СЈАЈ У ТРАВИ
Легализација марихуане у Канади
Коришћење је дозвољено само пунолетним лицима, продаја малолетницима је кажњива, дозвољено је поседовати највише 30 грама и узгајати код куће највише четири стабла
Има 100.000 уживалаца марихуане у САД и већина су црнци, Хиспано, Филипинци и забављачи, изјавио је својевремено Хари Анслинџер, снажни присталица прохибиције и човек који је већи део каријере провео у Федералном бироу за наркотике. „Њихова сатанистичка музика, џез и свинг, последица су употребе марихуане. Марихуана узрокује да беле жене желе сексуалне односе са црнцима, забављачима и сличнима.“
Било је то тридесетих година прошлог века, када је дуго вођена кампања достигла врхунац и најзад 1937. довела до забране. Нешто слично догодило се и на европском континенту, тек конопља је од индустријске биљке која је својевремено била толико вредна да су се трговином бавили и Џорџ Вашингтон, Бенџамин Франклин и Томас Џеферсон, постала позната само као наркотик под именом марихуана и отерана је у илегалу.
Осам деценија касније вест да је Канада легализовала продају марихуане, као друга држава на свету (после Уругваја), одјекнула је тако гласно да је талас радости почео да се прелива преко Европе све до Азије.
Сазнали смо убрзо све – и ко је био први купац и колико је продато и колико зарађено и како је једна девојчица зарадила 120 канадских долара јер се досетила да своје колачиће продаје испред продавнице канабиса и да је прва казна од 672 канадска долара за конзумирање у аутомобилу изречена сат времена пошто је почела продаја и да је продавцима интернет пао због преоптерећености мреже и да су они који су ипак успели да наруче обавештени да ће испоруке стићи са неколико дана закашњења због штрајка поштанских радника и да је убрзо по отварању радњи наступила несташица јер је све распродато. Грам марихуане коштаће 1,30 долара, од чега ће деведесет центи добијати два предузећа изабрана за узгој марихуане, а остатак ће делити апотеке и влада. За сада ће бити отворено 100 продавница.
Ко још није прочитао, правила су следећа – коришћење је дозвољено само пунолетним лицима, продаја малолетницима је кажњива, дозвољено је поседовати највише 30 грама уз себе и узгајати код куће највише четири стабла.
Коришћење марихуане у медицинске сврхе Канада је легализовала 2001. године. Сада је дошао ред и на потпуну легализацију, али не иде баш сасвим глатко.
Свака провинција доноси сопствена правила о количини. И ту је настао проблем. Квебек и Манитоба потпуно су забранили кућно узгајање и већ су стигла упозорења тамошњих политичара да ће се те забране држати упркос томе што се коси са федералним законом и да су спремни да иду на суд. Премијер Квебека Франсоа Лего обећао је да ће подићи границу са 18 година на 21, али је одмах стигла реакција да би то била дискриминација заснована на старости. Тако је, пре него што је ишта почело, већ дошло до претњи судом.
Џастин Трудо, канадски премијер, обећао је још током своје избор-
не кампање да ће озаконити продају марихуане и да ће тако спречити да је купују малолетници. Истовремено, приход од продаје убираће држава, а не дилери.
Знимљиво, почетак проблема са канабисом били су управо приходи, биљка која је давала толико много, постала је сметња хемијској, нафтној и текстилној индустрији, па се нашла на црној листи и тако је отворен пут пословима који су могли да се развијају на рачун забрана производње и употребе ове биљке. На њу је пала клетва наркотика, па је уз ту врсту страдала и индустријска конопља.
Почетак овог века вратио је скромно и у тишини употребу у медицинске сврхе, да би данас тржиште почело да се озбиљно развија. Европска индустрија медицинског канабиса расте и процењује се да је у њу већ уложено око 150 милиона евра. Очекује се да у наредне три до пет година већина ЕУ земаља легализује употребу у медицинске сврхе.
И то није све, процене говоре да ће за десет година европско тржиште канабиса вредети 115,7 милијарди евра, од чега ће учешће медицинског канабиса бити 55,2 милијарде. Европљани већ држе високе позиције у производњи и извозу, на првом месту Велика Британија, а Канада тек иза ње. Следе Португалија и Холандија…
Португалија је и најјачи аргумент оних који се залажу за легализацију. Закон о декриминализацији наркотика донет је 2001, тако су употреба и поседовање постали легални. Отворени су центри за помоћ зависницима, укључили су се лекари, социјални радници, адвокати, невладина удружења. Резултати су били запањујући, до 2015. број оболелих од ХИВ-а драстично је опао, смањен је и криминал, а поборници легализације марихуане нашли су потврду за своје тврдње да је боље омогућити контролисану продају чак и далеко опаснијих супстанци, него их препустити уличним продавцима.
„Пушим марихуану већ 44 године и сматрам то великим благословом. Марихуана је једна од најмање токсичних супстанци у целој фармакологији“, рекао је Лестер Гринспун, чувени амерички психијатар, који је својевремено објавио књигу о добробити ове биљке. Тада је на себе навукао бес политичара и колега и тако изгубио професорско место. Данас је емеритус на Харварду и са своје 94 године са задовољством може да каже да је био међу пионирима у науци који су се осмелили да још шездесетих дигну глас против забране.
Чари марихуане открио му је у студентским данима Карл Саган, човек који ће касније успети да свемир приближи и нама, обичним посматрачима неба. Гринспун се сећа да га је затекао на прозору факултета и запрепастио се када је схватио шта ради и узвикнуо: „Па, то је штетно!“на шта је добио одговор: „Пробај!“И тако је почела каријера човека који је проучавао утицаје марихуане и који се усудио да каже: „Канабис је изузетно сигуран. Иако није безазлен, сигурно је мање токсичан од већине конвенционалних лекова које би могао да замени ако би био легализован. Упркос томе што га користе милиони људи хиљадама година никада није довео до смрти предозирањем.“
У његовој првој књизи налази се и један текст Сагана, који је под псеудонимом Мрс X описао своје искуство. Много касније отворено се залагао за легализацију посебно за употребу у медицинске сврхе, али није дочекао да види како на његову страну стају и наука и економија и политика.
Пут једне биљке, у овом случају конопље, могао би бити кратак приручник историје, социологије, психологије, економије, политике, медицине и још којечега што је стало у само последњих осамдесет година колико јој је требало да пређе пут од забране до легализације. Што се употребе тиче, тај пут је нешто дужи.
У својој историји Херодот нам је оставио неколико података о конопљи коју гаје Скити, а „која је слична лану, само је већа и дебља од њега“од које се праве одела „која се скоро и не разликују од оних направљених од лана.“А поред тога користи се као „парно купатило“.
„Дакле, семе ове конопље узму и уђу под своје вунене покриваче и бацају га на усијано камење, па оно пушта мирис и толику пару какву не можеш наћи ни у једним хеленском парном купатилу. Ово је за Ските најомиљеније парно купатило и у њему подвикују од удобности“, записао је Херодот.
Зачуђујуће, ефекат је и данас исти.
Процене говоре да ће за десет година европско тржиште канабиса вредети 115,7 милијарди евра, од чега ће учешће медицинског канабиса бити 55,2 милијарде