Разграничење реалности
ПОСТИЗАЊЕ СПОРАЗУМА ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И КОСОВА
Србија не влада на Косову скоро двадесет година, али се статус његовог суверенитета, као и територије и границе обеју земаља, и даље међусобно и међународно доводе у питање
Србија не влада на Косову скоро двадесет година, али се статус његовог суверенитета, као и територије и границе обеју земаља, и даље међусобно и међународно доводе у питање
Недостатак напретка у решавању кључних проблема између Србије и Косова је последњих месеци иницирао нову рунду преговора о нормализацији односа и отворио је могућност која је до ове године представљала табу – идеју о размени територија. Предлог корекције граница био је користан у одмрзавању политичког застоја, али је до сада само довео до обнављања ескалације тензија
између две земље. Поред тога што је кратковид и превазиђен, разговор о границама је изгледа превасходно намењен за постизање краткорочних поена на унутрашњеполитичком плану. Осим тога, могућност прекрајања граница би могла да има негативне последице по стабилност у региону у виду сличних захтева у БиХ, Македонији или Црној Гори.
Једини корак унапред за Србију и Косово који би уједно обезбедио и ширу регионалну стабилност је њихова
посвећеност пуној и безусловној имплементацији заједничких европских политичких вредности за добробит свих њихових грађана. Дугорочно гледано, ако би се овај предлог усвојио, последица би била да се и Србија и Косово нађу унутар ЕУ где би уживали „четири слободе“које су предвиђене Римским уговорима и које су проширене правилима „унутрашњег тржишта“уведеним у Јединственом европском акту – пре свега, у слободном промету робе,