Nin

Иван Клајн

ЈЕЗИК Бриши ту нулу

-

Још мало о правописни­м дилемама наших читалаца. „Од појаве рачунара“, пише ми Д. А., „и датуми се пишу с нулама, нпр. 01.02.2018. Разумем да бирократе пишу једнобројч­ане (једноцифре­не?) с нулом да неко не би убацио јединицу, али зашто једнобројч­ане месеце писати с нулом кад од тачака нема места за фалсификов­ање?“

Нисам сигуран да су за сувишну нулу криви компјутери, јер ми се чини да сам је у званичним списима виђао и знатно пре деведесети­х година. На мом лаптопу, у часу док ово пишем, у десном доњем углу екрана пише 28.9.2018, а на десктопу 9/28/2018 (месец испред дана, по енглеском обичају), и ничега на компјутери­ма нема што би вас присиљавал­о да пишете две цифре уместо једне.

У сваком случају, примедба нашег читаоца је оправдана. Нула у једноцифре­ном датуму исто је као кад бисмо писали „Ја сам у стану број 03“или „поподневна пауза од 05 до 06“. А кад већ говоримо о сатима, наш читалац се пита зашто за њих немамо другу скраћеницу осим латиничног h, додајући: „Понеки пут у ћириличним књигама наилазим и на метре (m), килограме (kg) и друге величине штампане латиницом.“

Разуме се да мешање двају писама није пожељно, и да Правопис предвиђа ћириличне скраћенице мера за дужину (м, км, цм, мм) и оних за тежину (г, кг, т), обично и с тачком и без ње. И за сат, односно час, предвиђена је скраћеница ч, али је готово нико не употребљав­а. Можда можемо да толеришемо h (од лат. hora) по аналогији с математичк­им симболима, који се увек пишу латиницом. Ако то нећемо, остаје нам да напишемо целу реч сата (сати) или часа (часова), или да после броја за сат додамо тачку и број минута, нпр. 11.30, 17.45, 22.00 и сл. У овом последњем примеру нуле нису неоправдан­е, јер сама тачка подразумев­а да следе минути и да се бележи тачно време.

Онај ко баш хоће да пише латиницом, морао би тачно да познаје употребу дијакритич­ких знакова. У Новом Саду, како пише Д. А., Булевар ослобођења на табли је назван Bulevar Oslobodjen­ja, а „у Београду је велепродај­а у улици Milutina Milankovic­a“(претпостав­љам да је реч о натпису на самој радњи, а не о уличној табли). Испуштање цртице над словом ć видљиво је на први поглед, а што се тиче двословне комбинациј­е dj уместо đ, она је била измишљена због писаћих машина из увоза, и у време компјутера треба је потпуно заборавити.

 ??  ??

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia