Листи Српска оставка је мрска
КОСОВСКА ДРАМА, ТРЕЋИ ЧИН
Ако су желели бојкот српски министри су, дакле, могли да поднесу неопозиве оставке. Чак и по цену да Харадинај има начин да попуни гарантована места за Србе у скупштини и три министарска - без избора. Али нису, правдајући се безбедношћу Срба
Да разрешимо дилему која данима опседа јавност - зашто Српска листа не напусти владу Рамуша Харадинаја који је царине на робу из централне Србије повећао за осветничко симболичних стотину одсто, помоћи ће нам процес формирања војске Косова, најављен за половину децембра. Све о њиховом формалном и неформалном утицају на токове политике у Приштини јасно је већ из саме могућности да та војска буде формирана без подршке Срба иако је реч о уставној категорији „закона од виталног интереса“чије усвајање подразумева двотрећинску подршку српских представника. Уместо тога, скупштина ће гласати простом већином. Ако консултације на које у Вашингтон, једном недељно, одлазе косовски званичници не промене токове, такозвана трансформација оружаних снага и извесно ће отпочети. А извесно само отуд што по питању „виталног интереса“- односа према Србији, Србима, па тако и стопостотним таксама - међу косовским партијама нема разлике у ставу. Та је информација најважнија за разумевање капацитета СЛ, чији гестови бунта су једини отпор којим је Александар Вучић одговорио Харадинају.
Драма је већ две недеље у заплету и никако да стигне до врхунца, па
је страх да ће перипетија подразумевати неки облик насиља, а расплет - потпуни крах или сувишност бриселског дијалога, све мање нерационалан. Вучић и Србија која мирно и вредно ради (на економском просперитету) сачекаће га у миру и толеранцији и са СЛ у оставци. У влади, а од прошле недеље и у свим српским општинама.
Упркос полемикама о томе да ли Косово више поштује свој тек штампани или Србија свој вековни Устав, исход ће једино бити мерљив. Ако и формирање војске прође поред Брисела попут повећања царина, биће то најпрозирнија глума икада. Грађани Србије остаће ускраћени за сазнање да ли је и Вучић учествовао у тој режији изласка из ћорсокака бриселског дијалога, али зарад бољег разумевања околности ваља подсетити шта СЛ представља Харадинају, Вучићу и себи самој.
У марту, када је косовска полиција перформирала привођење директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића, српски министри поднели су оставке Харадинају. Али не неопозиве. Што значи да оне никада до сада нису разматране на седницама и да су се свакодневне министарске активности Далибора Јевтића, Ненада Рикала и Ивана Теодосијевића, изузев седница владе, наставиле као и редовна исплата зарада на њиховим рачунима.
Тесну већину владе у скупштини (61 глас) СЛ је преломила и добила уставом прописано једно место заменика, два министарства и треће, које им следује кад кабинет има више од 12 министарстава. Од тад се Самоопредељење Аљбина Куртија цепало, као и странка бившег премијера Исе Мустафе, Демократски савез Косова. Али нико од њих не би оштетио рејтинг ако би уместо СЛ обезбедио већину у скупштини. Самоопредељењу, као највећој опозиционој партији, као, уосталом, ни спољним туторима не одговара да Курти власт преузима сад - кад неколицина злочинима уцењених политичара може да заокружи независност „ефикасније“и ослободи простор за Куртија, чије време тек долази.
Министарска места гарантована за Србе, међутим, не може да обезбеди „несрпска“партија. Без подршке СЛ, чијих девет посланика се декларише као опозиција, али се тако не понаша увек, Харадинају остаје могућност да министре „вуче“из Самосталне либералне странке Слободана Петровића. Па чак и да учини непарламентарне странке парламентарним тако што ће српским посланицима олакшати одлуку да пређу, рецимо, у Партију косовских Срба Александра Јаблановића из Лепосавића који се, сећате се, одметнуо из СЛ. Између осталих унутрашњих подела, СЛ се дели и по пореклу - на министре с југа и посланике са севера КиМ, па се и њихово разумевање односа са Приштином разликује у чињеници да једни живе у енклавама, а други у српском делу.
Ако су желели бојкот српски министри су, дакле, могли да поднесу неопозиве оставке. Чак и по цену да Харадинај има начин да попуни гарантована места за Србе у скупштини и три министарска - без избора. Али нису, правдајући се безбедношћу Срба.
Харадинају, пак, ни нови избори не би много шкодили. Радо би их прихватило и Самоопредељење, коме коалиција са Харадинајем (ни са Србима) не би била прва, као и Демократска партија Косова чији добар део се нада могућности да се „ослободи“Хашима Тачија. Ако се пре тога не „ослободе“остатка Срба.