ОДМАЗДА И ЗА САВЕЗНИКЕ
Санкције Ирану
Суочен са најјачим ембаргом до сада, који је већ погодио иранску економију, Техеран ће покушати да нађе алтернативу за извоз нафте, док се европске компаније повлаче због страха од сукоба са Вашингтоном
Овај месец донео је Ирану санкције, и то исте оне које су пре три године укинуте, јер је амерички председник Доналд Трамп, упркос упозорењима савезника да је реч о опасној намери, ипак одлучио да је досад најјачи ембарго адекватна казна за то што се Техеран наводно не придржава нуклеарног споразума.
Трамп је отишао корак даље најављујући „економску катастрофу“за Иран уколико не прекине своје „злонамерно понашање“. Под тим понашањем се, као што је већ више пута објашњено, подразумева подржавање тероризма, умешаност у рат у Сирији и развој нуклеарног програма.
Остале потписнице споразума – Велика Британија, Француска, Немачка, Русија и Кина - нису се сложиле са овом одлуком, неке су објавиле и да „жале због овакве одлуке“, али то неће много променити у иранском пословању са Вашингтоном. Промениће, међутим, пословне односе са свима који су схватили да би се речи Мајка Помпеа, америчког државног секретара, могле односити баш на њих.
„Нећемо дозволити европским компанијама да раде и са нама и са Ираном“, изјавио је Помпео, на трагу претње да Техеран више неће моћи да прода „ни кап нафте“, јер Вашингтон то неће дозволити ни својим савезницима.
Претње су ипак једно, а могућности нешто друго, па је неколико држава ипак добило сигнал да могу да наставе трговину наредних шест месеци. Грчка, Италија, Турска, Јужна Кореја, Тајван, Индија, Јапан и Кина нашли су се на списку оних који могу да увозе иранску нафту, али Иран може да увози само неопходне намирнице и медицинска средства.
Процене већ говоре да је ирански извоз нафте пао на 1,6 милиона барела дневно у септембру, са 2,8, колико је износио у априлу и ако би се та тенденција наставила може се очекивати озбиљан поремећај на тржишту.
Хасан Рохани, ирански председник, поручио је да се ради о „очигледном насиљу“, али да је земља спремна да „разбије санкције“и не дозволи даљи пад. „Америка је хтела да продају наше
нафте сведе на нулу, али ми ћемо наставити са продајом и сломићемо санкције“, обећао је он. Рохани је сада приморан да смисли начине да одржи и своју економију а тиме и себе на власти, док се већ бележи пад валуте и раст сиве економије.
Форманлно и ЕУ и Јапан намеравају да се држе споразума, али то ће бити веома тешко после порука из Беле куће на које су европске компаније већ реаговале. Јужна Кореја већ је потпуно обуставила увоз, без обзира на олакшице, Токио је драстично смањио, а европске фирме се повлаче. Резултат је да су готово све државе са списка израчунале да им се не исплати да ризикују своје односе са Трампом зарад Техерана.
То, међутим, није случај са Кином, као ни са Русијом. Док се амерички савезници надају да би све некако могло да се реши, Пекинг и Москва немају намеру да дозволе рушење иранског режима и слабљење иранског утицаја у региону.
Уколико Трампова администрација буде истрајна у одлуци да не поштује споразум, који је узгред речено потврђен у Савету безбедности УН, није извесно како би се тај простор попунио. Цена нафте би морала да расте, државе које би наставиле трговину биле би на добитку, а канали који би омогућили да се иранска нафта ипак нађе на тржишту могли би многе да изненаде.
Није сасвим извесно да ће Трампова намера да се обрачуна са наслеђем свог претходника Барака Обаме, чији је договор са Ираном прогласио за „најгори споразум икада постигнут“, као и жеља да уклони Роханија и стави неку евентуалну будућу иранску владу под контролу или поврати позиције у региону, уоште успети. А нарочито не потезима који отварају само нове могућности за потресе, што трговинске, што финансијске, што политичке.