Дајте шансу нади
ВИШЕ ОД ПЕТИНЕ ГРАЂАНА ЖЕЛИ ДА НАПУСТИ СРБИЈУ
Слабо се рађамо, више умиремо, а земљу напусти 40.000-69.000 људи годишње, не узимајући у обзир оне које су избегли без папира
Податак да више од петине грађана размишља о напуштању државе, који је недавно изнело удружење Србија 21, није тако шокантан, с обзиром на актуелне прилике, иако изражен бројком ипак застрашује, али још више забрињава математички логична претпоставка да, када би се тренд исељавања наставио, нашем друштву би за неколико деценија озбиљно претило изумирање. Алармантна је тврдња Ненада Константиновића из овог удружења, да, и ако бисмо ускоро постали делом ЕУ, ако не уредимо државу по моделу западних демократија,
нестајање нам не гине, јер уласком у Унију административне баријере падају, а живот остаје исти. Безнадежан.
На основу спроведених истраживања, разлог за незадовољство грађана је лош животни стандард, али закључак крије другу, озбиљнију тегобу – неуређеност државе, те мањак сигурности за егзистенцију. Е, на томе би већ могло да се поради, поручују из Србије 21.
„Основали смо удружење и спровели два истраживања подстакнути чињеницом да у Србији нема дијалога, поготово не аргументованог, а никако и никад на
важне теме“, објашњава за НИН Константиновић. Оно што се дешава на политичкој сцени, јесте бескрајно препуцавање актера, улудо и јалово, праћено међусобним увредама. А проблем који износи Србија 21, горући је и захтева хитро разматрање.
Два истраживања под збирним називом „Зашто људи одлазе из Србије“спроведена су од јуна до септембра 2018, на основу онлајн анкетирања 1.000 испитаника у самој држави, што је репрезентативан узорак, и 2.200 анкетираних у дијаспори, што је релевантна бројка, премда је апсолутан број
већ исељених непознат. Слабо се рађамо, више умиремо, а земљу напусти 40.000- 69.000 људи годишње, не узимајући у обзир оне које су избегли без папира. На основу неких анализа Фискалног савета, за 25 година биће нас 6,3 милиона, а можемо се свести на око четири милиона, ако се тенденција исељавања захукта. Србија 21 наводи да годишње одавде оде читав град попут Суботице.
Ништа ново у историји, закључиће неко са пуним правом, а неко злурадо додати – никаква штета да нас нема. Међутим, наш саговорник сматра да је ово можда последњи тренутак да се бар проба да се нешто побољша, да се бар отвори дијалог док не буде прекасно. Економска ситуација није главни разлог за емиграцију, иако испитаници најчешће потежу ’лош стандард’ као мотив размишљања о напуштању Србије. Важна је нада, овде начисто изгубљена. „Ако се то што се може, не среди, сви ће напустити државу“, опомиње Константиновић.
У живом нам је још сећању претходни талас исељавања, 60-их година прошлог века, али тада су емигранти зидали куће у домовини, желећи да се овде врате, или бар да њихова деца не иду у свет, трбухом за крухом. На основу одговора испитаника у дијаспори, чак и они који би се евентуално вратили на родну груду кад оду у пензију, будућност своје деце виде у земљи у коју су се иселили, или некој другој са сличним уређењем.
„Индикативан је избор земаља о којима сањају они који би можда да емигрирају, а исти за који су се одлучили ти који су већ отишли – Немачка, Аустрија, Швајцарска, САД, дакле државе западне демократије“, каже Константиновић. Те земље нуде оно што нама фали, безбедност, осећај да свој живот држимо под контролом, минималну корупцију, уређен систем где нема неизвесности. Све ове одлике друштва спадају под појам „бољи квалитет живота“, што је главни разлог за одустајање од битисања у Србији.
Симптоматична је и старосна структура оних који би да оду у знатном проценту – од 18 до 29 година, што значи да ћемо можда остати без младости, а још проблематичнији факат то што се за драстичан корак исељавања одлучују најхрабрији, најотворенији ка ризицима. Али и најразочаранији празним обећањима. „И деведесетих - је много људи одавде отишло, али су се бар надали да ће се овде нешто променити“, каже Константиновић. Нада је та коју треба задојити, док и она начисто не изумре. Као подсетник на актуелно мњење, Србија 21 ће штампати брошуре са комплетним резултатима истраживања и слати на адресе свих који бар на наду могу да утичу.
Разлог за незадовољство је лош животни стандард, неуређеност државе, те мањак егзистенцијалне сигурности