ДОДИКОВО РАЗБИЈАЊЕ ОПОЗИЦИЈЕ
Рефлексије избора у БиХ
Први потези указују на план да се маргинализују партије које су оствариле иоле пристојан резултат. Већ се слути да ће доћи до расцепа у СДС, а слична судбина могла би да задеси и Демократски народни савез
Од завршетка рата у Босни и Херцеговини свака две године су одржавани неки избори и увек је то било у прилично, што стварним што вештачки произведеним, драматичним околностима. Правило је било да непосредно после тога емотивна температура нагло пада и живот се некако настављао. Овог пута страсти се не смирују - различите политичке групације, свака из својих разлога, покушавају а делимично и успевају мобилисати најширу јавност. Општој конфузији велики допринос даје и Централна изборна комисија чији чланови сваки дан нешто објашњавају, али никако да заврше бројање и озваниче резултате.
У основи се, ипак, све зна. Изборни победници славе, честитки с друге стране, међутим, нема. У оба ентитета је тако. У Федерацији БиХ већински Хрвати никако не прихватају да их Жељко Комшић наредне четири године представља у Председништву БиХ.
Нико више, па ни он сам, не крије да је већински изгласан гласовима Бошњака, нико не спори да је легално, јер закон је такав, али се оспорава легитимитет. Након оне изјаве премијера Хрватске Андреја Пленковића да „то није добро ни за Хрвате, ни за Босну и Херцеговину“, дошла је и изјава првог човека Римокатоличке цркве у БиХ кардинала Винка Пуљића: „И Хитлер је изабран по закону.“Комшић му је одговорио да се, уместо политичких анализа, упути у Јасеновац и тамо поклони жртвама.
У Републици Српској групација политичких партија окупљена у Савез за победу организује и уличне протесте са тезом да су изборе одлучили бројачи уместо гласача. Сматрају да је реч о низу изборних превара и званично траже од Централне изборне комисије да се гласови поново преброје. Али, тешко је поверовати да ће поновног бројања бити, јер је мисија ОЕБС-а ове изборе уз неке мање замерке, у основи прогласила фер и коректнима.
То је табору Милорада Додика дало додатну аргументацију да тврде како се у РС покушава креирати обојена револуција, али и у то је тешко поверовати, јер је део СДС, најјаче опозиционе партије и друге по снази у РС, практично признао изборе, честитао Додику и већ размишљају како са њим да праве неку коалицију. Иначе, први Додикови потези унутар саме РС су такви да прете да у потпуности разбију све партије које су иоле оствариле пристојан резултат. Већ се слути да ће доћи до расцепа у СДС, који је највећи губитник избора. Говедарица је пред сменом, али је могуће да он остане на челу једног крила, а друго да предводи дугогодишњи градоначелник Бијељине Мићо Мићић. И најјачи дугогодишњи Додиков коалициони партнер, Демократски народни савез (највећи добитник избора), пред цепањем је. Изгледа да је део њихових људи из руководства радио против сопствене коалиције, то је откривено, и сад су почеле не само њихове политичке смене, већ и смене са важних позиција у органима власти и у привреди.
Мада се са великим занимањем очекује одлазак Додика у Сарајево, он већ увелико припрема терен, након захтева за уношење заставе РС у зграду Председништва, сад је најавио и да ће му саветник бити Емир Кустурица, што је у Сарајеву већ изазвало епидемију копривњаче и сличних реакција. Али то је само почетак, изненађења ће бити још.
Ипак, највећи Додиков проблем, много већи од незадовољне опозиције, у овом тренутку су сад већ седмомесечни протести под називом „Правда за Давида“. Грађани се селе са главног бањалучког трга и приближавају се палати председника републике. Све је извесније да је део важних људи у институцијама система ипак на одређени начин учествовао, да ли у убиству или заташкавању убиства бањалучког студента Давида Драгичевића. Тим адвоката међу којима су и Београђанка Зора Никодиновић Добричанин и Загрепчанин Анто Нобило, већ су својим доласцима пробудили наду незадовољних грађана, али и натерали органе гоњења да се уозбиље и почну да раде уместо учесталих сликања и празних обраћања јавности.