Тата из Београда

Бранко Стефановић недавно је од Министарства трговине, уз претходну сагласност Министарства унутрашњих послова, на чијем је челу његов

син, добио дозволу за трговину наоружањем и војном опремом. Стефановић сениор има и компанију за куповину и продају властитих некретнина, за трговину на велико, за консултантске

услуге, а од скора поседује и ресторан у центру Београда

МУП даје сагласност за издавање дозвола, али је укључен и у безбедносне провере оних који би да се баве спољном трговином наоружањем и војном опремом

Једна од четири фирме Бранка Стефановића, оца министра унутрашњих послова Небојше Стефановића, недавно је добила дозволу за извоз наоружања и војне опреме од Министарства трговине, туризма и телекомуникација, открива НИН. Реч је о компанији Јунајтед БГ.

Податак да је отац министра полиције добио ову дозволу може се пронаћи на сајту Министарства, на којем се објављује списак свих регистрованих лица која могу да се баве спољном трговином наоружањем и војном опремом. Фирма Јунајтед БГ се на том списку налази под бројем 213 од укупно 219 регистрованих лица за увоз и извоз оружја.

У овоме можда не би било ничег спорног да битну улогу у издавању дозвола за извоз оружја нема и Министарство унутрашњих послова Србије, на чијем челу се налази Небојша Стефановић. Притом, не треба заборавити да је Стефановић уједно и шеф Бироа за координацију служби безбедности и да преко те функције координира радом тајних служби које имају битну улогу у издавању дозвола и надзора у извозу оружја.

МУП у извозу оружја има улогу једног од државних органа који даје сагласност за издавање дозвола, али је укључен и у безбедносне провере оних који би да се баве спољном трговином наоружањем и војном опремом. Осим тога, закон каже да МУП учествује и у надзору увоза и извоза наоружања, пружањем брокерских услуга и техничке помоћи.

На чињеницу да је Бранко Стефановић повезан са извозом оружја први је указао Вук Јеремић, председник Народне странке. Јеремић је предочио да је отац Небојше Стефановић блиско повезан са фирмом ГИМ, у власништву Горана Тодоровића, за кога је навео да зарађује десетине милиона долара на продаји наоружања Саудијској Арабији. Јеремић тврди и да то оружје илегалним каналима завршава на ратиштима у Јемену и Сирији.

„У последњих 20 месеци је из Србије у Саудијску Арабију извезено оружја у вредности од 220 милиона долара. Авиони са Блиског истока и из земаља бившег Совјетског Савеза са аеродрома ’Константин Велики’ у Нишу и ’Никола Тесла’ у Београду превозе оружје произведено у Србији на војне аеродроме у Саудијској Арабији и Уједињеним Арапским Емиратима, који се налазе надомак граница Јемена и Сирије, где то наше оружје онда завршава илегалним каналима“, рекао је Јеремић.

Бивши шеф дипломатије није дуго чекао на индиректан одговор. Уместо објашњења прозваних, одговорили су му београдски таблоиди, који се делом финансирају и огласима државних фирми. Они су изнели контраоптужбу да је Јеремић повезан са бившим министром Хонгконга Патриком Хоом кога оптужују за шверц оружја у Катар и Либију. Таблоиди су поставили и питање Јеремићу да ли је због тога добио 200.000 долара од Амбасаде Катара у Берлину?

Везе између Стефановића и Тодоровића се, међутим, заиста могу пронаћи претрагом података Агенције за привредне регистре (АПР). Њих двојица јесу заједнички основали фирму Јунајтед БГ, која сада има дозволу за трговину оружјем. Фирма је направљена 4. децембра 2015. заједничким капиталом од по 25.000 динара Бранка Стефановића и Горана Тодоровића. Тодоровић је био сувласник до 2. априла ове године, од када је стоодстотни власник фирме отац српског министра полиције и потпредседника Српске напредне странке.

Иако је напустио Јунајтед БГ, Тодоровић није потпуно изашао из бизниса са Бранком Стефановићем. Њих двојица су у јануару ове године основали нову заједничку компанију под називом Ворлдвајд констракшн анд инжењиринг компани. Фирма је основана на Дедињу, на адреси Шекспирова 15 и њена регистрована делатност је „куповина и продаја властитих некретнина“. У званичним регистрима, међутим, није могуће наћи које је некретнине купила, а које продала ова фирма. Оснивачки капитал ове фирме је милион динара.

Први директор Јунајтеда БГ био је извесни Милисав Живановић, рођен 1967, којем је, чини се, све кренуло набоље у децембру 2015. Тада је поднео регистрациону пријаву уписа фирме Стефановићевог оца и постао њен први директор, да би свега три недеље касније био именован за в. д. директора Водопривредног предузећа Подунавље из Ковина. То је показала унакрсна провера података у АПР-у. Ништа у овом не би било чудно, да је Подунавље приватна фирма. Међутим, то предузеће је у стоодстотном власништву државе, Републике Србије и самим тим то отвара друга многа питања за Стефановићевог оца и директора Живановића.

Чињеница да је Живановић за три недеље прво основао фирму Стефановићевог оца, а онда постао директор државног предузећа, могла би да се учини читаоцу као трговина утицајем, али би пре таквог тешког закључка требало имати на уму цивилизацијску тековину каква је претпоставка невиности. Да би неко, евентуално, био проглашен кривим, потребно је да пре тога буде прво осумњичен, па онда и оптужен. На страну то што се на челу полиције, која је прва у реду стављања ознаке „осумњичен“, налази син Бранка Стефановића, презумпција невиности се мора поштовати.

Исти принцип би требало да важи и за Живановића, посебно по члану Закона о борби против корупције, који прописује обавезу пријављивања имовине, али и по члановима истог прописа који дефинише обављање