ИСПОД КРАГУЈЕВАЧКОГ ЖИТА
Има ли Фијат интерес да остане у Србији и ако му се ускрате обилате државне субвенције, а шта могу бити последице одлуке да се дотације овој компанији наставе и у наредном периоду
Исамо што се председник Србије Александар Вучић вратио из посете Кини, где је најавио да ће молити кинеске власти да и у нашој земљи инвестирају у производњу летећих аутомобила, сачекале су га муке са овим који још увек иду друмом. Последњих дана септембра навршило се тачно 10 година од потписивања Уговора о заједничком инвестиционом улагању Фијата и Србије, чиме се наново актуелизовала прича о могућем изласку ове италијанске компаније са српског тржишта, јер је уговор наводно истекао, а са њим су истекле и обилате државне субвенције које је заједничко предузеће Фијата и Србије примало од државе у претходној деценији а које, према рачуници коју је НИН направио још прошле године, прелазе милијарду евра.
И управо таква цифра, али и евентуални нови договор власти и Фијата, могао би бити разлог због којег ни једни ни други нису демантовали поједине медије који су пожурили да обелодане како је уговор потписан 29. септембра 2008. истекао. Што заправо није тачно, јер у уговору који се може прочитати на сајту Владе Србије - иако су његове најважније ставке, које се односе на износ субвенција обећаних Фијату, и данас сакривене - пише да ће уговор бити на снази све док обе стране потписнице буду имале удео у формираном заједничком предузећу. А удео Фијата и Србије и даље је непромењен и износи 67, односно 33 одсто, колико има Србија. Али, ако би то демантовали тврдећи да није тачно да уговор има рок трајања, морали би рећи и шта је тачно, односно обелоданити дуго скривану тајну о укупном износу субвенција датих Фијату, као и даљим намерама.
Јер, очигледно је да и упркос уговору који није престао да важи, поједине субвенције које је држава Србија, мимо установљених правила, уговорила, а онда и свих ових година исплаћивала заједничкој компанији, јесу биле орочене на десет година.
Представници тадашње власти, односно потписници уговора са Фијатом, обавезали су се да ће у кратком року овој компанији и њеним добављачима обезбедити да локација на којој је фабрика добије статус слободне зоне, чиме ће бити ослобођени плаћања царина на увоз опреме, сировина и компоненти за производњу аутомобила на фабричким тракама у Крагујевцу, склапање уговора са комуналним предузећима, зајам оснивача у непознатом износу (та ставка је у уговору затамњена), као и да ће у року од 10 година од потписивања уговора обезбедити, без накнаде, додатно земљиште опремљено свом инфраструктуром и компанији и њеним добављачима, ако буду желели да се шире.
Држава се обавезала да ће Фијату дати и одређене подстицаје, у јавности непознатом износу, као и да неће имати обавезу да након исплате тог уговореног износа настави са субвенцијама, али то може да уради уколико буде нових улагања у Фијат или нових запошљавања.
Другим речима, због скривања износа тих подстицаја јавност у Србији не зна да ли су они већ исплаћени или не, али познато је да је Фијат свих ових година био ослобођен плаћања пореза и доприноса за запослене, као и пореза на добит, царина на увоз сировина и компоненти, дивиденди које припадају држави сходно уделу у власништву, обезбеђена му је и сва неопходна инфраструктура, али и комуналије потребне да би несметано производио у Шумадији. А стручњаци и медији могли су само на основу финансијског извештаја заједничког предузећа накнадно рачунати шта су то порески обвезници морали да плате да би гледали како са крагујевачких производних трака излазе аутомобили.
Исти ти финансијски извештаји предузећа које су на основу склопљеног уговора о инвестиционом улагању основали италијански Фијат и српска држава, послужили су медијима и стручњацима да сазнају да је поменути уговор потписан септембра 2008, годину дана касније допуњен и измењен, али јавност у Србији никада није сазнала о каквим изменама и допунама се тачно ради. Такође, измењен је и Уговор о оснивању заједничког предузећа, усвојен на телефонској седници Владе Србије половином октобра 2008, али та информација може се прочитати у једном од два документа објављеном на страницама Агенције за привредне регистре, од којих ниједан није оснивачки акт заједничког предузећа.
Поједностављено, осим иницијално склопљеног уговора, септембра 2008, који је обелодањен тек након дуготрајних притисака јавности,
и то непотпун и без бројки које би пореским обвезницима показале колико су заправо уложили у Фијат, све остало је тајна. И шта се у том уговору касније мењало, како изгледа уговор о оснивању заједничког предузећа, а како његове измене, као и шта пише у оснивачком акту предузећа у којем Србија има мањински удео од 33 одсто.
НИН до закључења овог броја није добио одговоре из компаније Фијат намеравају ли да остану на тржишту Србије, поготово што смо сами већ израчунали да би фабрика у Крагујевцу правила годишње губитке ако не би примала новац из буџета, као и да ли у наредном периоду намеравају можда да откупе државни удео, а што стоји као могућност у потписаном уговору. Наиме, уговор предвиђа да Фијат у периоду између 10 и 15 година од потписаног уговора са Србијом има право, али не и обавезу да држави понуди откуп њеног удела и то целокупног, а држава ако се то деси мора Фијату тај удео и продати. Исто тако, држава има право, не и обавезу, да Фијату прода свој удео од 33 одсто, а Фијат га онда мора откупити, чиме би постао стоодстотни власник фабрике у Крагујевцу.
Ни у Влади Србије, са друге стране, нису били много речитији. На питања НИН-а шта ће се десити по истеку рока за субвенционисање Фијата, као и да ли је на помолу неки нови уговор, односно договор са Италијанима, пошто су тако нешто најављивали и премијерка Ана Брнабић и председник Александар Вучић, кратко су одговорили: „Фијат остаје у Србији и то је све што можемо рећи.“
Ранка Миљеновић, из Центра за европске политике каже за НИН да очекује да ће и држава и Фијат покушавати да пронађу начин да компанија у Крагујевцу и даље прима државну помоћ и различите субвенције које је примала и до сада, јер је сигурно да се останак без тих подстицаја не уклапа у њихове планове и није у њиховом интересу. Миљеновић каже да се Србија може одлучити да поштује Закон о државној помоћи и да због тога знатно редукује подстицаје који се дају Фијату, а може се одлучити и да настави по старом, поготово што евентуалне санкције због кршења тог закона вероватно не би сносила одмах. На наше питање, због чега верује да ће Фијат сада бити под већом лупом Европске комисије, ако је и до сада било критика, али не и конкретних претњи да се државна помоћ обустави, саговорница НИН-а одговара: „Уговор са Фијатом потписан је пре усвајања садашњег Закона о државној помоћи, а чак ни ССП није био довољан правни основ да спречите Србију да даје толике субвенције. Ми смо заборавили да је држава тај списак субвенција повећавала и усвајала уредбе, попут оне о субвенционисаној цени модела ’фијат 500 л’, када је ова компанија почела његову производњу у Крагујевцу. Верујем да ће убудуће Фијат бити под већом лупом Европске комисије и да ће се тражити да се Закон о државној помоћи поштује. Ако се то не буде десило, сигурно је да ће други произвођачи притужбама због нарушавања конкуренције на европском тржишту аутомобила, вршити притисак на Европску комисију да реагује, а како се преговори Србије и ЕУ буду примицали нашем чланству, најкасније тада, Фијат би чак
И Влада Србије и њен италијански партнер покушаће да пронађу начин да Фијат и даље прима државну помоћ, јер се останак без субвенција не уклапа у њихове планове и није им у интересу Ранка Миљеновић
могао доћи у ситуацију да мора да врати новац који је добијао од Србије, ако и даље буде примао субвенције“, истиче Миљеновић.
Таквих случајева у Европи је било, али мало ко верује да би Србију, односно њене власти, у овом моменту та претња могла зауставити да са Фијатом уговори нове субвенције или једноставно настави да дотира по старом рецепту. Поготово ако на једном тасу буде имала могуће притиске из ЕУ, када Србија евентуално буде на прагу чланства, а са друге, могућност да Фијат своју производњу из Крагујевца пресели на неку другу дестинацију. Или барем да запрети тиме властима које су опијене потребом да свакодневно отварају фабрике и хвале се новим радним местима.
Још наивније је очекивати да би се наставку субвенционисања Фијата могао испречити Закон о државној помоћи, ма колико он прописивао да није дозвољено додељивати државну помоћ уколико се на тај начин нарушава конкуренција на тржишту, осим ако није у питању отклањање штете настале природним непогодама, помоћ у развоју најсиромашнијим деловима земље или додела помоћи индивидуалним потрошачима, која је социјалног карактера. И ма колико знали да се у случају Фијата не ради ни о једном од наведених основа за помоћ.
Ни десет година није било довољно да се са прецизношћу установи колико је то Србија Фијату дала, а колико од њега за све ове године добила. А то што и у овој компанији упорно ћуте, па и онда када би могли демантовати пропусте неких медија, баш као што ћути и садашња власт, мада су уговор са Фијатом склапали њихови политички противници, најбољи је доказ одговорности и државе и инвеститора према јавности. Али и најпоузданији знак да представници и једних и других планирају да и у будућности, након што је рок за исплату неких од субвенција истекао, наставе да своје уговоре потписују и договоре склапају баш као и до сада.
Ни десет година није било довољно да се са прецизношћу установи колико је то Србија Фијату дала, а колико од њега за све ове године добила