НЕМАЧКОЈ ТРЕБА ЈАКА АРМИЈА

Стефан Хофман

Немачка и Белорусија могу се посматрати као антиподи демократског спектра Европе. Стефан Хофман, инжењер, консултант, „човек за контакт“у Минску, послом успева да обухвати оба. Близак Хришћанско-демократској унији (ЦДУ), доминантној сили немачке политике, представља узорак правца којим би ЦДУ могла да пође након што у децембру изабере ново вођство. У Београду је гостовао на конференцији Института за европске студије, где је говорио о ефектима америчко-европских санкција на Русију.

Вашингтон инсистира на санкцијама које штете и чланицама ЕУ. Да ли ће му се Унија повиновати?

Биће веома занимљиво видети да ли ћемо се прилагођавати САД и у епохи Доналда Трампа. Многи Европљани нису задовољни третманом Ирана, на пример, и чини ми се да покушавамо да развијемо сопствену политику по том питању. Мислим, међутим, да Европа више иде својим путем када је у рецесији. Сада нема потребу да увреди Вашингтон, јер има савршене економске услове; поготово их имамо ми у Немачкој, Аустрији, Швајцарској. Европске компаније много зарађују и зато не притискају политику да промени режим санкција. Али када смо у рецесији, трагамо за новим тржиштима, и онда санкције постају упитне.

Немачке фирме, дакле, не трпе превише због санкција?

Људски односи са Русима, приватни и пословни, нису лоши. Немачки и руски менталитет се уклапају; нису исти, али можемо добро да сарађујемо. Русија је велико тржиште - имате Евроазијски економски савез и 180 милиона могућих клијената. Ако не можете да извозите у Русију, онда у њој изградите сопствене фабрике. Можда трпе мале компаније, које не могу да приуште да се сместе у Русији, али је Дајмлер, са друге стране, тамо отворио прву фа-

брику, што је такође последица санкција. Компанија ће зарадити, Русији ће бити драго да има сопствену фабрику „мерцедеса“– бизнис увек нађе начин.

Колико онда санкције штете Русији?

Да ли желимо да нашкодимо руској економији? Ја могу да кажем – не. Санкције су одговор на анексију Крима и рат у Доњецку и Луганску, и боље су решење од објаве рата. За вас, Србе, санкције су веома гадна реч због искустава из деведесетих, али санкције против Русије сасвим су другачијих размера. Одговор су на агресију, нужно су зло, али неће угрозити животе Руса. Да ли су зауставиле рат у Украјини? Нису. Никада нећемо знати како би то изгледало без санкција.

Ангела Меркел је ЦДУ померила ка центру. Хоће ли странка променити курс након што изабере новог вођу?

Мислим да ће странка постати конзервативнија. Тенденција новог конзервативизма захватила је целу Европу. Време тече све брже у епохи интернета, и потребне су нам вредности за које можемо да се ухватимо. Тај нови конзервативизам значи ослонац на породичне вредности, на учтивост, која млађим генерацијама већ постаје све важнија. Имам 33 године, а људи који су од мене десет година старији, либералнији су, и не брину о тим вредностима као моја генерација или људи десет година млађи од мене. Нови конзервативизам, међутим, желим да раздвојим од десничарских покрета. Реч је само о томе да у нашем брзом свету неке вредности постају важније – за неког је то црква, за неког само породица и понашање. Анегрет Крамп Каренбауер природна је наследница Ангеле Маркел, али има и ривале, Фридриха Мерца и Јенса Шпана, који су далеко конзервативнији - на добар начин. Партијски пријатељи са којима разговарам такође желе повратак конзервативнијим вредностима.

Можете ли да кажете нешто конкретније о тим вредностима?

Моја се генерација жали на превисоке порезе; на то да њима бива кажњена за послове у које улаже труд. Са друге стране, приморана је да има државно осигурање... Желимо да људи имају више слободе и права да управљају собом. Када пак говорим о породици, мислим на то да чланови породице воде бригу једни о другима и да децу исправно васпитају - да поштују мајку и оца. Или оца и оца, или мајку и мајку, јер припадам либералнијем крилу ЦДУ и није ме брига да ли неко воли мушкарце или жене. Многи људи моје генерације такође мисле да би било добро поново увести регрутацију, то јест приморати младе да након школовања служе друштву, војно или цивилно.

Шта намеравате да постигнете?

Наравно да не желимо да ратујемо са било ким; не желимо чак ни нову међународну војну мисију попут авганистанске или ирачке, али у овим несигурним временима... Видим Русију као партнера, али ако желите равноправно партнерство, морате да будете снажни. У овим временима било би добро имати јаку кичму армије. Зато је добро да наши млади људи буду увежбани да бране наше вредности и земљу. Такође, када сте млади и када сте део тима, то вам ствара осећај припадности друштву.

Како ће ЦДУ тај свој нови конзервативизам одвојити од Алтернативе за Немачку (АфД)?

Мој је утисак да се људи нису променили. Зашто онда иду ка АфД? Зато што виде да нам је дошло много избеглица, али не само избеглица. Како решити тај проблем? Они који ће остати у Немачкој, треба да говоре немачки на нивоу који ће им омогућити да раде. Остали морају да се врате, јер морамо да решимо проблем интеграције. Други проблем је будућност – како развијамо друштво? Мислим на порезе, здравствено осигурање, пензиони систем. До сада смо радили без концепта, не водећи људе са нама. Није потребно ићи десно, а камоли десније од АфД – треба се суочити са кризом Европе, мигрантском кризом, трансформацијом наше индустрије. Дигитализација може да однесе, али и да донесе много послова. Немачка мора као у 19. или у 20. веку да буде мотор те револуције. Најзад, треба решити проблем старења западних друштава. Ако нађете решење за све ово, добићете педесет или више одсто гласова, и проблем са АфД ће нестати. Њих не треба игнорисати, али се не треба на њих ни фокусирати. Само треба да радимо свој посао. То желим од нашег вођства.

Да ли то значи да ће нова ЦДУ бити строжа према избеглицама?

Мора да постоји политика нулте толеранције према избеглицама који не поштују наше законе. Гости су у нашој земљи, и ако не поштују законе, морају одмах да буду кажњени. У екстремним случајевима, онај ко је починио злочин, треба да буде смештен у затвор, а када његова земља порекла поново буде безбедна – протеран. Наш правни систем један је од најбољих на свету, само га треба спроводити у дело. Ако људи буду видели да тако поступамо, неће бити никаквих проблема са екстремном десницом, неонацистима, али ни са левичарима.

Какву би европску улогу играла таква Немачка?

Ми смо европска партија, један од мотора Европе. Надам се да ћемо следити идеје председника Макрона о европској војсци. Нећемо је имати сутра, али циљ треба да буде да за десет година имамо јединице спремне за борбу. Та европска војска не би била против НАТО. Међутим, у нашем је интересу да у НАТО будемо снажни, како бисмо имали јачи утицај на другог великог партнера, САД. Такође, НАТО је политичка организација, што је добро, јер разговарамо пре него што запуцамо. Али колико војника има НАТО? Ниједног. НАТО је форум попут Уједињених нација. Такође, таква Немачка би требало да има више разумевања за наше јужноевропске суседе; да буде отворена, а не груби Немац који мисли да све зна. Не знамо све. Морамо Грчку, Француску, Шпанију и Италију да укрцамо у брод.

Како би се та Немачка односила према земљама западног Балкана?

Не видим да ће се правац спољне политике променити. Немачка спољна политика је стабилна од Другог светског рата, и таква би остала чак и када би Социјалдемократска партија (СПД) сутра добила педесет одсто гласова. Осим тога, Ангела Меркел је и даље канцелар. Не знамо, додуше, шта ће се десити за три или шест месеци, али није важно ко ће бити нови канцелар из ЦДУ - политика ће остати доследна.

Немачки и руски менталитет се уклапају; нису исти, али можемо добро да сарађујемо