Иван Клајн
ЈЕЗИК Бриши ту нулу
Још мало о правописним дилемама наших читалаца. „Од појаве рачунара“, пише ми Д. А., „и датуми се пишу с нулама, нпр. 01.02.2018. Разумем да бирократе пишу једнобројчане (једноцифрене?) с нулом да неко не би убацио јединицу, али зашто једнобројчане месеце писати с нулом кад од тачака нема места за фалсификовање?“
Нисам сигуран да су за сувишну нулу криви компјутери, јер ми се чини да сам је у званичним списима виђао и знатно пре деведесетих година. На мом лаптопу, у часу док ово пишем, у десном доњем углу екрана пише 28.9.2018, а на десктопу 9/28/2018 (месец испред дана, по енглеском обичају), и ничега на компјутерима нема што би вас присиљавало да пишете две цифре уместо једне.
У сваком случају, примедба нашег читаоца је оправдана. Нула у једноцифреном датуму исто је као кад бисмо писали „Ја сам у стану број 03“или „поподневна пауза од 05 до 06“. А кад већ говоримо о сатима, наш читалац се пита зашто за њих немамо другу скраћеницу осим латиничног h, додајући: „Понеки пут у ћириличним књигама наилазим и на метре (m), килограме (kg) и друге величине штампане латиницом.“
Разуме се да мешање двају писама није пожељно, и да Правопис предвиђа ћириличне скраћенице мера за дужину (м, км, цм, мм) и оних за тежину (г, кг, т), обично и с тачком и без ње. И за сат, односно час, предвиђена је скраћеница ч, али је готово нико не употребљава. Можда можемо да толеришемо h (од лат. hora) по аналогији с математичким симболима, који се увек пишу латиницом. Ако то нећемо, остаје нам да напишемо целу реч сата (сати) или часа (часова), или да после броја за сат додамо тачку и број минута, нпр. 11.30, 17.45, 22.00 и сл. У овом последњем примеру нуле нису неоправдане, јер сама тачка подразумева да следе минути и да се бележи тачно време.
Онај ко баш хоће да пише латиницом, морао би тачно да познаје употребу дијакритичких знакова. У Новом Саду, како пише Д. А., Булевар ослобођења на табли је назван Bulevar Oslobodjenja, а „у Београду је велепродаја у улици Milutina Milankovica“(претпостављам да је реч о натпису на самој радњи, а не о уличној табли). Испуштање цртице над словом ć видљиво је на први поглед, а што се тиче двословне комбинације dj уместо đ, она је била измишљена због писаћих машина из увоза, и у време компјутера треба је потпуно заборавити.