ПОСТУПИ ПО НАРЕЂЕЊУ
Обрачун власти и медија
Aктуелна власт је одлучила да ударнички обележи двадесетогодишњицу најсрамнијег медијског закона у историји Србије и ране радове тадашњег министра информисања Александра Вучића. Ипак, чак ни њему у славу није могла да понови законска решења донета 21. октобра 1998, јер и даље декларативно стреми европским а не турским слободама и вредностима. Али, могла је да нам прикаже шта се све може у оквиру за сада важећих закона. Пре свега да их крши.
Прво је извесни представник БИА, пред озареним политичким врхом Србије, део новинара оптужио да представљају претњу за безбедност. Међутим, тако недефинисана оптужба није могла да усмери патриотски настројене грађане да заведу ред међу субверзивним елементима, па је Александар Мартиновић морао да објасни на кога се оптужба тачно односи. Користећи скупштинску говорницу за прљаве страначке послове (говор мржње који се због посланичког имунитета не може доказати на суду) прозвао је Недима Сејдиновића, председника Независног друштва новинара Војводине и рекао: „Очигледно имамо посла са људима који не желе добро својој држави, који желе да унесу страх и немир код грађана и који желе да покваре све оно што је Србија добро урадила у протеклих неколико година“. Али, да би утисак био комплетан и да би се показало да бројне непријатеље међу новинарима детектује и „обични народ“, на истом задатку је ангажована и радничка класа. Сасвим „спонтано“синдикат и радници у државној фабрици Наменска из Лучана организовали су једночасовну обуставу рада у знак протеста против Татјане Војтеховски
која се усудила да проговори о њиховим страдалим радницима. А да би јој показали колико је субверзивно што се брине за њихове животе, вођа смене у фабрици је предложио њено хапшење.
Тим поводом председник Вучић није имао примедбе. Није их имао ни у једном од 72 случаја омаловажавања и дискриминације новинара и медија од стране политичара и носилаца јавних функција, која је НУНС
забележио од 2016, баш као што није имао ни када је пре 20 година пет новинара осуђено на затвор због закона који је лично промовисао, али се потпуно избезумио када је Драган Ђилас најавио кривичну пријаву због говора мржње против уредника Информера Драгана Ј. Вучићевића. Као врећу за истресање искористио је новинарку РТС-а, медија који у 90 одсто случајева Дневник не почиње информацијом да је у земљотресу погинуло
80 људи већ реченицом „председник Вучић је данас изјавио саучешће поводом погибије 80 људи“, јер не плаче због страшне судбине која ће задесити њеног „колегу“. Колегу који је управо тог дана правоснажно осуђен због говора мржње према Иницијативи младих за људска права и који сваког дана у својим новинама нацрта мету неком од новинара који су одлучили да упркос Вучићу и његовим ПинкИнформер стандардима ипак задрже професионалне стандарде. Неком попут Миодрага Совиља са Н1 који је бесплатно одржао час из лепог васпитања председнику и упозорио га да се таквим речником не може обраћати ни новинарки РТС-а, а ни телевизији Н1.
Е, баш могу, е баш смем, узвратио је Вучић и додао да је то непрофесионална телевизија јер њега никада нема на њој. Притом се показало да је тачно и да може и да сме, јер се руководство РТС-а (нашег права да знамо све) толико одузело од страха због заштите њиховог угледа од стране Н1, да је СББ-у истог тренутка укинуло спот за ЕОН, који је пре тога три дана емитовао. А Информер је одмах објавио да ће у Пресингу на „Шолаковој ЦИА ТВ Н1“Вучић бити оптужен за убиство Славка Ђурувије, а Вучићевић је отрчао на Пинк да им усмено пренесе „сазнања“до којих је дошао да не би они који не умеју да читају остали ускраћени за ту круцијалну информацију.
„Текст у Информеру и ова хистерична кампања на Пинку, напад на групу и Шолака, и спиновање о везама са Ђиласом, освета су за наш документарац поводом 20 година од усвајања Вучићевог закона о информисању. Пазите шта раде, на националној телевизији објављују јединствене матичне бројеве чланова породице Драгана Шолака. Притом перманентно прозивање и етикетирање Н1 од стране председника Србије, као и агресија у обраћању нашим новинарима, има за циљ да застраши и обесхрабри и нас и друге медије. То је био случај и са обраћањем новинарки РТС-а. Три године нас је, у контексту некаквих страних антисрпских плаћеника етикетирао као америчку телевизију и директно наше новинаре доводио у опасност јер смо сваки пут након тих напада добијали претње преко мрежа. Сада нас повезује са опозицијом, посебно са Драганом Ђиласом. Све што говори о Н1 је нетачно, ниједан политичар не утиче на наш програм и зато тражимо да нас третира са поштовањем. Уместо тога он јавно пита ’Кад сам ја последњи пут био на Н1’. То је фарсично лицемерје, и као председника и као премијера смо га много пута звали да гостује и никада није пристао, чак је неколико пута изјавио да никад неће доћи на Н1. Недавно је одбио због наводних напада на његову породицу што је најобичнија неистина. Н1 никада није нападао његову породицу“, каже за НИН Југослав Ћосић, директор програма Н1.
Наравно, свој допринос радној прослави јубилеја са темом „како уништити непокорене медије“морао је да да и РЕМ. Није им било довољно то што су одбили да контролишу изборну кампању иако им је то законска обавеза, да не би морали да кажњавају СНС промотере, већ су морали и да јасно изложе свој политички став – ми волимо и гласамо за Вучића. Поводом изјаве Бориса Тадића да није Вучић тај који одређује који медији ће имати и задржати фреквенцу већ је то надлежност РЕМ-а, огласила се Оливера Зекић невероватним низом удворичко-нападачких реченица: Да је Вучић тај који поштује закон и да је само поручио да новинари не морају да брину због суманутих идеја појединих актера српске политичке сцене; да од опозиције можемо да очекујемо одузимање фреквенција, укидање регулаторних тела и поновна хапшења свих који другачије мисле; да нам та опасност ипак не прети јер се и Тадић и Ђилас налазе испод цензуса .... С обзиром на то да нико не зна од када РЕМ има обавезу да се политички сврстава и да броји опозицију, сви су помислили да је то лични став Зекићеве, на који као појединац има права. Нажалост није, РЕМ је брже-боље објавио да је то њихово заједничко мишљење и то на свом сајту.
Да ли је то баш у складу са законом?
„Ствари су веома прецизне: Савет представља председник који потписује одлуке Савета, стара се за њихово извршавање и одговара за пословање и законитост рада регулатора. Савет има свој информатор о раду који је дужан да стави на сајт и да извештава јавност о одлукама које доноси на седницама, а оне имају валидност само ако су потписане од чланова. Оливера Зекић је злоупотребила независну институцију и њен сајт и кренула у обрачунавање са неистомишљеницима преко званичног огласног простора РЕМ-а. И када се на њему нађе реченица да се и чланови Савета слажу са оним што је рекла, она не значи ништа уколико не постоји одлука донета на седници, а ја је нисам видела. Уз то је РЕМ на основу члана 22. дужан да испуњава низ обавеза међу којима је једна од кључних да води рачуна о плурализму. Они су демократска независна институција која би морала да штити јавни интерес и право грађана да знају, али су се очигледно одлучили за политику ћутања и испали су експоненти владајуће партије. Иако тамо раде врсни стручњаци и сјајни истраживачи медија и постоје фантастични софтвери који омогућавају да се кликом на једно дугме види
РЕМ би морао да штити јавни интерес и право грађана да знају, али су се очигледно одлучили да буду експоненти владајуће партије Гордана Суша
ко је, рецимо, у предизборној кампањи злоупотребио функцију, РЕМ то не ради. Тамо је очито неко врста страховладе и људи се изгледа боје да не остану без посла“, каже новинарка и бивша чланица РЕМ-а Гордана Суша.
За то можда и имају разлога имајући у виду да би требало да представљају независну институцију али да је један део претворен у државну службу, да су финансијски зависни од државе и да су им током претходник 18 година само смањивана овлашћења. Али, у Савету седе или би бар требало да седе људи који имају своју професију и којима је дужност, рецимо, да контролишу да ли телевизије послују на основу елабората који су предале у тренутку када су конкурисале за фреквенцу и који би морали да знају да им је законска обавеза да санкционишу Пинк када мимо изборне кампање пусти митинг СНС-а.
Нажалост, ни приватизовање РЕМ-а није било довољно СНС-у да би на медијском небу добили удварања колико желе, па су одлучили да мало уведу ред и у систем кабловских оператера. Огласио се државни Телеком са идејом да постане лидер у региону у телекомуникацијама уз најаву да ће купити неколико кабловских оператера. Н1 је изразила бојазан да је реч о новим могућностима за државну контролу медијског поља, а Телеком Србија је узвратило „да је свима јасно“(флоскула коју можемо наћи у свим СНС саопштењима) да је реч о пословном потезу и да су сви други коментари недобронамерни и нетачни. Да ли је баш тако? „Телеком је у процесу куповине неких кабловских оператера. Ми смо их позвали да јавно кажу којих и о којим ценама преговарају. Не без разлога. Јер када нешто што вреди на пример 10 икс а ви преговарате о цени која је 20 икс, а државна сте фирма, онда ту нешто није у реду… Питате се шта је иза? Телеком је нашу полемику са том компанијом представио као некакав напад Н1 на једног оператера који је конкуренција власнику Н1. А у суштини ми полемишемо са државом која је већински акционар Телекома и заправо држава је та која купује оператере и која ће одлучивати који ТВ програми ће остати у њиховим понудама а који ће бити скинути. То је суштина. Мене веома брине могућност да држава из политичких разлога скине Н1 из понуде у рецимо 250.000 или 300.000 домаћинстава“, каже Југослав Ћосић.
Брине? Па делује прилично извесно ако имамо у виду да се све то дешава у тренутку када уредница портала Пешчаник Светлана Лукић изјављује да „не верује да ће Пешчаник преживети ову власт“, а када се само гомилају међународни извештаји по којима се медијске слободе у Србији враћају на ниво из деведесетих. Србија је према последњем извештају Репортера без граница за годину дана пала за 10 места по слободи медијског изражавања (2016. је пала за седам, па се види тренд убрзања), а у оцени је истакнуто да је под Вучићем „постала земља где је небезбедно бити новинар, што је јасно према алармантном броју напада на новинаре који нису истражени, решени или кажњени и агресивној кампањи блаћења коју воде провладини медији против истраживачких новинара“. У последњем извештају организације Фридом хаус истакнуто је да је Србија једна од држава које су забележиле највећи пад на листи слободе медија у
Држава је та која купује оператере и која ће одлучивати који ТВ програми ће остати у њиховим понудама а који ће бити скинути. То је суштина. Брине ме могућност да држава из политичких разлога скине Н1 из понуде Југослав Ћосић
свету, а њихова уредница Шенон О’Тул истиче да Вучић од 2014. настоји да са тржишта истисне критичке медије и дискредитује новинаре који имају средства да и даље раде, а као примере наводи ванредну пореску контролу у Врањским (извештај је прављен пре тортуре у Јужним вестима), замрзавање рачуна компаније Adria Media али и случај напада на уредника КРИК-а Стевана Дојчиновића.
Имајући у виду да све организације које се баве медијским слободама сматрају да је ЕУ изузетно толерантна према Вучићевом режиму због жеље да га примора да реши питање Косова, Коалиција новинарских и медијских удружења Србије упутила је писмо међународним организацијама и институцијама у ком је упозорила да је стање у медијима драматично лоше, да се у таблоидним штампаним медијима „драматично повећава ниво кршења Кодекса новинара Србије“а да су ти медији најближи власти и великим делом се финансирају из јавних прихода,. Такође, да су се медији са националном покривеношћу претворили у пропагандна средства у којима доминирају програми изузетно ниског квалитета при чему РЕМ не реагује ни када долази до еклатантног кршења Закона о електронским медијима. И да циљ власти није да стање побољша, већ да га међународној заједници прикаже другачијим него што оно јесте.
„Упозоравамо и да институције у Србији, нажалост, нису у стању да штите демократски поредак и владавину права, већ да су се ставиле у службу владајуће странке. То се, између осталог, огледа и у томе што бројне претње и напади на новинаре у Србији пролазе некажњено, а често су и подстрекиване од највиших представника власти. Подсећамо да су новинарска и медијска удружења, окупљена у Тиму за дијалог, захтевали од Координационог тела Владе Србије за сарадњу са медијима између осталог и да представници власти хитно престану да прозивају, вређају, омаловажавају и дискриминишу новинаре и угрожавају њихову безбедност. Представници Координационог тела су тражили додатне доказе, што сматрамо цинизмом“, истиче се у писму.
И након тога остаје само нада да примаоци писма неће реаговати као Вучић на оно што је Совиљ изговорио: „Изволите, је л` има питања“.
Србија је према последњем извештају Репортера без граница за годину дана пала за 10 места по слободи медијског изражавања, а у оцени је истакнуто да је под Вучићем „постала земља где је небезбедно бити новинар“