодавци и убице његовог сина. У исто време, неколико стотина метара даље, у близини комплекса владиних зграда, Додик доводи Светлану Цецу Ражнатовић и прави велики концерт и завршни предизборни скуп своје партије. Трећи скуп, опет некако у исто време, на бањалучкој тврђави Кастел организује опозиција као своје завршно обраћање јавности. Ни најстарији Бањалучани не памте овако нешто, процењује се да је ризик од озбиљног инцидента изузетно велики. До закључења овог броја НИН-а нико није најавио да ће одустати од своје накане.
Не треба искључити могућност да група мањих бошњачких партија у оквиру постизборне коалиције пошаље Изетбеговића и СДА у опозицију