Без сетве нема ни жетве

СТРАНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ И СРПСКИ ПРИВРЕДНИ РАСТ

Nin - - Садржај - ЛАРА ВУЧЕТИЋ

Иако је у протеклих 10 година Србија привукла више страних инвестиција од свих земаља Западног Балкана заједно, то није довољно. За бржи раст недостају и веће домаће и то пре свега приватне инвестиције

Србија је у последњих десет година, према подацима Међународног монетарног фонда, привукла више од половине укупних страних директних инвестиција реализованих у шест економија Западног Балкана.

Ту позитивну слику донекле квари податак да је просечан износ тих инвестиција по становнику на Западном Балкану, ипак, мањи него у 11 земаља централне и источне Европе, нових чланица Европске уније. Оне су до

2016. привукле скоро 700 милијарди долара страних директних инвестиција, које су значајно допринеле убрзању њиховог привредног раста.

„Јачање институција, обученост радника и квалитетна инфраструктура од кључног су значаја за привлачење страних инвестиција на Западном Балкану“, истиче се у извештају ММФ-а, уз оцену да би буџетске приходе, уместо на субвенције, требало усмерити на улагање у инфраструктуру и образовање, уз даље јачање институција, односно правне државе.

Нешто слично представницима Владе и Народне банке Србије предочила је почетком октобра и Мисија ММФ-а, предвођена Џејмсом Руфом. Да је српска страна озбиљно схватила те сугестије може се наслутити из најаве министра финансија Синише Малог да ће се у 2019. инвестиције из буџета повећати за додатних 25 милијарди, на 208 милијарди динара (више од 1,7 милијарди евра), јер Влада кроз јавне инвестиције жели да подстакне бржи привредни раст.

Сличне сигнале шаље и премијерка Ана Брнабић, која је после састанка са Мисијом ММФ-а истакла да су ове године постигнути веома добри макроекономски резултати и да је важно да се тај тренд убрзаног раста настави и у 2019. „У циљу остваривања очекиваног раста, важно да се више улаже у јавне инвестиције и инфраструктуру и настави са стимулативним мерама за подстицај развоја иновација у привреди“, поручила је председница Владе.

Иако Србија привлачи више страних инвестиција од свих суседа заједно (у првој половини године странци су нето инвестирали скоро 1,3 милијарде евра), а значајно су повећана и капи-

тална улагања, укупан удео инвестиција у БДП-у већ неколико година не прелази 18 одсто. По том показатељу Србија се, уз БиХ, налази на дну ранг-листе, јер је код већине осталих суседа тај удео већи од 22 процента. Министар финансија Синиша Мали изјавио је за РТС да би ове године удео инвестиција у БДП-у Србије могао да достигне 22 одсто, а да је циљ Владе да се повећа на 25 процената. „За то су потребне и стране и домаће инвестиције“, констатовао је Мали.

Са њим се потпуно слаже и Небојша Савић, председник Савета гувернера НБС, уз опаску да је развој инфраструктуре основ за привлачење приватног капитала. А, истиче Савић, без тога нема ни високих стопа раста.

За разлику од званичника који се хвале овогодишњом стопом раста (4,9 одсто у првом полугођу), професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић упозорава да нема разлога за еуфорију. Иако је већи оптимиста и од Владе, јер очекује да ће ове године раст бити 4,3 одсто (Влада и НБС планирају раст од 4,2 одсто), он сматра да тај раст није спектакуларан, јер би заправо био око 3,3 одсто ако би се искључили једнократни ефекти опоравка пољопривреде, грађевинарства и енергетике, због подбачаја у прошлој години. Србија је неколико претходних година по брзини раста била при зачељу у региону, а кључни разлог је што су укупне, а пре свега домаће инвестиције ниске и недовољне, истиче Арсић.

Судећи по најавама министра финансија, држава је решила да у наредном периоду одреши кесу и већи део новца усмери у градњу неопходне инфраструктуре. Остаје још да се и домаћи привредници охрабре и да крену стопама својих страних колега, како оних који тренутно граде фабрике, тако и оних који већ послују у Србију и стално улажу у нову опрему и проширење капацитета, попут компанија из дуванске индустрије.

Компанија Филип Морис интернешнел је пре 15 година постала већински власник Фабрике дувана у Нишу. Вредност те трансакције била је 518 милиона евра, а укупна инвестиција је достигла 850 милиона долара. Само прошле године ова компанија која има 900 директно и још око 3.000 индиректно запослених је у државни буџет уплатила око 500 милиона долара. Како је из компаније саопштено, прошлог месеца је покренут и нови производни систем за управљање готовим производима, који је део трогодишњег инвестиционог циклуса вреданог 44 милиона долара. Александар Јаковљевић, генерални директор компаније за Југоисточну Европу истaкао је да стратегија развоја подразумева и даље побољшање и раст производних перформанси фабрике у Нишу, иако она већ јесте једна од најмодернијих у глобалној мрежи Филип Мориса, због чега је производња за страна тржишта у протекле четири године учетворостручена, а прошле године је 80 одсто свих цигарета произведених у Нишу завршило на око 50 тржишта широм света. Ако се уз све ово има у виду да запослени у дуванској индустрији по платама умеју и да „прелете пилоте“, јасно је да су овакве стране инвестиције најпожељније.

Али иако је већ рекордер по приливу директних страних инвестиција, ако жели да убрза раст Влада Србије, уз додатна издвајања из буџета за јавне инвестиције, мораће да створи претпоставке и за већа домаћа приватна улагања. То је карика која недостаје и без које Србија у наредним годинама неће моћи да рачуна на стопе раста веће од четири одсто, а оне би морале да буду толике ако се жели смањити заостатак за многим од суседних земаља.

И држава се испрсила: Из Владе Србије стижу најаве да ће 2019. из буџета за јавне инвестиције бити издвојено 208 милијарди динара

Из Ниша за цео свет: Захваљујући инвестицијама Филип Морис је прошле године 80 одсто свих цигарета произведених у Нишу испоручио на тржишта око 50 земаља

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.