Конкурс намештен, позовите касније

СОС ЛИНИЈА ЗА ЖРТВЕ НАСИЉА НЕАКТИВНА

Прошло је више од годину дана и три месеца откако је Милан Ловрић каменом насмрт претукао своју супругу Олгу испред Центра за социјални рад на Новом Београду, наочиглед своје троје деце, а тек што је изашао из затвора. Прошло је више од девет месеци откако се надлежно Министарство обавезало Меморандумом, понукано монструозним убиством, да ће формирати 24-часовну СОС телефонску линију за помоћ жртвама породичног насиља, а да се са друге стране и даље чује: „Жао нам је, ваш позив не може бити остварен. Молимо вас, позовите касније“.

То „касније“може бити прекасно, јер то што се жена одлучила да потражи помоћ, често значи да је годинама малтретирана, праћена, од свих изолована, да живи у константном страху и да је у највећем степену смртног ризика. Стога, и да је разлог неактивности СОС линије само немар власти, био би разлог за смену министра Зорана Ђорђевића, али је овде посреди нешто много горе: покушај да се конкурс за пружаоца услуга – намести, како упућени истичу. Два пута су конкурс обарале организације из Мреже Жене против насиља као нелигитиман, јер, између осталог, није препознавао најважнији услов – да жртва остане анонимна.

Министар такође није схватио механизам постојећих СОС линија – да се жени пружи помоћ на локалу, где се најбоље познају реалне могућности давања подршке, већ је замислио да број 0800-222-003 буде цетрализован. Сматрао је, ваљда, знаком оснаживања жртава то што је од 1. јуна 2017. до 31. маја 2018. поднето 44.728 пријава за насиље у породици, а занемарио што су две трећине одбачене. Заборавио је и на 23 прошлогодишње жртве фемицида. Спава ли наш министар мирно, док телефонска СОС секретарица саопштава „позовите касније“? И, да ли и даље сања да ће се позиви проредити, како је истакао приликом потписивања Меморандума?