ЉУДИ НАСПРАМ НОВЦА
Пред изборе за амерички Конгрес
Новембарско гласање биће изјашњавање и о томе да ли ће о будућности земље одлучивати само онај један одсто најбогатијих, или ће средњој класи коначно бити пружена шанса за опоравак
Како се приближавају избори за Конгрес, све очи упрте су у Сједињене Државе. Исход тог гласања одговориће на многа алармантна питања постављена пре две године, када је Доналд Трамп победио на председничким изборима.
Да ли ће амерички бирачи ставити до знања да Трамп није право лице Америке? Хоће ли одбацити његов расизам, мизогинију, нативизам и протекционизам? Хоће ли показати да његово „Америка на првом месту“одбацивање међународног права није оно за шта се САД залажу? Или ће потврдити да Трампова победа није била историјски инцидент до кога је дошло услед тога што су републиканци за свог председничког кандидата изабрали
проблематичну особу, а демократе кандидаткињу која се испоставила као Трампов идеални опонент?
У околностима када је будућност Америке неизвесна, жустре дебате о томе шта је довело до онога што се догодило 2016. нису само академске природе. Реч је о томе како би Демократска странка - те сличне странке на европској левици - требало да се позиционирају како би освојиле што више гласова. Да ли треба да се помере ка центру, или фокусирају на мобилисање младих, прогресивних и ентузијастичних новопридошлица?
Постоје добри разлози да се верује како ова друга варијанта даје боље изгледе за изборни успех и умањивање опасности коју представља Трамп.
Излазност бирача на америчке изборе је катастрофално ниска, а још гора у оним годинама када се не гласа за председника. На изборе 2010. изашло је само 41,8 одсто бирачког тела. Четири године касније, само 36,7 одсто регистрованих бирача је на крају и гласало. Излазност међу демократама је још нижа, мада се чини да су у овом изборном циклусу ствари кренуле узлазном линијом.
Људи имају обичај да кажу да не излазе на изборе јер верују да то не чини никакву разлику: две странке су налик једна другој као јаје јајету. Трамп је показао да то није истина. Републиканци који се више и не претварају да заговарају фискалну дисциплину и који су прошле године гла-
сали за велико смањивање пореза за милијардере и корпорације, показали су да то није истина. И републикански сенатори који су подржали номинацију Брета Каваноа за судију Врховног суда, упркос његовом неуверљивом сведочењу пред сенатским одбором и потпуно кредибилним доказима о његовом непримереном понашању према женама у прошлости, показали су да то није истина.
Али и демократе су криве за бирачку апатију. Партија мора да се уздигне изнад своје дуге историје дослуха с десницом, од одлуке председника Била Клинтона да среже порез на капиталну добит (која је омогућила да се онај један одсто најбогатијих Американаца додатно обогати) и дерегулације финансијског тржишта (које је допринело избијању Велике рецесије), до спасавања пропалих банака 2008. (када је премало заштите пружено радницима који су остали без посла и власницима некретнина који су се због тога што више нису могли да отплаћују кредит суочили с губитком својих домова). У последњих четврт века, Демократска партија је, рекло би се, више била фокусирана на придобијање подршке оних који живе од капиталне добити него оних који живе од плате. Многи изборни апстиненти приговарају да су демократе више фокусиране на нападе на Трампа, него на то да иступе с истински алтернативним програмом.
Жудњу за другачијом врстом политичара јасно показује подршка коју добијају прогресивни кандидати попут бившег претендента на номинацију за председничког кандидата, сенатора Бернија Сандерса, и 28-годишње Њујорчанке Александрије Окасио Кортес, која је недавно на прелиминарним изборима победила четвртог по рангу демократског представника у Представничком дому Конгреса.
Прогресивни кандидати попут Сандерса и Окасио Кортес успели су да пошаљу атрактивну поруку бирачима које демократе морају да мобилишу као мисле да победе. Они траже да пролаз до животног стандарда средње класе поново постане проходан тако што ће се грађанима омогућити пристојни, добро плаћени послови, што ће бити обновљен осећај финансијске сигурности, те бити осигуран приступ квалитетном образовању без омче око врата у виду дугова по основу студентских кредита с којима се суочава толико много дипломаца - и пристојној здравственој заштити, без обзира на претходно здравствено стање. Они се залажу за обезбеђивање смештаја који људи себи могу да приуште, и загарантован одлазак у пензију у којој старији суграђани неће постати плен грамзивог финансијског сектора. И траже динамичнију, конкурентнију и фер тржишну економију какву је могуће успоставити уколико се обуздају ексцеси тржишних сила, финансијализације и глобализације, а ојача преговарачка позиција радне снаге.
Ови предуслови за средњекласни живот су достижни. Њих је било могуће приуштити пре пола столећа, када је Америка била значајно сиромашнија него што је сада; и могуће их је приуштити и сада. Заправо, ни америчка економија ни њена демократија себи не могу да приуште да не подупру средњу класу. Владине политике и програми - укључујући јавне опције за здравствено осигурање, пензионе бенефиције или хипотеке - од кључног су значаја за реализовање ове визије.
Охрабрен сам изливима подршке оваквим прогресивним иницијативама и политичарима који се за њих залажу. У нормалним демократијама те идеје би, сигуран сам, превладале. Али америчка политика је затрована новцем, прекрајањем изборних јединица (како би се повећале шансе кандидата сопствене странке за победу, прим.) и масовним активностима на ускраћивању бирачког права једном броју грађана. Закон којим су 2017. смањени порези није био ништа друго него мито дат корпорацијама и богаташима како би што више свог новца уплатили за покривање трошкова кампања политичара који учествују на новембарским изборима. Статистика показује да је новац у америчкој политици од монументалног значаја.
Чак и у околностима фаличне демократије - укључујући фокусиране напоре уложене у то да се некима онемогући гласање - моћ америчког бирачког тела је важна. Ускоро ћемо сазнати да ли и важнија од новца који се слива у касу Републиканске партије. Политичка и економска будућност Америке, а с њом вероватно и мир и просперитет читавог света, зависе од одговора на ово питање.
Америчка политика је затрована новцем, прекрајањем изборних јединица и масовним активностима на ускраћивању бирачког права једном броју грађана