БЕЗ ГРАНИЦА И ОДРЕДНИЦА
Београдски џез фестивал
Џез је музика којом музичари говоре о времену у коме живе. Свака генерација џезера брине о свом наслеђу, док је са друге стране инспирише оно што је окружује
Прошлогодишње издање Београдског џез фестивала са слоганом „Џез визије” било је уметнички најсмелије од његовог обнављања 2005. године, са селекцијом која је представила низ не само најзначајнијих, него и најиновативнијих савремених светских џезера. Ове године амбиција Фестивала јесте да направи корак даље, јер је и џез отишао даље – у 21. веку он више не признаје ни жанровске ни географске одреднице. Сходно томе, као логичан, слоган се наметнуо готово сам – џез „без граница”!
Глобализована џез сцена данас је смелија, забавнија и разноликија него икад. Током пет фестивалских дана, са традиционалним дуплим концертним програмом сваке вечери, наступиће више од двадесет састава и солиста из целог света.
Тражећи тако, по различитим крајевима света, новине које џез музичари доносе, стигли смо до Бена Вендела и Јун Сун На. Он је млади канадско-амерички саксофониста, најпознатији по раду са групом Kneebody, као и другим познатим џезерима. Она је јужнокорејска џез певачица, школована у Паризу, која се прославила специфичним обрадама бисера Џимија Хендрикса, Џони Мичел, Пола Сајмона и Луа Рида, између осталих. Он на Београдском џез фестивалу наступа у четвртак 25. октобра и том приликом ће извести музику из свог пројекта The Seasons и нове нумере. Она је на програму 28. октобра у Комбанк дворани и део њеног наступа је са последњег албума She moves on. „Слично и мојим претходним турнејама и у Београду ће бити сличан концертни оквир, али то су песме које мењам у изведби из вечери у вече. Волим да одржавам динамику током наступа, да се крећем од спорих песама ка бржем темпу. Међу онима које су тихе, вероватно ћу певати
неку корејску песму или неку француску“, каже Јун Сун На за НИН, уочи доласка у Београд.
А пројекат The Seasons Бена Вендела заправо је надахнут истоименим циклусом клавирских комада Чајковског. И он и она, изгледа, приступају врло оригинално и особено музици коју изводе. Али шта је њихова генерација проговорила начелно о џезу данас, а шта они лично:
„Џез је музика коју џез музичари изводе у времену у коме живе“, вели Вендел. „Моја генерација је одрасла са рођењем хип-хопа, модерним звуцима електро денса и интернета. Мислим да су ове ствари утицале на музику и довеле до тога да се заправо `границе` између жанрова пребришу“.
„Многи музичари су, наравно, оставили траг у историји џез музике“, надовезује се Јун. „Неки су развили потпуно нов приступ оригиналном пројекту; њихов је, без сумње, огроман допринос наслеђу џеза. Есенција џеза је у истраживању, дубоком урањању, иновацији, док је са друге стране џез укорењен у традицији и импровизацији. Свака генерација брине о свом наслеђу док је са друге стране инспирише време у којем живи. Изнад тога, имам осећај да има све више џезерки и џезера широм света. Где год да одем, откријем нове џез спотове, трендове по којима се џез меша са другим врстама и облицима музике. Наравно, овај феномен мешања већ постоји одраније, али све је осетнији са глобализацијом. Мислим да је то траг моје генерације у џез музици.“
С друге стране, ни он ни она нису сигурни шта је њихов лични допринос џезу: „Волела бих да сам донела нешто ново џез музици, али не бих са сигурношћу могла да кажем шта би то било. Засад, џез је мени дао све. Ја само понизно доприносим оним што ја јесам и оним што ја радим, као и сваки џезер. Сви ми доприносимо једном великом ансамблу различитости и уметничких изведби. Уколико успем да задовољим моју публику, већ сам тиме задовољна!“, каже Јун, док је Венделу било немогуће да одговори на то питање: „Али сигуран сам да сам донео своје виђење ове музике свету, што је изазвало један валовити ефекат који је утицао на музичаре око мене“.
И један и други спомињу време данашњице, као битан утицај на сам развој џеза. Какав је заправо утицај џеза на свет у коме живимо?
„Неки социолог би био квалификованији да одговори на то питање“, смеје се Јун и додаје: „Мислим да је улога џеза данас иста она која се развија од његовог настанка, од пре више од сто година, у свом едукативном окружењу, друштвеном, уметничком и забавном. То је један посебан језик, који вам омогућава да се изразите изван свих граница, које год да су“.
Са тиме се слаже и Вендел: „Џез представља уметничку форму која је изнад расе, пола и културе. То је музика заједнице и једна једина врста музике која се на исти начин изводи у читавом свету, без обзира на границе или различитости друштва. То је музика која показује пут до боље будућности за свет кроз заједништво и сарадњу.“
Вендел је за сваки месец у години снимио по један видео са различитим џезерима, а двојица од њих, гитариста Гилад Хекселман и басиста Мет Бруер чланови су његовог концертног Seasons Banda. На питање ко је његова публика и ко је публика џеза данас, Вендел каже да је џез публика најразличитија могућа. „То су људи свих генерација, укључујући многе младе које је увек сјајно видети!“
Јун Сун На међутим мислим да публику џеза ипак чине озбиљнији људи, спремни да промисле о ономе што чују и да допринесу музици својом реакцијом. „Има много пројеката и трендова у овој врсти музике, који нас увек изненаде и кад се најмање надамо. Музичари наступају у различитим контекстима, са партнерима који се промене од једног пројекта до другог, од концерта до концерта. Мислим да публика џеза то воли и да воли да те промене истражује“.
Бен Вендел је досад награђен бројним признањима и номинацијама, док је Јун Сун На добитница награде Eхо за најбољу светску џез певачицу. Међутим, обоје су врло скромни када су награде у питању: „Увек сам се обрадовао када бих примао награде, али ја из других разлога пишем музику. Она је мој пут. Тако да награде не утичу посебно на мене, али вероватно је да помажу да се о мојој музици повећа свест у свету.“
„Била сам почаствована и дирнута кад год сам добијала награде“, надовезује се Јун. „Било је то велико охрабрење на мом путу. И то ме је подстакло да наставим даље а да не изгубим из вида оно што сам дотад постигла. Једном када добијете награде и када осетите ту срећу која уз награду иде, преостаје вам само да се вратите на посао, да се преиспитате и да покушате да будете још бољи. И само тако се сваког дана осећам као апсолутни почетник“, каже она.
Судећи по њима и по програму овогодишњег Београдског џез фестивала, ови звуци се незаустављиво шире и све озбиљније доживљавају свуда по овој све умреженијој планети.
Џез је форма изнад расе, пола и културе. То је музика заједнице и једна једина врста музике која се на исти начин изводи у читавом свету