Власт чека своје Чворовиће
АПЛИКАЦИЈА „СТОП КРИМИНАЛУ“СТИЖЕ У СРБИЈУ Грађани чија пријава сумњивог понашања доведе до осуде наводно ће бити награђени са 1.000 долара, али остаје спорно да ли је баш то потребно земљи у којој нису реформисане службе безбедности
Алатка за савремене Илије Чворовиће биће апликација Стоп криминалу преко које ће грађани наводно анонимно моћи да пријављују свако сумњиво понашање и чак буду награђени са 1.000 долара уколико пријава доведе до осуде. Сумњивије од пријављеног криминала биће то што ће апликација у Србији радити преко предузећа човека који је у УН означен као илегални трговац оружјем.
Да ли је баш оваква апликација потребна земљи где после деценија тоталитарног комунистичког режим до данас нису реформисане службе безбедности? Не само да те службе нису довољно реформисане него су недавно донети и закони којима се на споран начин проширују њихова овлашћења, као и права директора БИА и војних служби постављених по политичкој линији. Истовремено Србија је земља где се сужавају грађанске слободе, као на пример нападима власти на независне медије и новим Законом о заштити података о личности. Најспорнији 40. члан овог закона прописује да за ограничење права грађана на заштиту података није више потребан ни закон.
Апликација Стоп криминалу у последње време је изазвала сумње и у САД, где је изворно покренута, због кршења загарантоване анонимности оних који пријављују. У Србији покретање ове апликације изазива неупоредиво веће подозрење јер се то чини преко контроверзног бизнисмена из Призрена Орхана Драгаша, кога су УН означиле као учесника у незаконитој трговини оружјем са Либеријом. Иначе, Драгаш је део владајуће коалиције, јер његова странка Грађанска иницијатива Горанаца партиципира у власти. Овај самопрокламовани струч-
њак за безбедност апликацију за дојаве уводи преко његовог Међународног института за безбедност. На основу Драгашевог наступа у провладиним медијима, када заступа и интересе Александра Вучића, стиче се утисак да је овај „Институт“нека образовна установа или невладина организација. Заправо то је предузеће регистровано октобра 2017. за „консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем“. У оснивачком акту су уписане бројне делатности, од производње мерних уређаја, посредовања у продаји машина, индустријске опреме, бродова и авиона, рачунарског програмирања, испитивања јавног мњења, обраде података, до образовања.
Адвокат Божо Прелевић, некадашњи коминистар полиције, каже за НИН да иза апликације не стоји кредибилна установа већ нешто веома сумњиво. „Ако то ради човек који је означен као илегални трговац оружјем, а близак је владајућој странци, то би могло да буде нешто што би служило са једне стране за пропагандну амортизацију незадовољстава грађана, јер институције не раде свој посао. С друге стране, могла би да се користи за нападе на опозиционе лидере, независне медије, и интелектуалаце. Занимљиво је и да провладини медији постојање апликације најављују као главну вест“, каже Прелевић. Он напомиње да је логичније да тако нешто раде државни органи или невладине организације са угледом и дугогодишњим искуством.
„Ово сигурно није у интересу грађана, јер су могуће и бројне злоупотребе. На пример, могли би тако да изнуђују новац, нудећи да заузврат не објаве компромитујуће дојаве“, указује Прелевић.
Против Драгаша су биле раније поднете кривичне пријаве због изнуде и преваре. Много озбиљније је што је Комисија експерата УН за контролу санкција против Либерије 6. маја 2003. објавила да је београдска фирма Темекс извезла током 2002. велике количине оружја у Либерију, кршећи ембарго УН. Као главни организатор извоза, означен је извршни директор Темекса Слободан Тешић. Именују се и његови партнери Орхан Драгаш и Јован Алексић. Сва тројица су потом, одлуком Комитета УН за Либерију, стављена на листу особа којима су забрањена путовања. Драгаш је тада најавио да ће тужити УН.
Изгледа да је за увођење ове апликације у Србији упркос оптужби УН било важније што је Драгаш близак властима. Ускоро ће бити јасно да ли ће спорну апликацију властодршци злоупотребљавати и користити за обрачун са неистомишљеницима и критичарима.
Ако то ради Драгаш, који је означен као трговац оружјем, а близак је владајућој странци, то би онда могло да се користи за нападе на опозицију и медије Божа Прелевић