Признање борцима против силовања

НОБЕЛОВА НАГРАДА ЗА МИР

Денис Муквеге, гинеколог из Демократске Републике Конго, и Надија Мурад, ирачка активисткиња језидског порекла, добитници су овогодишње Нобелове награде за мир. Мировног „Нобела“заслужили су борећи се против ратног сексуалног насиља.

Доктор Муквеге основао је 1999. године болницу Панзи, спас за десетине хиљада жртава сексуалног насиља у конгоанским ратовима, који трају већ деценијама. Муквеге је временом један од водећих светских стручњака за реконструктивно хируршко лечење последица силовања, а у септембру 2012. пред Уједињеним нацијама оптужио је и владу ДР Конго и остатак света за ратни хорор са којим се бори. Храброст је платио покушајем атентата већ следећег месеца. Доктор и његова ћерка су преживели, телохранитељ није. Избегао је у Европу, али је у избеглиштву издржао свега неколико месеци, и вратио се у Конго, где лечи и данас. Први је Конгоанац који је добио Нобелову награду. Надија Мурад имала је 21 годину када је у септембру 2014. постала робиња ратника Исламске државе, који су окупирали њено село Кочо на северу Ирака. Језиди, курдска аутохтона мањина којој Надија Мурад припада, због вере су били мета посебне суровости Исламске државе. Током окупације убијена су шесторица Надијине браће и полубраће, а Надија је као сексуална ропкиња одведена у Мосул. Силована, тучена, вишеструко продавана и на друге начине злостављана, успела је да побегне из ропства, и од 2015. године бори се за жртве попут себе. У децембру 2015. сведочила је пред Саветом безбедности Уједињених нација, што је био први пут да је СБ слушао сведочанство о трговини људима. Добијала је претње. Прва је Ирачанка која је добила Нобелову награду.