Рамо, Рамо, друже мој
Да ли је порука албанског премијера да српски капитал није добродошао у стратешки сектор Албаније заправо последњи клин у ковчег јединственог економског тржишта Балкана, на чему највише инсистира председник Србије
Мање од месец дана било је потребно албанском премијеру Едију Рами да са слаткоречивости о стварању јединственог економског подручја Србије и Албаније - о чему се, колико половином прошлог месеца, у Тирани договарао са представницима српске Привредне коморе – пређе на изјаву како српски капитал у ствари није добродошао у албански стратешки сектор. Мантре о заједничком тржишту и јединственим порезима, како би се оснажиле економије и продубила размена међу балканским државицама, пале су оног тренутка када је албанским властима засметала чињеница да је најбољу понуду за куповину Телекома Албанија дао управо Телеком Србија. И то им је толико засметало, да их у гласном негодовању није спречило ни то што је Телеком Албанија у ствари приватна компанија, у власништву немачког Дојче телекома, ни то што се оваква изјава нимало не уклапа у европски, али и регионални план о заједничком тржишту, ни то што је само дан пре ње овдашњи председник Александар Вучић, и то пред НАТО званичником Јенсом Столтенбергом, рекао како ће „проблем Телеком“решити у разговору са својим пријатељем Едијем Рамом.
Рама је, очигледно, у намери да и свог пријатеља и себе поштеди непријатног разговора, одлучио да поруку о томе шта мисли о потенцијалном власнику Телекома Албанија, ипак пошаље јавно. Нису у Тирани гадљиви на капитал који стиже из Србије, али свој Телеком, мада је у ствари грчко-немачки, Србима ипак не би да дају. И ма колико се чинило да коначну одлуку неће доносити премијер Албаније, као и да је изјава заправо служила за унутрашњу политичку употребу и кокетирање са узнемиреним делом бирача, логично је питати се може ли Телеком Србија пословати на тржишту на којем се сматра непожељним? Уз, наравно, питање шта ће српском Телекому уопште онај у
Албанији? И да ли је ово коначни клин у ковчег идеје о стварању јединственог регионалног тржишта на територији Балкана?
Саговорници са којима је НИН о овоме претходних дана разговарао сматрају да идеја о куповини Телекома Албанија од грчког ОТЕ-а, односно немачког Дојче телекома, као крајњег власника, унапред не мора бити лоша, али је свакако лоше што се из ње не види шта је стратегија државе Србије када је у питању судбина државног телекомуникационог оператора. Тако се аналитичар Вајзброкера Ненад Гујаничић, пита зашто Телеком није купио Теленоров бизнис у Бугарској него се одлучио за Телеком Албанија, иако је у питању компанија која остварује тек петнаестак одсто годишњег прихода нашег Телекома. Са друге стране, Љубодраг Савић, професор београдског Економског факултета, каже да га је најпре обрадовала слутња да је држава коначно одустала од идеје да продаје Телеком, а касније и разочарала изјава ресорног министра Расима Љајића да је понуда за куповину албанског Телекома заправо намера да се нашем оператору тако повећа вредност пред наредну продају од које се није одустало.
И један и други НИН-ов саговорник истичу да је у питању политичка одлука, јер, према Гујаничићу, нема економског резона да се у ситуацији у којој телекомуникациони оператори
немају простора за даљи раст свог бизниса, купује Телеком Албанија, док Савић каже да политика овде увек надвлада економске разлоге, па је тако било и овај пут. „Ако се Телеком Србија продаје, не видим шта ће нам онда онај у Албанији, тако да ми се чини да је све ипак на терену политике, и овде и тамо“, каже професор Економског факултета. Уосталом, обојица подсећају да се и у развијеним економијама, у сенци слободног тржишта, воде националне економске битке, са разликом што су тамо покушаји да се заштите национални економски интереси и спречи размахивање страног капитала науштрб домаћег далеко суптилнији. И не очитавају се унапред, у изјавама највишег државног врха, него по доласку, прећутним забијањем тржишних клипова у точкове непожељног инвеститора.
Све и да се продавац Телекома Албанија потпуно оглуши о негодовање албанских власти, за које су, како кажу у Дојче телекому, чули из медија, Савић сматра да би требало размислити о овој куповини, јер је јасно да би Телеком Србија тамо тешко могао успешно да послује. Како због различитих дозвола и лиценци које су му потребне, тако и због евентуалног бојкота српске услуге, у овом случају.
Још нема назнака како ће држава као власник Телекома Србија поступити ако одлука буде и зависила од њих. Занимљиво је, међутим, да српски председник, неуобичајено за њега, и даље ћути, и на „шамар“који је добио из Тиране, али и на чињеницу да Рамину изјаву европски званичници и чувари слободног тржишта као да нису
Ако се Телеком Србија продаје, не видим шта ће нам онда онај у Албанији, тако да ми се чини да је све ипак на терену политике, и овде и тамо Љубодраг Савић