Ружичасто и шаренолико

Бесна кобила, издавач две необичне стрипске књиге о којима смо недавно писали (Океан љубави и Мало дрвета и гвожђа), а уједно и кућа која је објавила роман Лузитанија Дејана Атанацковића, добитника НИН-ове награде за роман године, проглашен је најбољим издавачем иностраних стрипских издања у Србији 2017/2018.

То је одлучио први од неколико жирија (свака категорија је имала своју засебну комисију) највеће српске смотре стрипа, а награда је била уручена на отварању 16. међународног салона стрипа, као и претходних година, у београдском Студентском културном центру.

Исти стручњаци су, у јакој конкуренцији, преломили да признање за свеобухватни допринос српском стрипу припадне Алекси Гајићу (Београд, 1974). Он је почео као први студент који је код нас 1998. дипломирао с једним стрипом (Технотајз по сценарију Дарка Гркинића), касније 2009. преточеним у први српски дугометражни анимирани филм Едит и ја. Од почетка овог века је један од најпознатијих европских стрипара. Признање за најбољег издавача домаћег стрипа 2017/2018. добио је „System Comics“. Бобан Савић „Гето“је дизајнирао и нови знак Салона. Стилизовани витез са прочеља зграде СКЦ-а наоружан је пером и четкицом.

Отварању је претходио специфичан шаролики „косплеј“, такмичење у што упечатљивијем костимирању учесника у популарне стрипске хероје и њиховом имитирању, односно дочаравању ликова, од Дедпула до Баје Патка. Поред мноштва других, била су ту и три званична, најважнија госта.

Први, Тони Фејзула из Шпаније, као рођени Београђанин живи већ деценијама у Барселони и црта, како за Шпанце тако и за амерички „Дарк хорс“, и то серије које пишу Џон Аркуди и Грек Рука. Други је био водећи хрватски историчар стрипа Вељко Крулчић. Он је промовисао сјајну монографију посвећену најбољем српском и југословенском познаваоцу локалне историографије Здравку Зупану, рођеном 1950. у Загребу, још у првој години живота новонастањеном и овде школованом Београђанину, нажалост и прерано преминулом 2015.

Трећи је, међу нашом најширом стрипском публиком, и најпопуларнији - цртач Миодраг „Микица“Ивановић (Српски Милетић, 1959). У родном месту и данас живи и ради. И тада смо присуствовали феномену какав се виђао само када је овде био Роберт Крам! Прва двојица гостију су још и могла душом да да’ну, али до последњег тренутка смотре, па и у кафићу после њеног окончања, чекало се на ред да љубитељима Великог Блека, Загора, Кита Телера, Френкија или Мистер Ноа и Тарзана, Микица неуморно, крајње посвећено и с великом страшћу црта те ликове.

С пролећа је расписан међународни конкурс за стрипове од једне до четири табле. Стигла су 334 рада из 25 земаља, од Канаде, преко Уругваја, Кине, Јапана и Филипина, све до Русије и Молдавије. Први пут и из Вијетнама! Жири су чинили сјајни стрипари и стрипарке: Бобан Савић „Гето“, Игор Кордеј, Александар Зограф, Жељко Пахек и Маја Веселиновић. По њему, најбољи је била цртана причица Pink to the Beginners или Ружичасто за почетнике Ђорђа Миловића. Актуелно, нема шта!

Један жири је постхумно, 22 године после смрти, доделио признање творцу Мирка и Славка, Десимиру Жижовићу - Буину (1920-1996). Никада није касно, био је став те комисије, пошто за живота Жижовић није награђиван. Признање Дечје новине „Доситеј“и Општине Горњи Милановац примио је његов син. Одржана је и пригодна Буинова изложба различитих стрипова, не само партизанских.

Прохујало је још неколико изложби и тридесетак промоција, беседа, предавања, трибина. У целини посматрано, можда најбоље издање Салона до сада.

Догађај: 16. међународни салон стрипа Место: Студентски културни центар

Отварању је претходило такмичење у костимирању учесника у популарне стрипске хероје