САНУ на раскрсници
ПРОВЕРА ПОВЕРЕЊА ВЛАДИМИРУ КОСТИЋУ
Да ли су за председника САНУ проблем људи који нису примљени, а на које је рачунао у могућим променама Академије, за које сам тврди да не смеју бити брзе и површне? Да ли се осетио пораженим што је један број академика предао празне листиће
Због чега је председник САНУ Владимир Костић након изборних резултата поручио: „Добро знате да никоме од вас нисам поменуо ниједно име током предизборног процеса, али ради се о чињеници да очигледно имамо потпуно различита схватања о угрожености Академије, њеног места и њене будућности. У том смислу биће ми велико задовољство да отворим политички простор да на моје место дође човек коме ћете више веровати и који ће успешније водити САНУ.“
Провејава став да је разлог незадовољства овог професора, угледног неуролога, што у два одељења није изабран довољан број нових чланова, а она су бројчано највише угрожена – Одељење друштвених наука и Одељење ликовне и музичке уметности.
Поставши пре три и по године председник САНУ, Владимир Костић је сам себи укинуо месечни додатак за председника, не оглашавајући ту чињеницу, наменивши та средства активностима САНУ. Никада и нико пре њега то није учинио. О томе нико није гласао и САНУ је до данас на њему уштедела значајну суму. Као председник, посебно није омиљен код неких лобиста у САНУ који су годинама, унапред и на разне начине имали користи и обезбеђивали утицај обећавајући подршку и гласове за будуће академике. Јавно је говорио да жели да се САНУ мења, укључујући састав и области које улазе у оквир ове куће.
Кад се то није догодило, Костић је спреман да иде са места председника САНУ после провере поверења у самој кући. Пре него се то догоди, подсећамо га:
Када је 2000. Владимир Костић примљен у САНУ као
најмлађи дописни члан Одељења медицинских наука, са 47 година, на Одељењу друштвених наука није примљен ниједан дописни члан, а зa редовног је изабран филозоф Михајло Ђурић! Те 2000. године секретар Одељења друштвених наука био је Михаило Марковић, филозоф, један од оснивача СПС, одакле га је Слободан Милошевић избацио 1995. јер се успротивио формирању ЈУЛ-а. Михаило Марковић је свим средствима хтео да онемогући избор Ђурића у редовног члана. Ђурић је био судски гоњен и осуђен на девет месеци затвора због говора из 1971. године поводом уставних амандмана, и ма колико је Марковић као секретар Одељења друштвених наука био моћан учинивши да Ђурић не добије подршку Одељења, остао је немоћан пред Скупштином која је изгласала Ђурића огромном већином. Те 2000. године, иако су имали подршку Одељења са Марковићевим благословом, на Скупштини нису прошли економиста Оскар Ковач, истакнути члан СПС, и професор Факултета политичких наука Драган Симеуновић, за кога је снажно агитовао Добрица Ћосић.
Речју, некада су се у овом делу САНУ клали Михаило Марковић и Михајло Ђурић, Брозови дисиденти и филозофи међународне репутације, економиста Коста Михаиловић, веома близак председнику Србије Слободану Милошевићу, економиста Милош Мацура... Давно пре њих, у овом одељењу жарили су Стојан Новаковић, Јован Цвијић, Тома Живановић... Данас је главна звезда САНУ у медијима економиста Часлав Оцић, смењени секретар Одељења друштвених наука, коме је председник Академије опсесивна и једина тема свакодневних иступања у јавности. Данас је секретар САНУ Димитрије Стефановић, музиколог, коме је 89 година!?
Нови дописни чланови у Одељењу друштвених наука данас су филозоф Алпар Лошонц и економиста Павле Петровић, а нису изабрани Слободан Антонић, Милена Драгићевић Шешић и Мирјана Рашевић.
Да ли су за председника Костића проблем људи који нису примљени, а на које је рачунао у могућим променама Академије, за које сам тврди да не смеју бити брзе и површне? Није примљен Михајло Пантић на Одељењу језика и књижевности, а на Одељењу музичке и ликовне уметности најпре нису прошли композитори Зоран Ерић, Рајко Максимовић и Ивана Стефановић, вајар Мрђан Бајић, а потом на Скупштини није изгласан Милета Продановић. Да ли се осетио пораженим чињеницом да је један број академика предао празне листиће или заокружио једног до два од 26 предлога?
Пред понуђеном оставком, треба да се изјасни осам одељења. И то је могући почетак нових односа у САНУ. Под условом да председник то изјашњење прихвати, или преживи бројне медијске нападе, пред којима стоји упадљиво усамљен и без подршке.