Србија има пример за углед
Док рачунице ММФ-а показују да би БДП Јапана порастао за девет, а Индије за 27 одсто ако би се број запослених жена изједначио са бројем мушкараца који раде, у Хемофарму половина запослених су жене, а у руководству компаније их има 60 одсто
Једно од кључних питања на овогодишњем Светском економском форуму у Давосу у јануару било је како женама пружити више економских могућности, а девет месеци касније о улози жена у остваривању циљева одрживог развоја расправљало се и у седишту Уједињених нација у Њујорку. Због чега је ово питање у жижи светске јавности најбоље у заједничком ауторском тексту објашњавају Кристин Лагард, председница ММФ и Ерна Солберг, председница Владе Норвешке. „Повећати учешће жена у укупној радној снази на исти ниво с мушкарцима допринело би расту бруто домаћег производа у Јапану за девет, а у Индији чак 27 одсто“, истичу оне. „Дати женама и девојкама прилику да успеју није само исправно; то је нешто што може да трансформише бројна друштва и економије на добробит свих“, закључују оне.
ММФ је документовано указао на многе друге макроекономске користи од еманципације жена. Смањивање родног јаза у запошљавању и образовању доказано помаже економијама да диверсификују извоз, а именовање већег броја жена у надзорне одборе банака може да спречи да та тела почну да колективно размишљају једним умом, чиме се осигуравају већа стабилност и отпорност финансијског сектора, тврде Лагард и Солберг, по чијим речима смањивање родне неједнакости смањује и неједнакост у приходима, што онда омогућава одрживији раст.
Зато је, закључују, сужавање родног јаза, иако можда делује као превисок захтев, од суштинског значаја за дугорочни економски развој и просперитет. Њихов мото већ је заживео у једној компанији у Србији. Отуда није нимало случајно што је баш Хемофарм једини из Србије и овог дела Европе имао прилику да у друштву највећих светских компанија, попут Гугла, учествује на недавној дебати о одрживом развоју у седишту УН. Највишим званичницима међународних организација, влада и компанија из разних делова света Санда Савић, директорка корпоративних послова и комуникација, предочила је да је Хемофарм нови Извештај о одрживом развоју конципирао управо према 17 циљева УН.
„Ми желимо да мотивишемо и друге компаније у Србији и региону да почну више да брину о ресурсима, очувању природе, уважавању права запослених, о давању веће подршке појединцу и локалној заједници, односно о свему ономе што чини одрживи развој. У исто време, циљ нам је и да инспиришемо сваког појединца да свој живот и понашање усагласи са вредностима одрживог развоја. То је једини начин да за генерације које долазе сачувамо ову нашу једину планету“, рекла је Санда Савић.
Ко би рекао да ће у седишту УН једна компанија из Србије послужити као пример добре праксе у погледу положаја жена у бизнису? И због чега је та компанија уопште добила позив да учествује на овако значајном скупу?
„У Хемофарму више од половине запослених чине жене, а још је важније да оне чине и 60 одсто руководства компаније. Иако би то требало да се подразумева свуда у свету, са поносом истичем да су код нас за исте послове жене и мушкарци једнако плаћени, уз исте шансе за професионални развој, а њихови успеси се вреднују искључиво према експертизи, професионализму и личној мотивацији“, истиче Санда Савић. „Нажалост, чак и у развијеним земљама, жене још увек имају неједнак третман у односу на мушкарце. То што та неједнакост није свуда јасно видљива, већ је софистицирана, не значи да је нема. Зато је задатак свих нас да оснажујемо положај жена. Тиме друштву враћамо једну од основних вредности човечанства – бригу о људима“, закључила је директорка корпоративних комуникација Хемофарма.
Ове њене речи надовезују се на поруку Кристин Лагард и Ерне Солберг да све док постоји било какав јаз „жене неће бити у стању да гаје исте политичке и економске амбиције као мушкарци“. И што се пре тај јаз отклони, то ће и читавом свету бити боље.