СПОРНИ „МАТУРАНТ“ДОКТОРИРАО ПОЛИТИКУ
ВИСОКА ПОЛИТИКА НА АРИЉСКИ НАЧИН
Локални политичари све воле да раде двапут –два пута су сменили истог председника општине, можда ће по други пут са места председника скупштине општине сменити Драгишу Терзића. Да ли се зато неки Ариљци осећају као грађани другог реда
Има код Булгакова, у Мајстору и Маргарити, сјајна сцена сна Никанора Ивановича, а у њој кадар у коме један јунак набраја шта човеку може да се подметне. Па каже – дете, анонимно писмо, летак, паклена машина, свашта друго још... И матурска екскурзија. Потоње, истина, није написао Булгаков, већ локална српска политика, али навикли смо да та надмашује и најбољу књижевност. Драгиша Терзић, председник Скупштине општине Ариље – из редова Српске народне партије (СНП) – отпутовао је на матурску
екскурзију ариљских средњошколаца са неколико деценија закашњења, а за то што се локална анегдота претворила у национални скандал, Терзић је оптужио недавно смењеног председника општине Зорана Тодоровића (СНС). О том је путовању већ написано довољно за нов роман, ако Булгаков има наследнике, али остаје згодан повод да се напише и нека реч о политици која је довела до тога да челници општине подмећу паклене екскурзије. Не може се рећи да се у Ариљу нису потрудили да нам објасне...
„У претходном сазиву скупштине, оном од 2012, Српска напредна странка направила је коалицију са Драгишом Терзићем, који је тада био у Покрету радника и сељака (ПРС). Годину касније, Драгиша је смењен са места председника скупштине, а у томе смо учествовали сви“, почиње објашњење Мирјана Авакумовић из ДС, некада председница и странке и општине.
Учествовали су сви, па и Терзићев партнер у власти, СНС, предвођен Зораном Тодоровићем. То је, да поједноставимо, било 1:0 за Тодоровића. СНС је остао на власти, без Терзића и ПРС, а са социјалистима, и то је трајало до јуна 2015. Тада је шаренолика опозиција – са Терзићем – успела да са власти скине Тодоровића и СНС. Резултат је поравнат, 1:1, а опозиција се на врху одржала до децембра, када су се напредњаци вратили на чело – са Терзићем.
„И на последњим изборима, 2016, Терзић је био у коалицији са СНС, а онда је пре месец дана био иницијатор смене председника општине.“
Председник општине је, наравно, опет био Зоран Тодоровић из СНС, што значи да је Терзић – који је успут после избора са остатком ПРС прешао у СНП - преокренуо на 2:1. Јесте То-
доровић напослетку поднео оставку „из приватних разлога“, али пошто је Терзић био иницијатор смене коју су напредњацима тражили и други режимски партнери – Нова Србија, социјалисти, ПУПС, Љајићев СДПС и Покрет обнове краљевине Србије (ПОКС) – Терзићу можемо признати други гол. Тодоровић, међутим, сада има изгледну шансу за 2:2, ако је заиста он дојавио медијима Терзићеву екскурзију, и ако Терзић због скандала опет буде смењен са места председника скупштине општине, али узбудљивост ове утакмице тек је увод у причу за људе који мисле да је политика најблесавија у Београду. На ширем плану ариљске политике, СНС и даље има власт, двадесет одборника, старе партнере и новог председника општине, Милана Недељковића. Опозицију чине ДС, СРС и ГГ „Можемо боље“, и до недавно је имала петнаест одборника. Један је, након што му је власт обећала куле и градове, одлетео, остало их четрнаест.
„Скупштинске комисије морају да имају чланство у складу са процентима које су странке освојиле на изборима. ДС има више одборника него СНС, а у административној комисији, која одлучује и о мандатима, свих пет чланова је из владајуће коалиције. Када смо се побунили, рекли су `Дајте ви из опозиције једног`. Па ми нисмо коалиција, већ опозиција“, илуструје Мирјана Авакумовић. Када већ помињемо скупштинске комисије, обавеза је имати Комисију за родну равноправност. Власт у Ариљу назвала је то тело Комисијом за полну равноправност.
„Хтели смо то да изменимо, нису ни то изгласали. Потом су се сетили да је ипак реч о родној равноправности, па хајдемо, Јово наново да допуњујемо и мењамо пословник. Њихово одбијање сарадње иде и до таквих, најбаналнијих детаља“, додаје одборница ДС Бранислава Ћирковић.
Опозиција је у овом сазиву, каже Мирјана Авакумовић, поднела 370 амандмана. Није усвојен ниједан. Авакумовић је изашла из скупштине када није усвојен њен амандман на одлуку о финансирању невладиних организација. Предложила је само да се једном годишње скупштини предаје извештај, никакве политике ту није било, подвлачи – и сви су одборници власти гласали против. Можда и зато што Милан Николић из Српске радикалне странке – председник општине током оних шест месеци 2015 – оптужује власт за уобичајене невладине мутљавине.
„Прављена су удружења само зато да би се добила средства за НВО. Мајка одборник направи једно удружење, ћерка друго у истом дану, конкуришу и добију 150.000. Један одборник има удружење за инвалиде, други за борце. Можда није незаконито, али није ни морално“, тврди Николић.
Николић сматра да законитост и моралност нису били у најбољој форми ни када је биран нови председник општине, Милан Недељковић. „Седница на којој је верификована оставка Зорана Тодоровића била је нормална, али онда је председник скупштине Терзић у два поподне заказао нову седницу за четири поподне. На тој седници требало је потврдити новог председника. Када смо дошли, гласало се у пакету за председника, његовог заменика и чланове општинског већа, а не за сваког од њих понаособ. Тачно је да је то предвиђено новим законом, донесеним у јуну, али се тај закон примењује тек од нових избора. У новом закону иначе пише и да је минимални рок заказивања скупштине 24 сата. Можемо сада да се жалимо министарству или Управном суду, али док прођу процедуре, прошао је и воз.“Краће речено, ариљска власт је вешто жонглирала старим и новим законом, па хитну седницу заказала по старом, а на њој гласала по новом. Није опозиција имала много прилике да се због тога жали ни код куће, тврде њени представници.
„У пословнику који су донели у овом сазиву, постоји одредба да одборник може да говори само два минута, и да после тога може још једном да се јави. И онда се догоди да одборник
говори та четири минута, док председник скупштине Терзић мери време и напослетку га прекида, због чега почне свађа, и понеки одборник неће да се склони са говорнице, па наступа циркус. А њима време не треба. За реч се понекад јави један, евентуално двојица одборника власти, а све остало рецитује председник општине“, каже Мирјана Авакумовић.
Бивши председник општине једном је, тврде саговорници НИН-а, питао „Шта има ко да прича осим шефа одборничке групе?“Има човек право; мора неко и да ради. Или бар, како тврде у опозицији, да остане више времена за хвалоспеве Александру Вучићу. „Годинама имамо комунално предузеће Зелен, које је чистило улице, одржавало зелене површине, бавило се и водом и канализацијом и пијацама. Прошле године је, међутим, власт одредила да се неки од тих послова могу поверити и другима. И прошле и ове године посао прања улица и одржавања зеленила добио је њихов активиста, који има агенцију – прошле године на своје име, ове године на име члана породице. А понуда комуналног предузећа је дисквалификована јер је директор доставио превисоку понуду. За мене је незамисливо да превисоку цену да директор који се тиме бавио годинама, и зна шта је у буџету планирано“, наводи Милан Николић. Добро, човек понекада погреши – и тим промашајем погоди баш шта је власти потребно – али „кап која је прелила чашу“био је локални Паркинг сервис.
„Тај је основан прошле године да би запослили неколико својих радника. Функционисао је неколико месеци и направио губитак. Договорили смо се и укинули га. Оформили су га поново, неки који су гласали против сервиса, други пут су гласали за, али је сервис био на мировању ,док се не стекну услови'. Услови су се стекли када је један напредњак требало да добије место директора. Сервис је радио једну седмицу, а онда се остатак владајуће коалиције побунио јер их председник општине ништа није питао, и опет је укинут“, oбјашњава Мирјана Авакумовић.
Чини се да ариљски политичари све воле да раде двапут – два пута су основали, покренули и угасили Паркинг сервис, два пута су сменили истог председника општине, можда ће и други пут сменити истог председника скупштине општине. Но житељи Ариља се и без тога могу осећати као другоразредни.
„Наш дом здравља се претворио у обичну амбуланту; заправо је у амбулантама педесетих и шездесетих година прошлог века било више специјалиста. А амбуланте су некада биле по селима. Неко ко живи четрдесет километара од Ариља, и треба да прима пеницилин, сада мора да пређе тих четрдесет километара, а нема организованог превоза. Хитна служба има једног лекара и једну сестру; ако се ноћу догоди неки удес – немају санитет. О култури да не причамо – да нам није Ариљске летње музичке манифестације (АРЛЕММ), не би постојало ништа. Што се тиче медија, већ две или три године паре на конкурсима из нашег буџета добија радио Јавор из Ивањице, а Радио Ариље не добија ништа. Ужичка ТВ 5 јесте много опремљенија од нашег Клика, али нисам видела да су интервјуисали било кога осим представника власти. Ако хоћете да причате о стању у својој фирми, о култури, немате медиј у Ариљу“, описује Авакумовић.
Иако према последњем попису, из 2011, Ариље има 18.700 становника, она сматра да их у стварности нема ни 12.000. Као житељи се воде и њени синови, који живе у Београду, а из Ариља се одлази у свим правцима. „Речено ми је да је у последњих неколико месеци издато седамсто пасоша за људе који по три месеца раде у иностранству. Беру јагоде, чисте, чувају децу или бабе, и онда се врате и чекају да опет иду“, прича Мирјана Авакумовић.
Одборница ДС Бранислава Ћирковић додаје да само седми и осми разред основне школе имају по шест одељења; од првог до шестог их је по пет. Следеће године очекују се само четири одељења првака. Некада је у свим разредима било по седам-осам одељења, и то бројнијих. Приде, подвлачи Бранислава Ћирковић, и то деце што има, деца су људи који су из села мигрирали у град. И она ће извесно наредних деценија мигрирати ка већим градовима или срећнијим земљама, јер их у Ариљу тренутно чека или мука са малинама, или рад у три смене за 25.000 динара у текстилној индустрији. Или ако баш имају среће – политичка каријера преко малина, као у случају некадашњег предводника сада већ традиционалног протеста малинара, Драгише Терзића.
Mајка одборника основала је једну, а ћерка другу НВО и добиле су из локалног буџета 150.000. Један одборник има удружење за инвалиде, други за борце. Можда није незаконито, али није ни морално, тврди опозиција