Иван Клајн
ЈЕЗИК Слатки греси правописни
Не знам шта је по занимању наш читалац Д. А. (чију смо једну оправдану правописну замерку видели прошлог пута), али је очигледно да доста путује. У истом писму он примећује:
„Реч пословођа, у латиничким натписима, у Београду, Нишу, Суботици је написана са đ, али у српској Атини је назив улице написан са dj (Bulevar Oslobodjenja). С друге стране, на Новом Београду је велепродаја у улици Milutina Milankovica. Није ваљда да се те улице заиста тако зову?“
На сајту с продавницама фирме Митрос мјузик, каже он, „боду ми очи речи писане великим почетним словима, на пример ’Одељење Гитара’, ’Одељење Гитара и Студијске Опреме’. Претпостављам да је у питању жеља да се нагласи шта се продаје на одељењу, али жеља, па ни имитирање американских обичаја, не може да замени правописна правила.“Потпуно је у праву. Ако неки оглашивач жели да привуче пажњу на своју робу, може цео натпис да испише верзалом, или обичним словима висине пола метра, али по оним члановима Правописа који се баве писањем вишечланих израза (пре свега тачке 63–68, 70, 72 и 75), велико слово је резервисано само за прву реч у натпису (и наравно за оне речи које су саме по себи лична или географска имена).
У Новом Саду, ниједна грешка у новинама, огласима, рекламама, програмима не измиче оштром оку наше дугогодишње читатељке Зоранке Карапавловић. Тако ми она шаље један исечак из „Новости“, у коме се Горану Бреговићу приписују речи: „Хтео сам да пишем песме...за уметнике хришћане, јевреје и муслимане.“Реч „Јеврејин“је требало писати с великим Ј, јер то није назив вере (мојсијевске или израиљске) него нације. Сомборско Народно позориште приказује комад једног ирског писца, па је у програму дата његова краћа биографија, у којој друга реченица гласи: „1994. године, у непуних девет месеци, написао је седам драма.“Зоранка оправдано примећује да реченицу не можемо почети цифром, па је требало написати „Године 1994, у непуних...“или „За непуних девет месеци, 1994. године, написао је седам драма.“У огласу за производе који се продају у „Идеи“види се слика пластичне боце с преливом од чоколаде на којoj пише „SLADKI GREH“. Тако грубу грешку не верујем да би ико направио код нас, него ће бити да производ долази из Словеније, у чијем се језику једначење по звучности не одражава у писању.