Иван Клајн
Падеж за женидбу
Занимљиво питање поставио нам је Владимир Вуковић, који је у телевизијској „Слагалици“чуо питање „Киме се жени Шамика из романа Јакова Игњатовића?“и одговор – Никим. Да ли је правилно то „никим“? пита он.
Ако звучи као да је грешка, то је из два разлога. Прво, што неодређене именичке заменице за људска бића (ко, ико, неко, нико) имају само мушки род (мада се овде питање поставља о женском бићу). Друго, што смо навикли да овај инструментал употребљавамо углавном с предлозима, где нас правопис подсећа да пишемо у три речи, убацујући предлог између слогова „ни” и „ким“: ни са ким, ни за ким, ни пред ким итд. Глагол женити се, међутим, један је од оних који тражи инструментал без предлога: женим се Милицом, никако „са Милицом“. „Никим“је, дакле, правилан одговор, јер другог облика нема.
Још неке падежне дилеме шаље нам наш редовни читалац Д. А. У некој Танјуговој вести прочитао је: „Спас у проблему депопулације требало би потражити у развоју сеоског туризма, тамо где је природна средина очувана...“(Не, не мисли се да ћемо наше становништво заменити страним туристима, нити да ће се сваки странац/ странкиња заљубити у српску сељанку/сељака и изродити мноштво деце, него да ће сама та економска активност подстаћи развој села и његовог становништва.) Д. А. је у праву кад каже да се не може рећи спас у проблему, него спас (или решење) за проблем депопулације.
У емисији „Лаж или истина“, опет, исти читалац чуо је једну новинарку како, причајући биографију не знам ког политичара, каже „био је опонент Слободана Милошевића“. „Прво сам помислио“, пише он, „да овде треба датив, али ће пре бити да се ја ’фрљам сос падежи’, а не новинарка.“Не „фрљате“се, читаоче. Реч опонент (противник) пре свега захтева датив, као и глаголи опонирати (или противити се, супротстављати се /коме/), али није погрешан ни генитив, у присвојној функцији (чији опонент? Слободана Милошевића).
У некој емисији о Либану разговарали су са Српкињом удатом за Либанца, која је описивала своје прве дане у новој домовини и рекла: „Давали су ми воће... и све оно што људи дају на селима.“Д. А. оправдано примећује да је уместо „на селима“требало рећи „на селу“или „по селима“. Још неке његове примере видећемо следећег пута.