КО СЕ РАДУЈЕ А КО СТРАХУЈЕ
Промене на малопродајном тржишту Србије
Спекулације да посрнули Агрокор, а сада и његови повериоци, продају малопродајне ланце на нашем тржишту – Меркатор С, Идеjу и Роду, недавно су појачане најавом појединих медија да ће их све купити холандски ланац Шпар. И док Шпар не крије да размишља о српском тржишту, али не потврђује да ће на њега - када за то дође време - ући куповином поменутих
малопродајних брендова, којима је газдовала компанија Ивице Тодорића, у централи Меркатора, у Словенији, за НИН кажу да не знају ништа о намерама Шпара, о којима медији последњих дана спекулишу.
Истраживали смо, шта ће се променити на српском малопродајном тржишту уласком Лидла, а касније и Шпара. Ко ће профитирати од нове конкуренције, а ко јој се нимало не радује? Има ли на нашем тржишту места за још играча и да ли је долазак ова два ланца више него добродошао, као што тврди ресорни министар Расим Љајић?
Истраживање које су пре неколико месеци представили Комисија за заштиту конкуренције и НАЛЕД показало је да тржиште малопродаје у Србији није засићено, те да је потребна још већа конкуренција. Десет највећих трговинских ланаца држи само 55 одсто тржишта, док сви остали појединачно не прелазе један одсто тржишног учешћа. Констатовано је да Србију мучи ниска куповна моћ, али и одређене административне баријере и недостатак простора за отварање малопродајних објеката, што спречава јачање конкуренције и долазак нових тржишних играча.
„Замислите ситуацију у којој у вашем граду хлеб, млеко или друге прехрамбене производе можете купити у само једном или пар ланаца који одлучују шта ће вам и по којој цени понудити. Комисија има циљ управо то да спречи и да, обезбеђивањем рав-
ноправних услова, пружи могућност избора, што води нижим ценама и квалитетнијим производима“, казао је том приликом Милоје Обрадовић, директор Комисије за заштиту конкуренције.
Ниже цене очекују се, пре свега, доласком Лидла, ланца који је познат по томе да купцима нуди ограничен, али зато јефтинији асортиман производа. Процене су и да би могао заузети у првом тренутку од пет до седам одсто удела на тржишту малопродаје, али да ће се касније његов удео сигурно повећавати. На чију штету ће то бити, питали смо и Горана Ковачевића, власника ланца Гомекс. „Сигурно је да ће до промене на тржишту доћи. Мислим да ће највише осетити највећи ланци, односно да ће се та промена доласком, пре свега Лидла, одразити на укупно смањење цена на тржишту. Већ постојећи ланци ће смањивати своје цене, како би издржали конкуренцију, а имају за то и простора, што је наравно добра вест за потрошаче у Србији“, каже Ковачевић.
Саговорник НИН-а, ипак, упозорава да оваква вест има и своје наличје. „Суштина је да ће трговински ланци, попут Делеза, ДИС-а или Идеje смањење цена, односно притисак на смањење профита, прелити на произвођаче који их снабдевају. Питање је да ли ће и који домаћи, нарочито мањи произвођачи моћи да издрже тај притисак и повећану конкуренцију. Другим речима, оваква вест је увек добра за потрошаче, али не и за произвођаче који нису у стању да издрже притисак конкурената, односно трговинских ланаца да смање цене својих производа, како цео цех смањења крајњих, потрошачких цена не би платили трговински ланци“. Ковачевић наглашава да је зато важна улога државе, односно регулатора који мора знати шта је у његовом интересу, односно направити баланс да цену тих промена не би платили само једни у ланцу, али и Комисије за заштиту конкуренције која се мора побринути да предупреди могући договор трговаца око цена.
„Лидл доноси у Србију један потпуно нови вид трговине, нама непознат, и то је увек добро. Међутим, мора се имати у виду да је Лидл прошле године повећао хрватски увоз за 250 милиона евра и за очекивати је да ће се слично десити и код нас. Можда ће се он на самом почетку ослањати на локалне добављаче, али ће сигурно касније све више прелазити на увозну робу, конкурентнију са ценама, а резултат тога ће бити продубљивање спољнотрговинског биланса“, упозорава Ковачевић. Он истиче да у Србији нико тренутно нема ни приближно доминантан положај, поготово када се посматра тржиште целе Републике, те да ће се удели тек мењати доласком нових играча, али не очекује да ће Шпар доћи ни следеће, а вероватно ни оне тамо године. „Куповна моћ је у Србији на ниском нивоу, а за разлику од Лидла, Шпар није јефтин трговински ланац“.
Поменуто истраживање утврдило је да се домаћи купци тешко одричу стечених навика, те да углавном купују на мало, често у локалним, малим продавницама. Стручњаци са којима смо разговарали сматрају да долазак великих ланаца неће угрозити мале радње, нити знатно променити куповне навике становништва. Сматрају да ће први на удару бити велики трговински ланци, али да од конкуренције, поред локалних произвођача, највише страхују мањи трговински ланци, који имају и мање тржишно учешће. Њима ће, верују, бити најтеже да се прилагоде ситуацији у којој морају да смањују цене у својим трговинама, што ће се неминовно десити. За разлику од њих, ланац, какав је белгијски Делез, са тренутно највећим трговинским уделом у Србији од 20,6 одсто, лакше ће се прилагодити новим условима на тржишту, иако и њега сигурно очекују промене. Ипак, у овој компанији, нису одговорили на питања НИН-а како коментаришу долазак нових тржишних играча, какве промене очекују и како се за њих припремају.
Сигурно је да се доласку нових на њихов терен, трговци не радују, ма шта причали званично. Барем онолико колико им се радују потрошачи, кивни понекада на чињеницу да су цене у Србији, поредећи њихову висину и висину животног стандарда становништва, веће него у неким много развијенијим земљама. Само, ма колико ти потрошачи били срећни што ће производи на свим трговинским рафовима, доласком конкуренције, бити јефтинији, евентуални суноврат неких произвођача, смањиће надаље куповну моћ становништва, које онда неће моћи да купује ни ту јефтинију робу.
Јер, и упркос баријерама о којима се говори у поменутом истраживању, недостатку објеката у којима би се отварали нови трговински ланци и другим препрекама за већу конкуренцију на малопродајном тржишту, највећа је заправо ниска куповна моћ грађана Србије. Просечан рачун у београдским продавницама им зато не прелази 600 динара, док је у целој Србији за четвртину мањи, свега 450 динара.