Шминкање политике

ТЕЛЕКОМ СРБИЈА ЖЕЛИ АЛБАНСКИ ТЕЛЕКОМ

Вест да је Телеком Србија најизвеснији купац албанског Телекома, иначе другог највећег тамошњег оператера, који је у власништву Дојче телекома, узроковала је више питања но што је дала одговора. Тачно је да се о овој могућности не би ни могло дискутовати да спољнополитичка ситуација није стабилнија но раније и да Србија није економски супериорна у односу на регион. Питања навиру када се, експеримента ради, подсетимо да Балкан није био труснији још од деведесетих, а да Србија економски каска за комшијама, а камоли за Европом.

Консултант за страна улагања Милан Ковачевић сматра да је тешко не помислити да вест о куповини служи улепшавању ситуације, што геополитичке, што унутар самог Телекома Србија. Подсећа читаоце НИН-а да су њиме чешће руководили политички подобни људи него стручњаци и да је његова позиција на тржишту слабила. Мање је и улагао од других оператера – делом, додуше, и због тога што је једини морао да плаћа дивиденде држави – па могућност куповине прилично значајног провајдера на иностраном тржишту нема много економског резона.

Будући да се раније говорило о могућој приватизацији Телеком Србија који већ послује у Републици Српској и Црној Гори, може ли се могуће ширење на албанско тржиште тумачити као ширење портфолија пред коначну продају?

„Мислим да је ово заправо признање да смо с продајом закаснили. Телеком се раније могао веома добро продати, што више није случај, јер његова вредност не расте. Наравно, постоји шанса да су у Србији проценили да за малу цену могу да купе јаког провајдера који им може стварати добар приход, али је такође велика вероватноћа да се деси потпуно супротно – да се вредност српског Телекома још смањи и да га буде немогуће добро продати“, закључује Ковачевић.