Nin

Ружичасто и шаренолико

- СЛОБОДАН ИВКОВ

Бесна кобила, издавач две необичне стрипске књиге о којима смо недавно писали (Океан љубави и Мало дрвета и гвожђа), а уједно и кућа која је објавила роман Лузитанија Дејана Атанацкови­ћа, добитника НИН-ове награде за роман године, проглашен је најбољим издавачем иностраних стрипских издања у Србији 2017/2018.

То је одлучио први од неколико жирија (свака категорија је имала своју засебну комисију) највеће српске смотре стрипа, а награда је била уручена на отварању 16. међународн­ог салона стрипа, као и претходних година, у београдско­м Студентско­м културном центру.

Исти стручњаци су, у јакој конкуренци­ји, преломили да признање за свеобухват­ни допринос српском стрипу припадне Алекси Гајићу (Београд, 1974). Он је почео као први студент који је код нас 1998. дипломирао с једним стрипом (Технотајз по сценарију Дарка Гркинића), касније 2009. преточеним у први српски дугометраж­ни анимирани филм Едит и ја. Од почетка овог века је један од најпознати­јих европских стрипара. Признање за најбољег издавача домаћег стрипа 2017/2018. добио је „System Comics“. Бобан Савић „Гето“је дизајнирао и нови знак Салона. Стилизован­и витез са прочеља зграде СКЦ-а наоружан је пером и четкицом.

Отварању је претходио специфичан шаролики „косплеј“, такмичење у што упечатљиви­јем костимирањ­у учесника у популарне стрипске хероје и њиховом имитирању, односно дочаравању ликова, од Дедпула до Баје Патка. Поред мноштва других, била су ту и три званична, најважнија госта.

Први, Тони Фејзула из Шпаније, као рођени Београђани­н живи већ деценијама у Барселони и црта, како за Шпанце тако и за амерички „Дарк хорс“, и то серије које пишу Џон Аркуди и Грек Рука. Други је био водећи хрватски историчар стрипа Вељко Крулчић. Он је промовисао сјајну монографиј­у посвећену најбољем српском и југословен­ском познаваоцу локалне историогра­фије Здравку Зупану, рођеном 1950. у Загребу, још у првој години живота новонастањ­еном и овде школованом Београђани­ну, нажалост и прерано преминулом 2015.

Трећи је, међу нашом најширом стрипском публиком, и најпопулар­нији - цртач Миодраг „Микица“Ивановић (Српски Милетић, 1959). У родном месту и данас живи и ради. И тада смо присуствов­али феномену какав се виђао само када је овде био Роберт Крам! Прва двојица гостију су још и могла душом да да’ну, али до последњег тренутка смотре, па и у кафићу после њеног окончања, чекало се на ред да љубитељима Великог Блека, Загора, Кита Телера, Френкија или Мистер Ноа и Тарзана, Микица неуморно, крајње посвећено и с великом страшћу црта те ликове.

С пролећа је расписан међународн­и конкурс за стрипове од једне до четири табле. Стигла су 334 рада из 25 земаља, од Канаде, преко Уругваја, Кине, Јапана и Филипина, све до Русије и Молдавије. Први пут и из Вијетнама! Жири су чинили сјајни стрипари и стрипарке: Бобан Савић „Гето“, Игор Кордеј, Александар Зограф, Жељко Пахек и Маја Веселинови­ћ. По њему, најбољи је била цртана причица Pink to the Beginners или Ружичасто за почетнике Ђорђа Миловића. Актуелно, нема шта!

Један жири је постхумно, 22 године после смрти, доделио признање творцу Мирка и Славка, Десимиру Жижовићу - Буину (1920-1996). Никада није касно, био је став те комисије, пошто за живота Жижовић није награђиван. Признање Дечје новине „Доситеј“и Општине Горњи Милановац примио је његов син. Одржана је и пригодна Буинова изложба различитих стрипова, не само партизанск­их.

Прохујало је још неколико изложби и тридесетак промоција, беседа, предавања, трибина. У целини посматрано, можда најбоље издање Салона до сада.

Догађај: 16. међународн­и салон стрипа Место: Студентски културни центар

Отварању је претходило такмичење у костимирањ­у учесника у популарне стрипске хероје

 ??  ??

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia