АКО ВАС ДРЖАВА „НЕ ВИДИ“, ОБРАТИТЕ СЕ ЗАШТИТНИКУ
О кључним налазима из Посебног извештаја заштитника грађана „Заступљеност жена на местима одлучивања и позиција и активности локалних механизама за родну равноправност у јединицама локалне самоуправе у Србији“
Зоран Пашалић
Активно учешће жена у јавном животу, посебно на местима одлучивања и доношења одлука на свим нивоима власти, не сме се правдати бројношћу женске популације, већ је доказ постојања друштва једнаких могућности и уређене државе која штити права свих својих грађана. Несклад између постојећих закона у области родне равноправности који афирмишу учешће жена у јавном животу, и како званични подаци показују, непоштовање истих закона када их треба применити, упозорава да је овој теми потребно посветити посебну пажњу. Партиципација жена у јединицама локалне самоуправе је до сада недовољно истражен ниво власти, спорадично се контролише и последица је, између осталог, и мањег притиска и незаинтересованости јавности у поређењу са националним нивоом.
Поистовећивање жена, нарочито у руралним крајевима, са занимањима која им традиционално припадају, уз додатна „мушка“за која су се у међувремену избориле, али не и она која задиру у финансије и одлучивање, и даље говоре о њиховој неравноправности. Наиме, иако су права жена саставни део стратешких и других докумената у Србији, суочени смо са ситуацијом у којој једнака, гарантована права
женама и мушкарцима не значе и једнак положај у друштву.
И у области родне равноправности се не можемо пожалити да заостајемо у нормативном оквиру: Република Србија је ратификовала међународне документе и развила унутрашње инструменте за спречавање родно засноване дискриминације и остваривање родне равноправности. Израђени су приручници, модели докуменатa, спроведене обуке за унапређење капацитета локалних механизама и запослених у органима управе, како би се унапредило спровођење политике родне равноправности и примена националног законског и стратешког оквира.
Статистички подаци (Републички завод за статистику, 2017. године) с друге стране сведоче да су жене и даље мање радно активне, мање запослене, имају нижа просечна примања. Стопа запослености жена износи око 38 одсто, а мушкараца преко 52 одсто. Највећи родни јаз на тржишту рада забележен је у категорији 55–64 године старости, где је стопа запослености жена око 32 одсто а мушкараца скоро 53 одсто. Жене су запослене у мање плаћеним секторима, у пољопривреди су чешће помажући чланови домаћинстава и формално невидљиве.
Статистички показатељи о учешћу жена на местима на којима се доносе одлуке
Истраживање које је заштитник грађана спровео током 2017. године, уз подршку Мисије ОЕБС у Србији, имало је за циљ да се прикупе подаци о спровођењу политика и мера једнаких могућности, односно, примени закона и пракси у области родне равноправности на локалном нивоу. Поред резултата истраживања, Посебан извештај заштитника грађана „Заступљеност жена на местима одлучивања и позиција и активности локалних механизама за родну равноправност у јединицама локалне самоуправе у Србији“садржи преглед стања, недостатке у функционисању механизама, као и препоруке за унапређење институционалног оквира и пракси, како на локалном тако и националном нивоу.
Резултати истраживања говоре о изузетно ниској заступљености жена у доношењу кључних одлука на локалном нивоу, посебно на нивоу основних локалних заједница у којима је глас жена скоро нечујан. Сразмерност учешћа жена обрнуто је пропорционална степену овлашћења у креирању политика и одлучивању, те је изразито већа заступљеност жена на извршилачким местима и нижим руководећим положајима, него на позицијама које имају снажнији утицај на локалне одлуке, планове и политике.
У скупштинама јединица локалне самоуправе, према подацима који су добијени у истраживању, 32 одсто је жена – одборница, док је у чак 92 одсто јединица локалних самоупра-