КРАЉ БЕЗ ДОЗВОЛЕ

СТО ГОДИНА ПРИСАЈЕДИЊЕЊА ВОЈВОДИНЕ

Краљ је испод плаве плахте био неми учесник игроказа сумњиве легалности, процеса јавне набавке и непостојећих дозвола за изградњу

Председник Србије Александар Вучић и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић открили су споменик краљу Петру I Карађорђевићу на новосадском Тргу Републике, чиме је свечано окончано дводневно обележавање стогодишњице од присаједињења војвођанских области Краљевини Србији.

Новосађани из свих делова земље дошли су да виде дело вајара Зорана Ивановића из правца Дунава, где паркирани аутобуси блокирају само јужну страну града и аутомобиле легално паркиране на Кеју жртава рације. Непосредно пре отварања Музеја присаједињења, у знатном броју срели смо и Новосађане запослене у покрајинској и градској администрацији. који су на манифестације дошли пешице. Испред новог културног чеда града обратили су им се председник војвођанске владе Игор Мировић и председница српског парламента Маја Гојковић. Први је мртав озбиљан говорио о „повратку институцијама“, док се потоња фокусирала на страдалништво, сећање, херојство и жене које су у Војводини већ тада биле утицајне политичке фигуре. Ту је и оркестар Војске Србије - свирају за медаљу.

Пошто су коњи популарнији од музеја, на време смо кренули кроз гужву према месту где ће краљу, на Тргу Републике, бити откривен споменик.

Новосадски „слободни радикали“су лака мета за ругање али са традицијом стоје јако. Шеф новосадског одбора СРС Ђурађ Јакшић, са Милорадом Мирчићем и екипом, положио је прво венац на споменик Јаши Томићу, који је и сам након присаједињења доводио у питање каквоћу спајања са матицом и проистеклу корист по људе који ту живе и плаћају порез. На главну церемонију дошли су и млади, њихова приврженост лидеру нације није упитна али јесу два највећа барјака са карикатуралним приказом нашег грба и натписом „Вучићу Србине“.

Тачно у 11 сати почела је да пада киша, а са малим закашњењем на говорницу је изашао први човек Новог Сада. Непријатно је посматрати нехаризматичну особу у покушају да измами пажњу и поштовање но, Вучевићу је у помоћ ненадано притекао хумор. Када је рекао „драги моји Новосађани“зачуло се само једно, другодобашко „Ееее...“иза нас, чија је паралела са председниковим мизогиним „Ееее“у турској фабрици мало орасположила народ. Вучевић ретко виче док говори и нема стажа да уверљиво покрије такав наступ, мада је завршно „Живела Србија“очекивано загрејало дланове Војвођана.

Краљ је испод плаве плахте био неми учесник игроказа сумњиве легалности. Новосадски Радио 021 дуго је извештавао о неправилностима целог пројекта, пре свих процеса јавне набавке и непостојећих дозвола за изградњу, што је у Новом Саду изгледа постала пракса крунисана беспотребним и

ружним мастодонтом званим Тржни центар „Променада“. Незванично нам колега каже да је Управа за градско земљиште и инвестиције „заборавила“на тривијалије попут дозвола.

После градоначелника на бину се попео и краљ лично, неодољиво личи на глумца Лазара Ристовског. Кратко, ефектно и национално пробуђено, само једна реч била је довољна да нас подсети да косовска битка још траје, што је посебно важно у Северној српској Покрајини. Овде се крхки етнос брани од недржавних утицаја јаче и оштрије него у централној Србији, само питајте новинаре РТВ-а деведесетих и данас. У сваком случају, овај краљ вреди сваки динар.

Дошло је и финале, у ком се председник Србије фигуративно морао пробити кроз кордон делегације Републике Српске, али не и поред непостојећих високих званица из Мађарске, Румуније, Словачке, Хрватске, Израела и рецимо Украјине (Русини су, наиме, територијално „деликатан“народ), који су заједно са Србима 1945. као конститутивни народи, а не националне мањине, донели одлуку да Војводина уђе у састав Србије. Срећом па Милорад Додик није Владимир Путин и председник није морао да кисне.

Председник се, очекивано, обраћао више својим потенцијалним бирачима него грађанима и грађанкама Војводине. Ако не рачунамо поздрав на крају, политички и географски назив панонског дела Србије поменуо је само једанпут - када је трочетвртински српској популацији Покрајине обећао да ће Војводина остати у Србији. Други и другачији поменути су уставним тоном, српски је дух довољно широк да истрпи свашта и свакога. На једном месту нас је ипак изненадио, обраћајући се мртвом краљу, а не Ристовском, рекао је да „брука иде на нас заборавне“.

А коњ? Уметност по страни, споменик је физички превелик за Трг Републике ове квадратуре.