Опера није само за елиту
Иако у његовој званичној биографији пише да је један од водећих и најтраженијих тенора данашњице, Рамон Варгас се пријатно изненадио када смо и ми кренули од те констатације и питања шта то њему лично значи: „Хвала вам што тако мислите о мени. Али ја мислим супротно, да је то заправо једна велика одговорност. Често сусрећем младе певаче који ми говоре да су учили певање са мојих снимака; то ме још више обавезује према мојој професији“, каже овај педесетосмогодишњи мексички тенор латино изгледа, уочи свог наступа на јубиларном 50. Бемусу.
У свету музике постао је познат онда када је још почетком деведесетих заменио Лучана Паваротија у Метрополитен опери. Колико га је то лансирало у сам врх светске музичке сцене, толико се питање да ли је он наследник чувеног тенора провлачило током читаве његове даље каријере: „Павароти је био један од највећих певача свог доба. Његово певање је засновано на чистоти гласа и рафинираној, одличној техници. Био ми је узор и пример“, каже овог пута за НИН Рамон Варгас.
У Београду извео је музику од Моцарта до Вердија, од његовог како каже вољеног Доницетија до француског белканта. У опери, лик који највише воли да пева јесте Вагнеров Лоенгрин, а припрема сваке улоге је дуга и студиозна: „Најпре тражим све информације о опери, све што могу да прочитам. Често су опере биле инспирисане неким романима. И њих бих прочитао, али либретисти су мењали делове романа, како би опере учинили театралнијим. Онда бих ја покушавао да преведем оперу и тек бих се онда бавио музиком и певањем“.
Чини се да се у времену модерних технологија мења и оперска публика. На питање како наћи нову публику, како продрети до ње, Варгас је врло оптимистичан: „Живимо у временима промена. Технологија је добродошла и у опери, све док иде у корак њеној идеји заснованој на емоцијама, а не само на реклами. Ми уметници смо у обавези да увек будемо бољи и да будемо веродостојни на сцени, док публика има обавезу да прати наш рад и да нас својим критеријумима и осећајношћу оцењују. Све док буде било тако, опера ће имати будућност.“
Да ли то значи да опера није препуштена само елитној публици? „Не, уметност је за свакога. Опера се вештачки сматра елитном, јер ју је на почецима подржавало краљевство и племство. Оперске куће су тако добиле статусне симболе друштва, али данас је то чист клише. Опере приповедају приче које су блиско везане за људску природу, стварност, за садашњи тренутак, упркос времену у коме су писане.“
Рамон Варгас је снимио завидну дискографију, али и неколико занимљивих филмованих опера. Који би либрето био савршен за биоскопско платно? И да ли су директни преноси опера из светских позоришта у биоскопима још једно изналажење нове публике: „Желите моје искрено мишљење? Мислим да је пренос опера у биоскопима добра иницијатива све док то не постане само атракција код публике. Захтеви филма су друкчији од оперских. Ако не будемо били опрезни, упашћемо у замку из које ће нам бити тешко да се искобељамо, као што се догодило у неким великим америчким биоскопима, где су сале пуне током преноса, а позоришта празна. Нема ничег бољег од опере уживо! Али, наравно, слажем се са вама да је добра адаптација опере за филм или видео од велике помоћи да једно оперско дело постане популарно и да привуче нову публику“.
Као наследник Лучана Паваротија, Мексиканац Рамон Варгас сматра да нове технологије могу да унапреде статус опере данас, али исказује скепсу према преносима опера у биоскопским салама