ПРИМИРЈЕ У ИСКОПАНИМ РОВОВИМА
Избори за амерички Конгрес
Трамп је преживео прву проверу, а избори су показали да у земљи живе две различите Америке, за које је питање како ће постићи јединство
Објективно, ствари су ишле овако: 6. новембра су одржани избори за Представнички дом Конгреса, 35 места у Сенату и 36 гувернера савезних држава. Резултати објављени касно увече, истог дана показали су да су демократе освојиле већину у доњем дому Конгреса, републиканци задржали већину у Сенату, а резултати гувер- нерских трка били су мешовити. Дан касније, на првој постизборној конференцији председник Доналд Трамп је прогласио „невероватан успех републиканаца“(што је тачно само ако се занемари да су изгубили доњи дом), честитао демократама и десет минута после помирљивих порука наставио као да му је неко сипао пун резервоар беса. Ушао је у обрачун са новинаром Си-Ен-Ена Џимом Акостом, кога је назвао „ужасном особом“. Онда су Акости покушали физички да отму микрофон, а касније му је отета акредитација за извештавање. Само пола сата после тог инцидента, као бомба је одјекнула вест да је секретар за правосуђе Џеф Сешнс поднео оставку, да би се затим открило да је отпуштен, односно да је поднео оставку на Трампов захтев. Црвени картон Сешнсу, 41. званичнику који је напустио Трампову Белу кућу, и није био толико изненађење јер га је председник често критиковао, али јесте био шок у дану после избора. Демократе су после осам година поново освојиле већину у Представничком дому Конгреса – што јесте највећа промена у равнотежи снага у Вашингтону, али је одлазак Сешнса учинио да то буде споредна вест. Трамп воли да контролише вести и многи кажу да је у томе мајстор. Зато и није био чудан став појединих аналитичара и медија да је Сешнс отпуштен дан после избора и због скретања пажње са победе демократа.
Али, конгресни избори су се десили. Потврдили су традиционалну губитничку праксу партије председника и опозицију као добитника. Председник Трамп је преживео прву бирачку проверу и добио гласове своје базе. Избори су показали да у земљи живе две различите Америке, за које је питање како ће постићи јединство.
Шта су напослетку донели овакви резултати? Политички аналитичар на Еј-Би-Си телевизији Метју Дауд је укратко сумирао: „Републиканцима је помогла географија, демократама демографија.“Демократе су освојиле већину у Представничком дому Конгреса. Будући да се у тренутку писања текста гласови још броје, прогнозе су да би могли да добију између 35 и 40 места – што је највећи број који су освојили у доњем дому од Вотергејта 1974. Колумниста Њујорк тајмса Дејвид Брукс оцењује да је, попут „беба Вотергејта“, сада у Представнички дом стигла нова генерација „Трампових беба“које су млађе, разнолике и умерене. Демократе су кандидовале и центристе и левичаре, као и рекордан број жена, припадника националних и сексуалних мањина. И сви су имали нешто заједничко - гласове становника предграђа, посебно белих, образованих жена. Вашингтон пост констатује да су демократе, уз гласове урбаних средина добиле и гласове предграђа која су раније нагињала ка републиканцима, а сада су се побунила против Доналда Трампа. Тај заокрет довео је до „таласа дугиних боја“како га је описао Вен Џонс са Си-Ен-Ен-а: „Конгрес ће бити најразноликији до сада са скоро 100 жена, 42 представника латино заједнице, две муслиманке (од којих је једна избеглица из Сомалије), две Индијанке (од којих се једна декларише као припадница ЛГБТ заједнице). Аналитичари оцењују да такав доњи дом више личи на Америку.
У избору гувернера у 36 држава, деловало је да су демократе прошле много горе него што заиста јесу. Двоје њихових кандидата, Афроамериканаца, нису били у предности у две највеће, медијски најпраћеније и још неизвесне трке: у Џорџији и Флориди. Али су зато успели да отму седам држава од републиканаца, међу њима и Канзас, Висконсин, Мичиген, Илиноис – што је значајно за позиционирање пред председничке изборе 2020.
Највећи губитник Демократска партија је била у Сенату, што се знало и пре избора. Наруку им није ишло то што су се кандидовали у „црвеним“државама чији су гласачи 2016. изабрали Доналда Трампа. Изгубили су сенаторска места у Северној Дакоти, Мисурију, Индијани, Тенесију, можда и Флориди. Одмогло им је и недавно гласање о судији Врховног суда Брету Каваноу, којег су три жене оптужиле за сексуално злостављање. Демократска сенаторка из Северне Дакоте Хајди Хајткамп гласала је против и изгубила, док је рецимо демократа Џо Менчин из Западне Вирџиније гласао за Каваноа и остао у фотељи.
Вероватно највећи противник у изборима за Сенат им је био председник Трамп који је сву снагу фокусирао на сенатске републиканце и неке кандидате за гувернере. Учествовао је и на по два митинга дневно и стално твитовао. На Представнички дом председник није трошио енергију, али су и у тој трци боље прошли републиканци који су се држали Трампа. Председник је губитни-
цима пребацио у првом постизборном обраћању. Или, како је то рекао политички коментатор Марк Шилдс „пошто је добио битку, Трамп је сишао да пуца у рањенике“. И тако је показао да је газда у својој партији, оцењује магазин Њујоркер, због чега ће републиканци у Конгресу морати да играју другачије. Трамп је, наравно, прећутао да су републиканци изгубили неколико важних гувернерских позиција попут оне у Висконсину, али се похвалио победом у Охају и превремено на Флориди. Охајо и Флорида су добар лакмус папир за резултате председничких избора.
Питање је, међутим, хоће ли актуелни председник преживети у Белој кући до 2020. Демократе у Конгресу су му већ запретиле великим словом И: не импичментом, него истрагама.
О опозиву демократе за сада не говоре, али су најавиле да ће у оквиру конгресних одбора од јануара 2019. истраживати Трампове послове, пореске пријаве и потенцијалне сукобе интереса, али и везе његовог изборног штаба и Русије. Њихова овлашћења посебно су добила на тежини после отпуштања секретара за правосуђе Џефа Сешнса. Демократа Џерод Недлер, који ће вероватно председавати Одбором за правосуђе, већ је оценио да је то што је Трамп отпустио Сешнса мешање у истрагу Роберта Малера о Русији и да ће демократе учинити све да ту истрагу заштите од Беле куће и новог в. д. секретара за правосуђе. Трамп иначе лојалном Сешнсу никад није опростио то што се изузео из истраге и практично одбио да контролише Малера. Сада је на Сешнсово место постављен његов шеф кабинета Метју Витакер који је критиковао истрагу о Русији и за сада није показао намеру да Малера остави без надзора. Витакер може да одлучи и о томе да не објави Малеров извештај о истрази, али демократе могу да искористе своја овлашћења и траже објављивање тог извештаја, а могу и да позову Роберта Малера да сведочи под заклетвом и изнесе налазе из истраге који нису поверљиви.
Трамп је у првим постизборним твитовима констатовао да бирачи схватају да је Малерова истрага лов на вештице, те да ће „ако демократе буду трошиле новац пореских обвезника на истраге, Сенат истраживати њих због цурења поверљивих информација“. После се похвалио да је мајстор у игри натезања и да је „боље да демократе не почињу с тим“. Председник је ипак начинио први корак из предострожности: чим је било извесно да има већину у Сенату која ће потврдити новог секретара за правосуђе, отпустио је Сешнса и именовао човека који Малера неће оставити на миру. Бела кућа, наравно, све време пориче намеру да отпусти или опструише Малера.
Већина у горњем дому Конгреса Трампу не служи само као евентуална заштита од истраге, већ му омогућава да настави са постављањем судија у федералним и нижим судовима, а могуће и у Врховном суду где републиканци сада имају већину од пет конзервативних судија. Иако нико од постојећих либералних судија није најавио одлазак у пензију, чак ни суткиња Рут Бејдер Гинсбург (85) која је два пута имала рак, поломила је три ребра и како оцењује портал Воx - демократе би требало да се моле за њено добро здравље. Политико пише да због републиканске већине у Сенату постоји могућност да цео правни систем скрене удесно, што би могло да кулминира одлуком Врховног суда да укине легалност абортуса или позитивну дискриминацију при упису на факултете.
Велико је питање могу ли републиканци и демократе око нечега да се договоре или ће стање бити ратно. Доналд Трамп је понудио потенцијалној председавајућој Представничког дома Ненси Пелоси „маслинову гранчицу“и изјавио да се нада да ће моћи да раде заједно на усвајању закона из области инфраструктуре, цене лекова и других. И Пелоси је рекла да би волела да законски предлози буду двостраначки. Али демократе већ имају другачије идеје од републиканаца о здравственом осигурању, смањењу пореза, имиграционој политици или рецимо Трамповом зиду на граници с Мексиком. Потенцијална блокада у Конгресу можда може бити лоша за земљу, али не нужно и за председника Трампа који је навикао да снагу црпи из подела и да увек има непријатеља којег може да окриви за сопствени неуспех. Колумнисткиња Њујоркера Сузан Глосер зато констатује да би „лудница тек могла да почне“.
Лудница је већ у току на Флориди, где се (у тренутку писања текста) гласови поново броје у тркама за гувернера и сенатора због разлике мање од 0,5 одсто. Републиканци у оба случаја воде за неколико десетина хиљада гласова. Трамп је већ упозорио на изборну крађу, тужбе пљуште са обе стране. Улози нису високи као 2000. у случају Буш – Гор, исход избора не може бити промењен, али може да наговести коме су гласачи наклоњенији у „мајци свих неодлучних држава“пред 2020. И демократе и републиканци ће се тада борити и за додатних милион и по гласова са Флориде, јер је на овим изборима усвојена промена закона којом се враћа право гласа бившим затвореницима, већином Афроамериканцима.
Делује да су ровови за 2020. већ добро ископани.
Трамп је понудио потенцијалној председавајућој Представничког дома Ненси Пелоси „маслинову гранчицу“и изјавио да се нада да ће моћи да раде заједно на усвајању закона