Кад трећина постане већина
КРЕАТИВНО ТУМАЧЕЊЕ РЕФЕРЕНДУМА У МАКЕДОНИЈИ
Иако говор бројки неумољиво показује да је изјашњавање доживело убедљив неуспех, Вашингтон и Брисел су пожурили да саопште да се глас народа мора уважити и позвали премијера Заева да у парламенту цементира ову лакрдију
Дански психолог Едгар Рубин смислио је славну оптичку илузију пре више од сто година, али слабашне људске способности и даље нам не допуштају да на Рубиновој слици видимо и пехар и лица истовремено, већ неко види само лица Грка и Македонца, спремна на братски пољубац, а неко само пехар, свакако антички, с тим што тај, већ према афинитетима, може бити и атински и скопски. Права невоља, међутим, настаје када свом слабом виду уместо слика подвргнемо, рецимо, референдумске листиће. Они, све у свему, кажу да је у недељу више од 91 одсто грађана Македоније подржало промену имена државе, али да је на референдум изашло свега 37 одсто уписаних у бирачке спискове.
Стејт дипартмент и Европска унија – оличена у шефици дипломатије Федерики Могерини и комесару за проширење Јоханесу Хану – видели су, сасвим по Рубину, само ту трећину грађана која је гласала за име „Северна Македонија“, те су честитали Македонцима њихово „да“и позвали парламент у Скопљу да се прихвати потребних уставних промена. Премијер Зоран Заев, главно лице Преспанског споразума о промени имена – уз грчког колегу Алексиса Ципраса, наравно – такође је референдум прогласио успешним. Они други, да скратимо, виде само оно друго, а да ће парламентарна примена Преспанског споразума бити подухват кога би се препао и сам Александар III Македонски, сведоче и супротстављена мишљења НИН-ових саговорника. Они се не могу сагласити ни око тога да ли је референдумско питање било поштено.
„Референдумско питање дубоко је задирало у сувереност Македоније, не само по питању имена земље, него и интерпретације историје и коришћења придева ,македонски’ за македонску оперу, балет, филхармонију, репрезентацију. Велика већина грађана не прихвата грчки диктат, па је то питање повезано са чланством у Европској унији и НАТО“, сматра Жидас Даскаловски, професор политичких наука на битољском универзитету „Климент Охридски“.
Референдумско питање гласило је: „Да ли сте за чланство у Европској унији и НАТО прихватањем договора Македоније и Грчке?“Неко неутралан, ако таквих овде икада има, приметио би да то није једно питање, већ два или три, ако се раздвоје приступање ЕУ и приступање НАТО. Заступници референдума рекли би да је једини смисао договора са Грчком био управо тај да се најзад оде у ЕУ и НАТО.
„Свима у Македонији је јасно да је референдум уједно и услов за стицање чланства у НАТО, као и деблокаде преговора са ЕУ. Прихватање новог имена значи и аутоматско чланство у алијанси“, подсећа политиколог Нано Ружин, некада вишегодишњи амбасадор Македоније у НАТО.
За професора Даскаловског, међутим, питање је било трик.
„То је била манипулација власти, која је, користећи наду грађана у ЕУ и економски просперитет, покушала да их убеди да гласају на референду-
му. Македонија је, наравно, петнаестак година од чланства у ЕУ, и то ако претпоставимо да ће ЕУ 2035. године постојати у облику који има данас, а не, рецимо, са три или више нивоа чланства од центра према периферији, где би припала и Македонија и остале земље Балкана“, каже Даскаловски.
Колико год била сумњива европска перспектива оног дела Југославије коме још није успело да се угура у тај воз, Нано Ружин подвлачи да је 600.000 гласова за промену имена и све остало – од око милион и осамсто хиљада регистрованих бирача – највећи успех неке политичке идеје у Македонији од независности до данас. Ружин додаје и да других шесто хиљада бирача редовно апстинира, јер су привремено отишли трбухом за крухом, а и утицајни грчки дневни лист Катимерини недавно је подсетио да је Македонија последњи цензус имала 2002. године. На страну проблематични бирачки спискови, Ружин сматра да је референдум одржан на миран, „скандинавски“начин и да је „осим ирелевантних жалби“протекао без грешке. Професор Даскаловски, благо речено, мисли другачије.
„Кампања власти била је жестока. Премијер је тражио од приватних фирми да награде грађане који би изашли на референдум. Министар унутрашњих послова је застрашивао све који су активно водили кампању на друштвеним мрежама. Чули смо да је јавна администрација била под притиском да изађе да гласа, да су Роми били поткупљивани, али најгоре је то што су се у појединим општинама, у којима је албанско становништво већина, ,пуниле кутије’, што је брутално гажење демократских принципа. Много гласова је буквално покрадено, и то ставља црни печат на организацију и спровођење референдума од стране владајуће коалиције“, жестоко оптужује Даскаловски.
Било би веома неумесно ако би неко у Србији сеирио због тога што заступници и противници референдума и после њега звуче као да су гледали различите филмове, пошто управо тако ми звучимо када расправљамо о демократичности сопствених избора из претходних деценија, али је јасно је да се саговорници НИН-а неће сагласити ни око питања које је опседало западну штампу у данима пред референдум.
„Смешне су оптужбе да је било руског утицаја на резултат референдума у земљи коју су у року од месец дана посетили челници НАТО, Немачке, ЕУ и САД како би убедили грађане да је глас ,за’ паметна опција; у земљи у којој руска амбасада броји десетак дипломата, у којој нема ни руских фондова ни руског утицаја на невладине организације и медије“, тврди Даскаловски.
Могло би се приметити да у ери дигиталног ратовања јесу важни, али више нису нужни ни дипломате, ни фондови, ни медији, па су Гардијан, Индипендент, Њујорк тајмс и друга угледна гласила Запада у данима пред референдум поприлично текста написали о организованом засипању македонског интернета противреферендумском пропагандом.
„Македонија је постала геополитичка премија. Вашингтон подржава чланство Македоније у НАТО. Русија нема ништа против чланства Македоније у Европској унији, али је Кремљ отворено дао до знања да је против чланства Македоније у НАТО. Интерес и подршка западних дипломатија за референдум није била дискретна, већ директна – у протеклом месецу Македонију су посетили немачка канцеларка Меркел, генерални секретар НАТО Столтенберг, секретар одбране САД Џејмс Матис, док се француски премијер Макрон обратио видео-поруком, итд. Званична Москва је истакла да `народ Македоније сам треба да реши питање референдума`, али је Матис изјавио да је Русија финансијски помагала многе групе које су против референдума, и да су из иностранства – при чему је мислио на Русију – активирани бројни портали који су ширили лажне вести о договору Скопља и Атине. Није, међутим, било конкретних доказа да Москва стоји иза тога“, сумира Ружин.
Тамо где Америка има јавну акцију, тешко је поверовати да Русија нема тајну реакцију – и обрнуто, наравно – но референдум је готов, и мање је важно ко је стајао иза чега; важније је шта сто-
ји испред Македоније. Премијер Заев за сада контролише 72 посланика, и потребно му је још осморо за двотрећинску већину неопходну за уставне промене, подсећа Нано Ружин.
„У следећих седам до десет дана, Заев и његова екипа покушаће да убеде посланике из опозиционе ВМРОДПМНЕ. Лидер опозиције Христијан Мицкоски и председник Иванов тој се идеји супротстављају. Мицкоски је изјавио да договор Заева и Ципраса неће подржати ниједан посланик ВМРОДПМНЕ“, објашњава Ружин.
И професор Жидас Даскаловски сматра да ће Заев покушати да прогура промену устава у парламенту (с тим што додаје „милом или силом“). Ако то не успе, додаје Даскаловски, мораће да се закажу нови избори. Тај сценарио је Заев најавио одмах после референдума.
„Заев је остварио солидан резултат захваљујући коме може да рачуна на двотрећинску већину у парламенту ако буде превремених избора. Могућ је и трећи сценарио – да ВМРОДПМНЕ бојкотује те парламентарне изборе. Избори без ВМРО-ДПМНЕ и парламент без опозиције значили би да се целокупна кривица за промену устава и `историјску издају` сваљује на Заева и његове истомишљенике. Лидер опозиције Мицковски би се тада надао још једним превременим парламентарним изборима, где би му лајтмотив била борба ВМРО-ДПМНЕ за очување македонског идентитета, још једна излизана фраза легендарних балканских популиста. Изазов за Мицкоског је, међутим, велики. Ризикује крај политичке каријере, маргинализацију ВМРО-ДПМНЕ и изолацију од Европске уније и САД. Његова највећа слабост је та што не нуди алтернативу – нити другачију спољнополитичку оријентацију Македоније, нити бољи договор са неком будућом атинском владом“, закључује Нано Ружин.
Уовој последњој опасци Ружина крије се највећи проблем не само македонске опозиције, већ и македонског режима. Грчки премијер Ципрас, кажу извори атинског Катимеринија, позвао је Заева и честитао му „одлучност и храброст у спровођењу договора“. Ципрасово министарство спољних послова било је уздржаније и приметило је „контрадикторност резултата“, мада је још једном потврдило приврженост споразуму. Но, умеју Грци и тврђе. Примера ради, није само један коментатор Катимеринија претходних дана поново писао о томе да се Преспанским споразумом Грчка допустила превише. По Македонце је потенцијално најгоре то што Кирјакос Мицотакис, лидер највеће грчке опозиционе партије, Нове демократије, не оставља места сумњи када каже да је Ципрас одиграо лошу партију са Скопљем, издао грчки идентитет, признао македонски језик, и тако даље.
Због свега овога је Заев одмах после референдума подсетио да процедура промене устава мора да се заврши до краја априла 2019 – када Грчка улази у изборни циклус. Ако Македонци у томе не успеју, могуће је да ће Преспански споразум потонути на дно језера крај кога је потписан, и да ће влада Македоније, ко год је чинио, следеће идентитетске преговоре водити са Новом демократијом, далеко конзервативнијом од Сиризе. А тада би и она трећина која је у недељу гласала за споразум могла да делује недостижно.