БИТКА ЗА ЛУЧАНЕ
Опозиција тражи преиспитивање одлуке о расписивању избора у Кладову, Кули и Дољевцу и спрема се за њихов бојкот, док се у Стразбуру жали на политичке притиске, али нема назнака попуштања власти - напротив
Врло је важно пажљиво слушати шта говори председник свих грађана Александар Вучић, јер управо је он истакао маркетиншку вредност предстојећих избора у четири општине, заказаних за 16. децембар: „У Лучанима мисле – близу је Чачка, па су тамо јаки, па ће да победе, а у ове три општине немају ниједног човека да кандидују, а камоли нешто друго и онда рачунају – имамо два места у Србији где ћемо да добијемо 30 посто, па ћемо да кажемо нацији – види како смо јаки...“, рекао
је Вучић чим су се појавиле најаве, у међувремену потврђене, да би већи део опозиције могао бојкотовати гласање у Кладову, Кули и Дољевцу.
Када се, међутим, Вучићевим речима дода чињеница о којој је говорило више правних стручњака – да за расписивање избора у Кладову, Кули и Дољевцу нема реалних разлога – на уверљивости добија тумачење према коме је власт одлучила да, практично, намести изборе у општинама у којима добро стоји, како би могла медијски темељно да прекрије могућу вест о солидном резултату опозиције у Лучанима. И више од тога – да опозицију у настајању, која се концентрисала на регуларне изборе у Лучанима, „развуче“на још три географски удаљене тачке Србије.
Изгледа да, осим уобичајеног циља напредњачке власти – да преузме контролу над свим сегментима живота у Србији – има и нових разлога за појачан изборни инжењеринг у месташцу са мање од 18.000 становника.
Готово да је опште место став да, уколико заиста буде морала да повуче непопуларне потезе везане за Косово, власт неће допустити постојање острва слободе на којима би се о тој „новој реалности“могло критички промишљати. У том контексту, избори у Лучанима спадају у исту „фиоку“као и нова стезања медијских слобода или вести о опкољавању опозиционих штандова по Србији од стране напредњачких активиста, како баш ништа од оног што опозиционари имају да кажу не би стигло до грађана.
Има и навода о извесним променама расположења грађана. Не,
наравно, онаквих какве би опозиција желела, али ипак непријатних по власт уплашену од почетка процеса круњења – према неким изворима, у последње време уочен је известан пад рејтинга СНС, али и пораст броја негативних оцена намењених самом Вучићу (позитивне су, тврди се, и даље на броју).
Стижу и вести о незадовољству у оквиру СНС, које не прети побуном, али ипак има непријатно дејство за страначку изборну машинерију. Све су, тврди се, чешће ситуације у којима напредњачки одборници изостају са седница и показују мањак мотивације за борбу за „бољу, јачу“Србију. Непрекидни раст странке, наиме, ствара потребу да се награде новопридошлице, чиме се смањује она пословична мала бара за много крокодила. И ето разлога за комешање „старих“.
Кад се свему томе додају показатељи који говоре о могућности расписивања превремених парламентарних избора, постаје јасније зашто је била потребна она „маска“у виду расписивања избора у Кладову, Кули и Дољевцу – без обзира на то што није било законских услова за изазивање превременог гласања.
Да не улазимо у детаље о којима су правници већ говорили, подсетићемо само на сажету оцену Павла Димитријевића, програмског директора Црте, који је, позивајући се на Закон о локалној самоуправи, констатовао да ни у Дољевцу, ни у Кули, а ни у Кладову, одлуком да буду расписани избори, нису поштовани конкретни услови који се наводе у члану 85 тог Закона.
Зато је Савез за Србију у уторак саопштио да неће учествовати на изборима у те три општине. Одмах потом, огласио се и Грађански блок 381, окупљен око Покрета слободних грађана, најавом бојкота избора у све четири општине. Истовремено, колегама из СЗС упутили су позив да одустану од своје давно донете одлуке о учешћу на изборима у Лучанима, с образложењем да се ништа набоље није променило у изборним условима који су на опозиционом састанку пре месец дана оцењени као недемократски.
Александар Шапић, с друге стране, није говорио о изборним условима: „Нећемо излазити на локалне изборе, јер тамо још немамо формирану организацију и људе који би на њих у име СПАС-а изашли“, рекао нам је председник општине Нови Београд и лидер новог покрета са амбицијама већим од локалних.
Упркос неслагању у ставовима о изборима у Лучанима, можда још има изгледа и да се успостави нека врста међуопозиционе сарадње у спровођењу активног бојкота избора (бар) у три општине. Само дан пре саопштења којим је 381 тражио од СЗС да промени одлуку о Лучанима, Раде Вељановски из ПСГ тврдио нам је да, с њихове стране, постоји спремност за такве разговоре, док су у СЗС додавали да су, у том циљу, већ подељена задужења, па су са неким опозиционарима изван Савеза, разговори већ обављени и сагласност добијена.
Наравно да је свима јасно да ће власт, преко својих небројених мегафона, целу причу сместити у контекст килавости опозиције. Каква год, међутим, успела је да у истом дану произведе две по режим непријатне вести: баш у дану када је Небојша Зеленовић, градоначелник Шапца, испред три опозиционе локалне самоуправе и још 448 одборника из других 40 градова у Србији, говорио о притисцима које централна власт спроводи с циљем преузимања контроле – СЗС је саопштио да ће пред Уставним судом захтевати оцену о уставности и законитости расписивања избора у три општине, као и привремену меру обустављања свих предизборних радњи.
Нико није баш толико наиван да верује да ће УСС овога пута поступити одговорније него у многим другим ситуацијама када је одлучио да једноставно игнорише жалбу која му је упућена. Негде на гомили списа која нису добила одговор, рецимо, налази се и захтев за оцену уставности одлука о расписивању избора у Неготину, Мионици и Пећинцима у децембру 2017, које је поднела Црта због сличног „темпирања избора“– ни тамо није поштован рок од месец дана од тренутка подношења оставке дотадашњих председника општина.
Уколико очекивана појачана европска позорност, изазвана Зеленовићевим сведочењем пред Комитетом за мониторинг Савета Европе у Стразбуру ипак не буде разлог да судије Уставног суда натера да упореде слово закона и праксу, у Савезу за Србију кажу да ће то бити део „двоструке кампање“коју планирају: циљ је, кажу, да се, с једне стране, разноврсним активностима на терену, добије подршка бирача, али, с друге стране, да се, у свим фазама избора, темељно документују притисци и неправилности. И да се тај материјал, потом, користи у предстојећим тешким фазама утакмице која се све чешће описује не као политичко надигравање, већ као „борба за слободу“.
Није потребно много разговора са западним изасланицима у Београду за разбијање илузије да речи Тање Фајон, посланице Европског парламента и чланице Делегације ЕП за односе са Косовом, према којима се у Србији „ситуација доста погоршала“, најављују скору промену европске доктрине неговања актуелне „стабилократије“у Србији. Али се извесна непријатност у суочавању са чињеницама које говоре о правом стању ствари у земљи ипак види.
Зато је важно имати у виду ове речи социолога Дарија Хајрића, из текста писаног за Дојче веле: „Вучић ће бити пожељан савезник ЕУ док год цена толерисања његовог самовлашћа на унутрашњем плану не буде превисока, односно док год је могуће одржавати привид легалности и легитимности његове власти. Уколико би случајеви преотимања локалних самоуправа, насиља над медијима и политичког криминала почели да се гомилају под носевима европских бирократа, та гомила би се врло брзо претурила под својом тежином, а ако у паду почне да руши кулисе – нека падну, паду су и биле склоне“.
Невоља је, међутим, што у томе лежи још један разлог за све тврђе потезе све нервозније власти. За запушавање све већег броја рупа могло би се с приручног чекића прећи на озбиљан маљ.
Паралелно са борбом за подршку грађана, Савез за Србију скупљаће документацију о притисцима и неправилностима