Ни у буџет, ни из буџета

ШТА СРБИЈА ДОБИЈА УСТУПАЊЕМ РТБ БОР КИНЕСКОМ ЗИЂИНУ

Акционари канадског Невсуна права за истраживање рудника Чукару Пеки у околини Бора могу одмах да уновче за 1,4 милијарде долара, а толико држава Србија у догледно време не може добити од дивиденди, свих пореза и рудне ренте

Већински пакет у РТБ-у Бор и откуп права за наставак истраживања новог рудника Чукару Пеки поред Бора коштаће кинески Зиђин мајнинг око 2,8 милијарди долара. Пола те суме добиће акционари Невсуна ако до Нове године прихвате понуду Зиђина, који жели да преузме свих 100 одсто акција канадске компаније, која осим права на истраживање новог налазишта бакра и злата у Србији има и рудник бакра и цинка у Еритреји.

Другу половину, међутим, неће добити држава Србија. Тачније, ниједан долар неће бити уплаћен у буџет, јер ће Кинези већинско власништво стећи кроз докапитализацију од 350 милиона долара и то у неколико рата. Тај новац завршиће, дакле, на рачуну РТБ-а, с тим што је 200 милиона долара планирано за плаћање „наслеђених“дугова. Преостали новац Зиђин ће инвестирати практично у своју компанију. И ништа ту не помаже љутња премијерке Ане Брнабић, која је за Ал Џазиру одбацила тврдње да се у буџет Србије неће слити ништа. Тачно је да ће део новца до буџета стићи заобилазним путем, „индиректно, преко ЕПС-а и других јавних предузећа којима РТБ Бор дугује“, али директно неће стићи ништа.

Уз напомену да су Кинези обећали да ће у наредних шест година инвестирати 1,26 милијарди долара, од чега 780 милиона у прве три године, премијерка је упитала „како онда неко каже да ништа не иде у буџет“? „Мени је то потпуно невероватно. Па, не иде директно, иде кроз улагање. То улагање у РТБ ће на разне начине, кроз порезе, порезе на доходак, дивиденде, улазити у буџет и све то за 63 одсто РТБ-а, а остало остаје Влади Србије“, истакла је Ана Брнабић.

„Квака“је у томе што ће, ако и уложе 1,26 милијарди долара, Кинези вредност сопственог удела у РТБ-у повећати за 794 милиона долара (63 одсто), док ће вредност удела државе Србије порасти за 466 милиона долара. На страну што се не може искључити могућност да ће се део инвестиција финансирати кредитима, за чију ће се отплату гарантовати и имовином РТБ-а, а и доспеле рате ће се, ако буде среће, враћати из профита РТБ-а.

Највећа материјална корист државе је заправо што више неће из буџета покривати минусе РТБ-а. Пре две године држава је РТБ-у већ опростила милијарду евра дуга, али је под диригентском палицом Благоја Спасковског само дуг за струју достигао 70 милиона долара. За покриће тих дугова биће искоришћен део новца, који ће по основу докапитализације уплатити Зиђин, а очекује се да ће прва рата од 100 милиона долара лећи на рачун РТБ-а до краја године. Што се државе тиче, она може да рачуна да ће се у буџет Србије и града Бора по основу разних пореза и рудне ренте слити 450 милиона долара, а ако под кинеском управом РТБ буде функционисао као Железара Смедерево, та сума се може увећати за порез на добит.

Нешто би држава могла и изгубити. Градоначелник Бора Александар Миликић изјавио је да ће због новог рудника аеродром у Бору, који се до сада користио само за спортски саобраћај, бити измештен на другу лока-

цију, на тромеђу између Бора, Зајечара и Бољевца, „да буде бољи и савременији“. Није рекао колико то кошта и ко ће то да плати.

Министар рударства и енергетике Александар Антић поручује да „је РТБ сада један од ослонаца свих наших будућих планова, а до пре неколико година је био проблем који смо морали да решавамо из буџета“. Судећи по консолидованом финансијском извештају, прошла година за РТБ и није била проблем, јер је исказана нето добит од 39 милиона евра. Иако би тај резултат требало узети са великом дозом резерве, јер се у извештају ревизора наводе бројне примедбе - нису исказани судски трошкови и трошкови амортизације, нису обрачунати одложени порези, а сумња се да је вредност залиха вештачки надувана – приказани плус није довољан да се покрије ни део минуса у три претходне године (117 милиона, 114 милиона и 42,6 милиона евра). Када се све сабере и одузме, РТБ је за четири претходне године кумулирао губитак од 234,6 милиона евра, а у извештају ревизора се наводи да је у билансу стања за 2017. исказан акумулирани губитак од чак 815 милиона евра.

Ако све буде текло по плану, Кинези ће до краја године склопити све коцкице мозаика, јер су 14. септембра дали понуду за преузимање Невсуна, чије се акције котирају на берзи у Торонту. Од тада тече рок од 105 дана у коме би акционари требало да се изјасне да ли прихватају понуду од шест канадских долара по деоници (1,4 милијарде америчких долара за свих 100 одсто акција). Та цена је за 26 одсто боља од оне коју им је у јулу понудио канадски Ландин. За управу Невсуна то је био покушај непријатељског преузимања, док је акционарима саветовала да прихвате понуду Зиђина. На жестоку борбу реаговало је и тржиште, па је акција Невсуна на берзи у Торонту већ догурала до 5,78 канадских долара и приближила се цени коју је понудио Зиђин. Поређења ради, пре само пет месеци коштала је 3,82 канадска долара. И док акционари канадске фирме трљају руке и чекају да виде да ли ће берза – поготово ако се у трку укључи још неки велики играч – натерати Кинезе да додатно „одреше кесу“и подигну цену изнад шест канадских долара, на српском терену за њих нема никакве неизвесности. Од недеље, 30. септембра, још један корак су ближе преузимању РТБ-а Бор, јер им је српска Комисија за заштиту конкуренције дала сагласност да реализују договор са Владом Србије. Дан раније, председник Александар Вучић изјавио је да би грађани источне Србије требало да се радују, јер су му главни људи Зиђина и Невсуна рекли да планирају огромне инвестиције, „а само Кинези намеравају да уложе две милијарде евра у Бор“. Само није рекао да ће више од пола те суме бити исплаћено акционарима Невсуна, чија је управа очито са Кинезима преговарала у исто време када и Влада Србије о продаји РТБ-а, само што у Немањиној 11 то нису знали, или су се правили Енглези.

У добро обавештеним изворима НИН сазнаје да је Невсун – који је у будућем руднику Чукару Пеки власник 100 одсто права на истраживање „горње зоне“и 60,4 одсто права на истраживање „доње зоне“(преосталих 39,6 одсто права припада Фрипорту) - и пре доласка Зиђина тражио стратешког партнера. Првобитна идеја Невсуна, који у Србији послује преко фирме Ракита експлорејшн, била је да нађу мањинског партнера, који би обезбедио део новца за даљи развој, јер је до сада инвестирано више од 100 милиона долара, а бизнис планом је предвиђено да се од 2020. до 2022. инвестира 590 милиона, а до 2037. још 457 милиона америчких долара. А онда се појавио Зиђин са јасном намером да откупи свих 100 одсто акција и да за РТБ обезбеди руду са много већим степеном бакра. За стручњаке је то јасан сигнал да Кинези желе да убрзају отварање новог рудника. Проблем је што ће Зиђин куповином Невсуна обезбедити приступ само „горњој зони“, јер део права на доњи део лежишта Чукару Пеки има компанија Фрипорт, па ће за коришћење тог дела Кинези морати да постигну договор и са Американцима.

У Невсуну су у више наврата саопштили да се резерве у „горњој зони“налазишта Чукару Пеки процењују на око 46 милиона тона руде, са садржајем бакра од 2,71 одсто и злата од 1,7 одсто, да тај пројекат може да повећа удео рударства у стварању бруто домаћег производа Србије на пет одсто, уз профит за власника рудника од 1,3 милијарде долара.

У те оптимистичке процене уклапају се и речи председника Вучића, који је после састанка са представницима Зиђина изјавио да та компанија планира производњу од 250.000 тона катодног бакра, чиме би РТБ постао трећи највећи произвођач у Европи, иза једне немачке и пољске компаније. „То ће бити већ за две године, у првој фази производиће се 80.000 тона, у другој 120.000 и потом, у трећој 250.000 тона. А имаћемо и седам тона злата на годишњем нивоу“, рекао је Вучић.

Биће да председник није баш најбоље схватио да то неће бити злато државе Србије, већ РТБ-а, у којој Кинези имају 63 одсто. У најбољем случају, дакле, држава може да рачуна на 37 одсто тог злата. Дакле, не на седам, већ на нешто мање од 2,6 тона злата. И то под условом да та расподела буде прецизно уређена уговором. Иначе, не би било први пут да већински власник у неком овдашњем акционарском друштву одлучи да не исплаћује дивиденде, већ да реинвестира целу добит. Знају то најбоље мали акционари српских компанија које се котирају на Београдској берзи. Многи од њих никада нису добили дивиденду, иако компаније чији су сувласници остварују солидне профите. А, ко зна, можда је - у складу са оном народном да сит гладном не верује - за будућност српског тржишта капитала и добро да држава на својој кожи осети како је бити мањински акционар.

Биће да Вучић није баш најбоље схватио да злато из РТБ-а неће бити српско јер су Кинези власници 63 одсто компаније. У најбољем случају држава може да рачуна на 37 одсто тог злата