Велимир Ћургус Казимир (1948-2018)

IN MEMORIAM

Када са јавне и медијске сцене оде човек који се кроз читаву каријеру непоколебљиво држао професионалних стандарда, постаје јасно да је новинарство остало без све ређих личности, чији рад нису могле да одређују било какве отежавајуће околности, политички притисци или тежак материјални положај у које је новинарска професија последњих деценија запала. Управо такав је био Велимир Ћургус Казимир. Међу колегама је било довољно изговорити Каза и одмах би било јасно да је загарантован лични и професионални дигнитет.

Тешко је и набројати шта је Каза све оставио као сопствени легат. Остаће забележено да је осам година био уредник и покретач издаваштва у Истраживачко-издавачком центру омладине Србије у Београду. Након тога од 1988. до 1996. године био је уредник културне рубрике у Политици, у временима када није било нимало лако одржати професионалне стандарде и када су многи посустајали и одустајали. Не и Каза.

Велимир Ћургус Казимир био је и један од оснивача Независног удружења новинара Србије (НУНС), а у последњих скоро 18 година обављао је функцију директора Медијског архива Ебарт који је основан 2000. године. С редакцијом НИН-а успешно је сарађивао на више пројеката.

Али, новинарство није било једино поље у коме је Ћургус оставио дубок траг. Аутор је десетак књига прозе и есеја који су превођени на енглески, француски, немачки, шпански, пољски и јапански.

Добитник је Међународне награде за есеј часописа Lettre International у Вајмару, 2000. године. Био је члан српског ПЕН центра, а бавио се и сликарством.

Ипак, од првог до последњег дана одређивало га је новинарство за које је живео. З. Прерадовић