Незнање или лоша намера
Из ауторског текста друга Бакића, који је 1. новембра објављен у овом недељнику, можемо утврдити две важне ствари. Прва је да друг Бакић или не поседује основна методолошка знања, која има сваки студент треће године политичких наука, или пак не бира средства како би оклеветао политичког противника. Другим речима, или друг Бакић не зна за разлику између термина и појма, или намерно и безобзирно дезавуише јавност о природи политичких ставова Националне авангарде.
Термин „археофутуризам“који се користи у цитираном тексту није ничија тапија. Тај термин ми користимо да опишемо појам спајања идентитета и будућности грађанства. Неки други аутори га користе за неке друге појмове. Методолошки је потпуно погрешно нама приписивати заступање одређеног појма само зато што смо споменули исти термин, поготово ако ми сами нигде то нисмо урадили. Штавише, напротив. Уколико би друг Бакић био у праву, то би значило да би се свако ко се данас залаже за, рецимо, „Уједињену Европу“, могао означити као хитлеровац, јер је Хитлер користио синтагму „Уједињена Европа“. То је методолошки и логички нонсенс. Поставља се питање да ли друг Бакић такву подвалу чини због незнања или свесно, са намером?
Одговор на то питање ће нам дати друга од две важне ствари које се могу приметити у поменутом тексту друга Бакића. Та друга важна ствар је начин на који Бакић коментарише учешће амбасадора Италије на конференцији коју смо организовали. Друг Бакић сматра да је амбасадора лично послао заменик премијера Салвини зарад давања подршке буђењу деснице у Европи. Ова скандалозна изјава нам указује на природу јавне улоге друга Бакића. Друг Бакић не види улогу амбасадора у складу са Бечком конвенцијом, као представника пријатељске државе, он амбасадора цени по претпостављеној идеолошкој оријентацији. Исто као и Националну авангарду. Друг Бакић се сматра позваним да се бори против деснице у Србији, као и шире у Европи. Главни критеријум је идеолошка подобност, а не функција актера у грађанском друштву. То нам указује на полазне основе јавног делања друга Бакића. Он не наступа ни као научник, он не наступа ни као аналитичар, он наступа као левичарски политичар. То нам даље указује да оркестрирана кампања против Националне авангарде има неолењинистичке позиције интернационале. Са позиција светске, комунистичке револуције, дозвољено је користити све методе политичке борбе не само у оквиру свог друштва, већ и на међународном нивоу.
Овим стичемо довољно основа да дамо одговор на питање које смо поставили. Друг Бакић намерно, не бирајући средства, износи неистине на рачун Националне авангарде, као и на рачун амбасадора Италије у Србији, јер нас сматра легитимном политичком метом. Светоназори екстремне левице дозвољавају употребу свих средстава против класних и идеолошких непријатеља. У потврду ове тезе прилажемо и изјаву друга Бакића коју је дао у једној фантомској емисији под називом „Зумирање“где за нас каже: „Сви треба да буду у затвору, а по мом мишљењу и на неким врло строжим мерама.“Питамо се које су строже мере у грађанском друштву од лишавања слободе? Да ли је то радни логор на неком отоку или метак у потиљак у Лисичијем потоку?
Другосрбијанска политичка елита само се чини грађански оријентисаном, али она је у својој бити лењинистички тоталитарна без било каквог обзира за грађанска и људска права својих идеолошких противника. Ми као удружење грађана имамо право да указујемо на овакве ствари. Имамо право да подижемо политичку свест грађана како би на изборима могли да избегавају овакве политичке опције уколико желе да заштите национални интерес.